PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 CURKE SVE O NjIMA I DEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: CURKE SVE O NjIMA I DEO   Ned Feb 13, 2011 6:15 pm


Ћурка (Meleagris) је велика птица из реда кока (Galliformes). Постоје 2 дивље врсте, једна из Северне Америке (Meleagris gallopavo), а друга из Средње Америке, односно полуострва Јукатан (Meleagris ocellata). Домаћа ћурка је настала припитомљавањем дивље ћурке из Северне Америке.
Ћурке су препознатљиве по кожним израслинама које висе преко кљуна. Женка је мања од мужјака и боје су јој мање раскошне. Распон крила им је 1,5-1,8 m. У дивљини живе у отвореним шумама и пољима.

Домаћа ћурка је птица нелетачица, док дивље знају летети и по неколико метара у висине и неколико десетина метара у дужину. Млади после две недеље од излегнућа добијају јаче перје и тада већ могу летети краће дистанце
Ћурка је припитомљена у Америци од стране Индијанаца пре доласка Европљана. У Европу су је пренели Шпанци. Данас постоји неколико раса домаће ћурке. У Европи се дивља ћурка појавила 1880. године, када је неколико матичних јата насељено у просторе шумске управе Графенег у Аустрији. Касније је то исто урађено у Мађарској и у ловиштима данашње Чешке и Словачке.Убрзо због, у то доба, веома развијене трговине између Мађарске и Србије, ћурке су се појавиле и на просторима Србије где су нашле и добре природне услове за живот, сличне као и у месту свог порекла Северној Америци.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: CURKE SVE O NjIMA I DEO   Ned Feb 13, 2011 6:18 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: CURKE SVE O NjIMA I DEO   Ned Feb 13, 2011 6:19 pm

Ako ih podvrgnes intenzivnom tovu idu do 22-25 kg ali ako ih koristis za priplod sto iskljucuje tov onda idu do petnaestak kg plafon(pricam za curane),u slucaju da ne koristis inkubator za izvodjenje mladih curke su izuzetne kvocke i izuzetno leze na jajima tako da mi se desavalo da mi jedna curka izvede i po dve ture curica i dve ture pilica za sezonu a i ako joj u startu podkupljas jaja povecavas joj nosivos tako da nece da se razlegne na 10-15 jaja vec snese i vise,kad se pilici izvedu pozeljno je da ih odvojis od curke jer zbog njene tezine desava se da ih ugnjavi pogotovo kad se skupe oko hrane, e sad sto se tice kvaliteta mesa svima savetujem da probaju susenu curetinu od ove vrste jer pored toga sto je meso izuzetno zdravo(nema holesterola,masti itd)iuzetno je i ukusno.za drzanje nisu zahtevne uopste otporne su na bolesti cak se ne secam da se nekad neka kod mene razbolela,hranis ih normalno kao i svaku zivinu (osim za tov) i to je to,drago mi je ako sam pomogao pozzz...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: CURKE SVE O NjIMA I DEO   Sub Mar 12, 2011 1:50 pm

Divlja curka - Tuka

Opsti izgled i vazne karakteristike

Divlja curka je najveca pernata lovna divljac porodice koka /Galliformes/. Curka je dugacka do 86 centimetara. Rep joj je veoma kratak ima duzinu od 20 do 25 cm, prema vrhu siljat i pepeljasto-sive je boje. Raspon krila joj je od 110 - 130 cm.

Curka je teska od 6 - 8 kilograma. Zenke su redovito manje i lakse tjelasne tezine od muzjaka. Muzjak je dugacak od 100 - 125 cm, a raspon krila mu se krece od 120 - 150 cm. Rep kod muzjaka je karkteristican iveoma lijepo izