PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 LOVACKI OBICAJI

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: LOVACKI OBICAJI    Sub Feb 12, 2011 8:18 pm



Šta su to lovački običaji

Lovački običaji su uglavnom ostaci starih običaja iz praistorije. Kod nas je najpoznatije “lovačko krštenje”. Kada mladi lovac odstreli prvi primerak jedne vrste divljači obično se na kraju lova obavlja lovačko krštenje. Lovci se okupe, na zemlju se prostre divljač, mladi lovac klekne i nagne se nad ili preko divljači, a neki stariji lovac simbolično ga udari prutom po turu nekoliko puta. Ovaj čin u suštini predstavlja uvođenje mladog lovca u svet odraslih. Pored ovog običaja kod nas postoji i običaj predavanja odlomljene grančice kada lovac odstreli krupnu divljač. U pojedinim krajevima, divljač odstreljena u grupnom lovu se ređa na odgovarajući način da bi joj lovci odali počast i tom prilikom se na lovačkom rogu odsvira određena lovačka melodija.

Kako se predaje odlomljena grančica

Predavanje odlomljene grančice je stari lovački običaj vezan za pravilan ulov divljači. Pod odlomljenom grančicom podrazumeva se grančica sa stabla u zavisnosti od tipa lovišta. U četinarskim šumama to je grančica jele, smrče i sl. sa tri završna izdanka, a u listopadnim šumama, grančica bukve, hrasta, lipe i sl. Prema tradiciji, grančicu sa drveta lovac odlomi (nikada se ne seče nožem) i to u blizini mesta gde je pao ulovljen jelen (ili druga vrsta divljači).

Odlomljenu grančicu lovcu, po pravilu, predaje njegov pratilac.

Ceo lovački ritual izgleda ovako: lovac pratilac odlomi u najbližoj okolini dve grančice i vraća se jelenu.

U blizini jelena on ostaje stojeći, bez skidanja šešira ili salutiranja, a lovac koji ga je odstrelio oda jelenu poslednju počast. Lovac skine šešir, klekne na desno koleno, pušku nasloni kundakom na zemlju i tako ostene gologlav nekoliko trenutaka u tišini. Kleči između glave i prednjih nogu jelena ili druge krupne divljači koja leži. Kada lovac po završenom obredu ustane, treba da pređe jelenu iza leđa. Lovac pratilac tada priđe jelenu izvadi biserke (grandle) i stavi odlomljenu grančicu u zubalo kao poslednji zalogaj. To je istovremeno pozdrav iz rodne šume i simbol našeg poštovanja ulovljenoj divljači. “Poslednji zalogaj” se stavlja jelenu u zubalo sa odlomljenim krajem u pravcu grla, tako da zeleni vrh bude vidljiv ili se ugura popreko, tako da odlomljeni kraj bude okrenut ka zemlji. U oba slučaja važno je da gornja strana grančice bude okrenuta naviše odnosno prema gornjoj vilici. Posle ovoga lovac-pratilac sibolično dodirne drugom grančicom ranu jelena, da bi se grančica jedva primetno obojila krvlju odstreljene divljači, stavlja na nju biserke (grandle), položi je preko lovačkog šešira ili lovačkog noža, sa licem grančice u vis i odlomljenim delom okrenutim ka lovcu i predaje je levom rukom.

Predavanje odlomljene grančice prati i prigodan kraći govor:

“ Gospodine ....., za lovački ispravno ulovljenog jelena četrnaesterca primite, molim Vas, prema našoj staroj lovačkoj tradiciji, ovu odlomljenu grančicu. Istovremeno Vam predajem i biserke (grandle) jelena kojeg ste ulovili. Dobar pogled !”.

Lovac koji je već od početka obreda stavljanja odlomljene grančice -poslednjeg zalogaja stajao gologlav kraj jelena preuzima grančicu sa bisercima i zadene je na desnu stranu šešira, a zatim pruža lovcu pratiocu desnu ruku i ukratko mu zahvali na lovačkoj pomoći pri lovljenju jelena. Zahvaljivanje završava pozdravom lovca “dobar pogled!”, stavlja šešir na glavu i time je predavanje odlomljene grančice završeno.

Ukoliko je lovac sam u lovu, bez pratioca i ulovi jelena, odaće mu dužnu poslednju počast, iseći će jelenu biserke, staviće mu “poslednji zalogaj” a odlomljenu grančicu zadenuće u šešir.

Mere sigurnosti u lovu

Koja je osnovna uputstva lovcima o lovačkom vladanju napisao ing. Ivo Čeović.

1. Kada si pozvan u lov prva ti je dužnost, da odmah odgovoriš, da li ćeš doći. Prihvatiš li poziv, tada moraš bezuvetno biti u određeno vreme na zakazanom mestu. Neučitivo je i nepristojno od tebe, da na tebe čekaju svi ostali pozvani.

2. U lov ne smeš nikada doći neispavan ili možda čak i pijan;

3. Ne zaboravi poneti u lov dovoljno metaka, jer je ružan običaj metke pozajmljivati, a osim toga dovodiš u nezgodu i lovca, od kojeg si metke pozajmio da on ostane za vreme lova bez njih;

4. Ne nosi napunjenu pušku u kola, auto ili voz itd., jer se nesreća lako dogodi;

5. Pre odmora ili pre zajedničkog jela i nakon lova obavezno isprazni (prelomi pušku). To učini i iza svakog prigona, kada ostavljaš zasedu.

6. Kad puniš ili prazniš pušku, okreni je u stranu i cevi okreni prema zemlji ili u vis. Nikada ne puni ili prazni pušku tako da cevi stoje vodoravno, pa ni u onom slučaju kada nema nikoga pored tebe.

7. Pušku bila puna ili prazna, nosi tako, da su cevi uvek okrenute uvis.

8. Kod grupnog lova, na zasedi ili kod pretraživanja, nosi uvek pušku tako. da su cevi okrenute uvis. Nikada ne nosi pušku vodoravno, jer se puška lako opruži i nesreća dogodi.

9. Nikada, pa ni u šali, niti praznom puškom, ne nišani u ljude. Drži uvek na pameti poslovicu, da u praznoj pušci leži đavo a u punoj dva.

10. Kada si sam u lovu ili kod kuće, barataj puškom uvek tako kao da oko tebe stoje ljudi. Tako će ti oprezno baratanje puškom preći u naviku, pa nikad nećeš doći u priliku, da u grupnom lovu napraviš grešku ;

11. Prilikom polaska na zasedu ili prilikom postavljanja hajkača ili na zasedi ne govori glasno, ne viči, ne smej se na glas, ne pevaj, kašalj po mogućnosti suzdrži –jer tim plašiš divljač.

12. Nikada nemoj glasno ili sa prevelikom mimikom upozoravati susednog lovca na divljač koja ide ka njemu. Ako je on dobar i oprezan lovac opaziće je i sam;

13. Nikada, pa ni za par koraka ne ostavljaj mesto koje ti je dodeljeno dok ne dobiješ znak da sa svog mesta pođeš;

14. Kada ti je dodeljeno mesto, onda dobro pogledaj i zapamti mesta gde stoje susedni lovci da ne bi kod pucanja njih pogodio;

15. Na svom mestu moraš što mirnije i što tiše stajati, a to mora činiti i tvoj pas;

16. Ako je lov u šumi, a lovci su postavljeni na prosekama ili putevima, tada se kod lova na divljač u trku postavi uz ivicu puta ili proseke koja leži uz predeo odakle divljač dolazi. Isto tako se postavi i kod lova na šljuke, jer šljuka zna vrlo nisko leteti. Ako je lov na ostale ptice, tada se postavi na suprotnu ivicu. Na otvorenom polju postavi se tako da stojiš u ravni sa ostalim lovcima.

17. Nikada ne pucaj na divljač, koja ide ili leti ka susednom lovcu, makar da je možeš i ti odstreliti;

18. Nikada ne ostavljaj svoje mesto i ne trči za divljači, koju si ranio. Ako je smrtno ranjena, naći će je posle psi ili pogoniči, a ako je lako ranjena i onako je nećeš uhvatiti. Udaljiš li se sa svog mesta, lako možeš biti upucan od svog prvog suseda, koji ne može paziti kuda ti trčiš ili te uopšte ne vidi;

19. Kod lova “pogonom”, drži se pravca, te ne istrčavaj pred lovce i pogoniče, a niti ne zaostaj za njima;

20. Kod kružnog lova ne pucaj u krug, kada se isti suzio toliko, da bi mogao suprotnog lovca ili pogoniča hicem dosegnuti, tj. posle datog znaka pucaj samo na divljač koja iz kruga izađe;

21. Nikada ne pucaj na divljač predaleko, tj. ako nisi siguran, da će je hitac pogoditi. Ako predaleko pucaš, samo ćeš divljač ranjavati i ona će bog zna gde daleko jadno uginuti;

22. Kad pucaš kuglom, moraš biti siguran, da u pravcu u kom pucaš nema ljudi ili domaćih životinja;

23. Ako su lovci na proseci ili na ravnom putu blizu jedan drugome, onda pucaj samo na divljač koja ti prolazi samo sa leve strane;

24. Ako si pucao na istu divljač sa još jednim lovcem, tada se ne pravdaj da si je baš ti odstrelio. Odluku, o odstrelu, donosi organizator lova na temelju iskaza očevidaca i po ranama koju je divljač dobila. Divljač koja beži obično pada na onu stranu na koju je ranjena;

25. U grupni lov ne vodi svog psa, ako za to nemaš naročitu dozvolu;

26. U grupnom lovu ne puštaj svog psa da trči za ranjenom divljači za vreme trajanja lova, jer tada i on može dobiti koji hitac;

27. Ako ti pas nije dobro uvežban, tada ga radije ne vodi u grupne lovove, jer će on samo praviti zbrku među ostalim psima i kvariti lov;

28. Tuđeg psa nemoj nikada sam zvati, da ti aportira odstreljenu divljač i nemoj da nareuješ tuđem psu. Ne hrani tuđeg psa, jer to može biti neugodno njegovom vlasniku. Ako nešto trebaš od psa, zamoli njegovog vlasnika, da on psu kaže šta treba učiniti;

29. Svog psa nemoj u lovu, naročito ne u grupnom lovu tući, vikati na njega itd., jer to neugodno deluje na druge lovce;

30. Prilikom odmora i jela, sveži svog psa negde po strani i ne dozvoli, da se šeta između lovaca ili čak možda i između jela, koje je na zemlji prostrto;

31. Pri jelu ne zaboravljaj na svog psa. Daj mu dosta i dobrog jesti, a naročito se brini, da za toplih dana ima dosta vode za piće. U tu svrhu moraš poneti vodu od kuće, a sa sobom ponesi i manju posudu u koju ćeš natočiti vodu psu;

32. U veliki grupni lov ne vodi lovca-početnika, jer taj još ima “lovačku groznicu“, uglavnom je nevešt u gađanju, ne poznaje još dobro lovačke običaje i zbog svega toga se lako može dogoditi nesreća. Lovac početnik se mora najpre uvežbati u društvu sa iskusnim lovcem koji će ga u svemu poučiti.

33. Grupnim lovom rukovodi organizator lova (upravnik). Njegovim se odredbama moraš bezrezervno pokoravati, makar i mislio da bi drugačija postupanja bila bolja;

34. Ako si sam u lovu ili sa još po nekim lovcem onda nikad ne napuštaj divljač koju si ranio. Traži je, dok je ne nađeš, jer si tako naparvio pravi lovački uspeh, prekratio si muke jednoj, a od smrti spasao drugu divljač koju bi odstrelio da ranjenu nisi našao;

35. Ne zaboravi nikad, da u lov ideš da loviš a ne da “ubiješ“ što više divljači;

36. Ne zaboravi nikada, da je lovački pas tvoj drug i prijatelj i sa njim postupaj kao sa najboljim prijateljem.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: KODEKS LOVACA SRBIJE   Pet Feb 18, 2011 1:34 pm


KODEKS
LOVACA SRBIJE



Kodeks o ponašanju lovaca
Lov je najstarija delatnost čoveka koja se oblikovala kroz istoriju, od prvobitne zajednice do današnjeg dana. Lov je oblikovao odnose među ljudima, uređivao ih i usmeravao u njihovim zajednicama u nepisane društvene norme. U evoluciji čoveka najduži deo pripada stvaranju lovačke kulture koja se razvijala od praistorije sve do prvih zemljoradničkih kultura na našoj planeti. Kroz istoriju čovečanstva, lovstvo je bilo sastavni deo svakodnevnih društvenih odnosa i odraz opšteg kulturnog pravca. Zato su u svetu, prostorno i vremenski, oblikovane različite lovačke etičke norme.
Kroz istoriju ljudske zajednice nastajala su, razvijala se i poštovala nepisana pravila koja su uređivala lov, pravo na plen, odnose među lovcima i odnose lovaca prema divljači. To nasleđe i nepisanu kulturnu tradiciju treba čuvati i upotpunjavati novim normama, koje je donelo vreme ekoloških nevolja i preteće ugroženosti prirode, čiji su sastavni deo čovek i divljač.
Kroz istoriju, lovišta u Srbiji su bila na raskrsnici istočnih, balkanskih i zapadnih kultura. Ipak, naše današnje lovstvo se oblikovalo, pre svega, pod uticajem istočnobalkanskog lovstva. Zasnovan na toj tradiciji, nastao je naš etički kodeks -Kodeks lovaca Srbije, koji određuje prirodna i moralna pravila kao i odnose između prava i dužnosti u lovstvu.
Aktivnosti lovaca u prirodi i u lovu odvijaju se svaki put u drugačijim prilikama, koje najčešće nije moguće predvideti zbog terena, vremenskih prilika, ponašanja divljači ili lovaca i drugih ljudi kao i drugih nepredvidivih okolnosti.
Zato lovac treba da bude spreman da odlučuje i u nepredvidivim okolnostima, vanrednim prilikama i pri neuobičajenom razvoju događaja, samostalno i odgovorno, prema svojoj savesti i uvek u skladu sa normama Kodeksa lovaca Srbije.
Nadzor države i javnosti nad lovom je otežan zbog same prirode lova, jer se po pravilu uspešno lovi samo u samoći, tiho i neopaženo. U lovu su odlučujući neposredni odnosi lovca prema divljači, koji su bez posrednika i bez neposrednog nadzora drugih osoba, što je još izrazitije kod pojedinačnog lova. Zato je najvažnija puna lična odgovornost svakog lovca za sopstveno ponašanje prema prirodi, divljači i drugim divljim životinjama, vlasnicima zemljišta i šuma i raznim posetiocima prirode.
Lovci Srbije poštuju prirodu. Uvažavajući načela trajnog korišćenja prirode i trajnog razvoja društva, omogućava se uravnotežen razvoj koji zadovoljava naše sadašnje potrebe i ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
U savremenom društvu mišljenja o lovcima su protivrečna i ponekad zbunjujuća. Zbog otuđenosti gradskih ljudi od prirode i sve veće ugroženosti prirode, odnosi između lovaca i divljači, time i između čoveka i prirode, su naročito osetljivi. Mogućnost zloupotrebe moći čoveka i lovca, znanja i tehnologije, koja može štetiti prirodi i divljači, stalno raste. Sve to opravdava i traži od lovstva viša etička merila nego što su bila ikada ranije, u dugoj istoriji ljudske zajednice i lovstva.
Lovačke organizacije i lovci dužni su da neguju lovnu kulturu, lovačke običaje i navike, koji su sastavni deo našeg identiteta. Treba da sačuvamo tradicionalne moralne vrednosti, da širimo i jačamo narodnu svest i brigu o zaštiti prirode.

Uvod
Član 1.
Kodeks je putokaz i oslonac lovačkoj savesti za moralno ponašanje i za odnose lovaca i lovačkih organizacija prema:
- prirodi,
- divljači i drugim životinjama,
- lovačkom oružju i opremi,
- društvenoj sredini,
- lovačkim drugovima,
- lovačkim psima.

Odnos lovaca prema prirodi
Član 2.
Lovac poštuje načelo trajnosti korišćenja prirode i tim načelom se rukovodi u svom redovnom radu, lovu i svim drugim aktivnostima u slobodnom vremenu.
U oblasti lovstva lovac uvek zastupa i svojim stručnim i fizičkim sposobnostima ostvaruje načela trajnog korišćenja prirode:
- aktivnom zaštitom životne sredine, staništa divljači i drugih divljih životinja,
- po prirodu štetne i protivzakonite aktivnosti koje ugrožavaju životnu sredinu
divljači, blagovremeno prijavljuje upravi lovačke organizacije,
- pri opaženom zagađivanju ili odlaganju otrovnih i opasnih materija, obezbeđuje
dokaze i na vreme obaveštava nadležne službe.

Član 3.
Lovačke organizacije poštuju i ostvaruju načelo trajnosti korišćenja prirode:
- planiranjem i vršenjem aktivne zaštite prirode i staništa divljači i drugih divljih životinja,
- uzgajanjem divljači, koje je u skladu sa trajnim korišćenjem prirode i njenom
zaštitom,
- racionalnim korišćenjem divljači, ostvarivanjem odstrela divljači po polnoj i starosnoj strukturi koji je uravnotežen sa prirastom.

Član 4.
Upravljanje lovištem treba da bude brižno, zasnovano na načelu dobrog gazdovanja, tako da se prihod ne ostvaruje na štetu trajnosti, zaštite prirode ili zaštite divljači.
Ostvarene prihode u upravljanju lovištem neophodno je vraćati u lovište, kroz ulaganje u zaštitu, gajenje divljači i zaštitu prirode.

Član 5.
Lovac se u prirodi i u lovištu kreće na način koji ne uznemirava divljač i druge divlje životinje.
Kretanje, zadržavanje i boravak lovca u prirodi i u lovištu ne sme štetiti prirodi.

Lovac i divljač
Član 6.
Lovac se ponaša prema živoj ili mrtvoj divljači humano i sa poštovanjem, u skladu sa stručnim pravilima.

Član 7.
U odnosima lovca prema divljači neophodna je etička samokontrola. U lovu najpre treba prosuditi šta smemo, a ne šta možemo činiti.

Član 8.
Divljač nije dozvoljeno otuđivati iz životne sredine. Lovci su dužni da oslobode uhvaćenu divljač, da spreče hvatanje divljači, uzimanje mladunaca ili jaja divljači sa ciljem držanja u zarobljeništvu. Lovci mogu da učestvuju u hvatanju divljači za potrebe naučnih istraživanja i spašavajući divljač od elementarnih i drugih nepogoda.

Član 9.
Lovac u javnosti čuva podatke o lokaciji gnezda, brloga, mladunaca i zimovališta i na taj način štiti divljač i mirne zone divljači.

Član 10.
Lovac ne sme pristati, dopustiti ili učestvovati u mučenju ili drugom neljudskom ponašanju prema divljači i drugim životinjama. Lovac treba da olakša muku divljači, ako se to dogodi. Poštujući divljač, lovac treba da spreči svaki ponižavajući odnos prema živoj ili mrtvoj divljači.

Član 11.
U lovu, lovac je lično i moralno odgovoran za poštovanje lovačkih etičkih normi, za stručne odluke i razborit odnos prema divljači. Lovac treba uvek da lovi lovački ispravno i pri tome treba da kontroliše sam sebe.
Lovac ne sme zloupotrebljavati nevolje divljači u prirodnim nepogodama, teškim vremenskim prilikama i pri nezgodama već treba, prema svojim mogućnostima, da spreči i olakša nevolje divljači.
U lovu, kada se lovac dvoumi o pravilnoj odluci, uvek odlučuje u korist divljači.

Član 12.
Lovac rukuje lovačkim oružjem brižno i sa punom ličnom odgovornošću za sigurnost, u skladu sa zakonom.
Pre svakog hica lovac mora sa puno ogovornosti prosuditi opravdanost hica, po načelima bezbednosti i lovačke ispravnosti.

Član 13.
Lovac u lovu brine o svojoj i bezbednosti drugih učesnika, pre i za vreme lova ne konzumira alkohol, vodi računa o kretanju u lovištu, rastojanju od dugih lovaca i pravcu pucanja na divljač.

Član 14.
Lovac nikada ne puca ako mu vidik nije čist, niti puca na divljač ispred drugog lovca.
Lovac puca na sitnu dlakavu divljač samo kada je ona u pokretu, na pernatu divljač samo kada je u letu i to ne u jato već samo u jasno izdvojenu jedinku.
Lovac puca na krupnu divljač samo kada je ona na nogama i u mirovanju, osim divlje svinje.

Član 15.
Nije lovački pucati preblizu niti predaleko, a na krupnu divljač u glavu ili stražnjicu.
Prilikom ranjavanja divljači, lovci prvo pronalaze ranjenu divljač, a tek potom nastavljaju lov.

Član 16.
Sitna i pernata divljač pripada lovcu koji je na tu divljač poslednji pucao, a trofej krupne divljači pripada lovcu koji je divljač prvi ranio.
Lovac u lovu, posle pucanja, nikada ne uzvikuje “moj je”, kada divljač padne.

Član 17.
Lovac u lovu ne sme uloviti više divljači od broja koji je odredio domaćin lova.
Lovinu iz zajedničkog lova učesnicima deli domaćin lova, bez obzira ko je koju divljač ulovio. Lovac ne bira ulovljenu divljač i ne traži od domaćina lovinu za lica koja nisu učestvovala u lovu.

Član 18.
Lovac neće učestvovati u lovu i ostalim aktivnostima, ako po svojoj savesti proceni da nisu uzeta u obzir i nisu poštovana moralna načela ili zakonske odredbe. U teškim trenucima potrebno mu je prisustvo duha i lično razumno rasuđivanje.

Lovac i lovačko oružje i oprema
Član 19.
Lovac svoje oružje i opremu održava uvek u ispravnom stawu.
Lovac u lov ide uredan i sa ispravnim oružjem i opremom.
Oružje i municiju lovac vadi iz futrole ili kutije, tek kada stigne na mesto početka lova.
Lovac za vreme priprema za lov, pauze u lovu i svakog okupljanja lovaca, oružje drži prelomljeno odnosno ispražnjeno. U toku lova i kada puni ili prazni pušku, lovac ne sme držati pušku okrenutu prema drugim licima.
Lovac u lovu nikada ne pozajmljuje municiju od drugog lovca.

Član 20.
Lovac svoju pripadnost lovačkoj organizaciji, obeležava i nošenjem lovačke odeće, svečane u svečanim prilikama i terenske za lov.
Lovac u lovu nikada ne nosi uniforme, vojne, policijske, vatrogasne i dr. niti maskirna odela.
Lovac, u grupnom lovu, mora imati fluorescentu traku na kapi, kapu, ili obeležje na ramenom delu lovačkog prsluka ili jakne, jarke, uočljive boje.

Odnos lovaca prema društvenoj sredini
Član 21.
Lovac treba da bude časna ličnost, primernog ponašanja, sa odgovornim odnosom prema prirodi, divljači, društvenoj sredini, prema vlasnicima i korisnicima zemljišta ili šuma i prema svojim lovačkim drugovima.
Svojim vladanjem i odnosom lovac treba u svojoj društvenoj sredini da se stara za sopstveni ugled i ugled lovačke organizacije.
Lovac treba da bude moralno nezavisan od svog socijalnog položaja i od prilika u društvenoj sredini.

Član 22.
Lovačke organizacije, zajedno sa drugim srodnim organizacijama, školama i nadležnim službama, obavljaju informativnu i obrazovnu delatnost u cilju zaštite prirode, životne sredine i divljih životinja.
Učestvovanje lovačkih organizacija i pojedinačno lovaca sa korisnicima i vlasnicima zemljišta, šuma i voda mora biti korektno, jer je to sastavni deo aktivne zaštite divljači i životne sredine. Stručan, neposredni rad na terenu, poljima i šumama, odlučujuće utiče na zaštitu i očuvanje divljači.
Učestvovanje sa drugim korisnicima prirodnog prostora mora biti ravnopravno i zasnovano na načelu, da je lov sastavni deo trajnog korišćenja prirode. U spornim situacijama lovci podržavaju i obezbeđuju zaštitu prirode i prava divljači.

Član 23.
Lovci u svojim nastupima i na izložbama promovišu zaštitu prirode i divljači, kulturno predanje, tradiciju, moralne norme i lovačke običaje i navike.
Trofeje divljači izlažemo i za stručnu javnost, kao pokazatelje prirodnog potencijala lovišta, naslednih osobina divljači i kao merilo uspešnosti uzgoja divljači.
Lov i ulov divljači su lični i intimni, jer se odnose samo na divljač i lovca i zato ne spadaju u javnost.

Član 24.
U odnosu na radikalne stavove aktivista za zaštitu životinja, koji nastupaju sa anarhičnim metodama i zalažu se za zabranu svakog lova, lovci i lovačke organizacije nastupaju javno, sa argumentima trajnog korišćenja prirode, ističući važnost poštovanja odredbi Kodeksa lovaca Srbije.
U odnosu na stavove korisnika i vlasnika poljoprivrednog zemljišta ili šuma, koji se zalažu za prekomerne odstrele, koji bi značili ugrožavanje opstanka vrsta divljači, lovci i lovačke organizacije deluju stručnim argumentima i javno. Lovci sarađuju sa organizacijama koje se bave zaštitom prirode.
Lovci zastupaju i dokazuju valjanost svojih gledišta argumentovano, ne ugrožavajući prava onih koji drugačije misle.
Lovci uvek treba da imaju na umu, da su važan segment društva i da javnost i zajednica očekuju od njih adekvatan doprinos opštem napretku i blagostanju.

Član 25.
Lovci i lovačke organizacije uvažavaju rezultate istraživanja u lovstvu, na području zaštite prirode i divljači, kao i rezultate istraživanja drugih struka i primenjuju ih u donošenju odluka i stručnom radu.
Lovac doprinosi radu stručnih i naučno-istraživačkih organizacija, dajući korisne informacije o stanju i promenama divljači i životne sredine.
Lovac i lovačka organizacija učestvuju prilikom ustanovljavanja i uređenja staništa za životinje.

Član 26.
Lovac odstreljuje pse i mačke lutalica u skladu sa važećim propisima.
Lovac može da odbije učešće u uništavanju domaćih životinja i ako ga zamoli vlasnik ili takav zahtev uputi bilo ko drugi.

Međusobni odnosi lovaca
Član 27.
Lovac se prema drugim lovcima ponaša onako, kako bi želeo da se drugi lovci ponašaju prema njemu.

Član 28.
Lovci su međusobno lovački drugovi, bez obzira na naciju, veru, rasu, društvenu ulogu i položaj ili političko opredeljenje.
Lovac je prema lovačkim drugovima pošten i ne sme dopustiti da materijalna korist utiče na njegov odnos prema drugim lovcima i divljači.
Lovački drugovi međusobno ravnopravno učestvuju i pomažu se u lovištu i u društvenoj sredini.
Lovac je dužan da redovno i stalno usavršava stručno znanje. Svoje znanje i iskustva lovci prenose na mlađe lovce, koji treba da poštuju iskusne i ugledne lovce i da uvažavaju njihove savete.

Član 29.
Lovci su obavezni da poštuju i štite svoju lovačku organizaciju.
Lovci treba da jačaju ugled, čast i dostojanstvo lovstva, i da izbegavaju radnje zbog kojih bi se u javnosti smanjio ugled lovstva.
U svom ophođenju, lovac mora voditi računa o ličnom ponašanju u skladu sa načelima etike i Kodeksa lovaca Srbije, tako da jača ugled lovaca i lovačke organizacije.
Lovci treba da budu otvorenog srca i dobronamerni. Ne treba da zlonamerno kritikuju mišljenja drugih lovaca. Informacije na osnovu kojih lovci odlučuju ili čine, treba da budu istinite, a izjave ne smeju biti lažne i zavaravajuće. Ako se pokaže da su se ponašali pogrešno, treba da se uvređenom i javnosti izvine.
Lovačke priče mogu učiniti veselijim društvene susrete, a ipak ne smeju biti nikada uvredljive i štetiti ugledu lovaca i lovačke organizacije.

Član 30.
Lovci su dužni da brane čast, ponos i plemenitu lovačku tradiciju. Bez oklevanja treba sami da razotkriju nezakonitosti ili nemoralno ponašanje svojih drugova i drugih lica, ako se stvar odnosi na divljač, zaštitu prirode ili lovstvo.
Lovac ne treba da se povezuje i podržava osobe ili postupke koji su suprotni moralnim standardima ili zakonu, koji mogu ugroziti prirodu, divljač, genetsku raznovrsnost, ekološku ravnotežu ili su predmet drugih interesa, koji nisu plemeniti i u skladu sa strukom.
Zabranjeno je postupati na način koji vređa, dovodi u pitanje čast ili baca mrlju na stručnost lovca, uključujući političke, socijalne, ekonomske ili pritiske administrativne prirode.
U svakom slučaju, lovac mora sam prosuđivati o svom delovanju i mogućim posledicama po prirodu, divljač i lovstvo.

Član 31.
Lovac u lov nikada ne ide nepozvan, ne nudi se da ga pozovu i kao gost ne vodi druge, nepozvane, lovce. Bez odobrenja domaćina lova, lovac gost ne vodi svog lovačkog psa.

Lovac i pas
Član 32.
Lovački pas treba da bude svakom lovcu lovački drug i saradnik.

Član 33.
Lovačkog psa treba obučiti i dresirati, tako da se osposobi za zahtevne zadatke u lovištu, ponašanje u porodici i lovačkom društvu.

Član 34.
Vlasnik je odgovoran da svom psu obezbedi zdravstvenu zaštitu, odgovarajući smeštaj i mogućnost kretanja.
Vlasnik treba svakog dana da obezbedi svom psu svežu vodu i odgovarajući obrok hrane.
Lovački pas je lovački drug svom vlasniku i treba da bude što više sa njim (u lovu i u slobodno vreme), a ne usamljen i zatvoren.
Ostarelim lovačkim psima vlasnik obezbeđuje mirnu starost, sigurnost i potrebnu negu.

Član 35.
Lovac, za lov i rasplod, koristi rasne obučene i zdrave lovačke pse, koji imaju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu).

Član 36.
Lovac je odgovoran za osposobljenost i ponašanje lovačkog psa u lovu.
Lovac ne sme zlostavljati psa zbog učinjene greške u lovu.
Lovački pas je važan lovčev pomoćnik u lovu, kako vlasniku tako i onim lovcima koji nemaju psa, koji su dužni da se prema psu ponašaju kao da je njihov.
Po uspešnom lovu i u slučaju kada pas nađe odstreljenu divljač, psa treba pohvaliti i nagraditi.

Nadzor nad sprovođenjem
Član 37.
Nadzor nad sprovođenjem odredbi Kodeksa lovaca Srbije vrši Sud časti Saveza.

Član 38.
Sud časti Saveza, pored nadležnosti utvrđenih Statutom Saveza, obavlja i sledeće poslove:
- daje tumačenja Kodeksa lovaca Srbije,
- rešava i ocenjuje da li su pojedinačna postupanja u skladu sa Kodeksom lovaca
Srbije,
- ostale poslove utvrđene Kodeksom lovaca Srbije.

Član 39.
Lovac ili lovačka organizacija koja bi se našla u teškoćama, jer je uvažavala načela Kodeksa lovaca Srbije, dobiće podršku Suda časti Saveza, drugih lovaca i lovačkih organizacija.

Član 40.
Sud časti Saveza upoznaje stručnu i širu javnost o svojim odlukama.

Završne odredbe
Član 41.
Sastavni deo Kodeksa lovaca Srbije je molitva za lov, kao zakletva lovaca Srbije, koju na svečan način daje svaki lovac.

Član 42.
Poznavanje Kodeksa lovaca Srbije i zakletve –molitve, sastavni je deo obrazovanja lovaca i sadržano je u ispitima lovstva na svim nivoima.

Član 43.
Kodeks lovaca Srbije stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u zvaničnom glasilu Lovačkog saveza Srbije
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: LOVACKA ZAKLETVA   Pet Feb 18, 2011 1:36 pm






LOVAČKA ZAKLETVA

Zaklinjem se,

Da ću poštovati načela i odluke Kodeksa lovaca Srbije, i po njima se upravljati u životu, sve dok budem imao čast da budem lovac.

Poštovaću prirodu i divljač.

Loviću zakonito, lovački ispravno i sam ću sebe kontrolisati, da uvek činim tako.

Poštovaću odluke lovačke organizacije.

Trudiću se da doprinesem ugledu lovstva.

Negovaću lovačko drugarstvo.

Poštovaću iskusne i ugledne lovce i uvažavati njihove savete.

Svoje znanje i iskustvo prenosiću mlađim lovcima.

Čuvaću čast i dostojanstvo lovstva i plemenitu lovačku tradiciju
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: LOVACKI OBICAJI    Danas u 4:55 am

Nazad na vrh Ići dole
 
LOVACKI OBICAJI
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» NARODNI OBICAJI I VEROVANJA
» Vjerski običaji
» ZEČETINA
» BUŠIDO KODEKS SAMURAJA
» Jeste li znali ?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Lov :: Lov-
Skoči na: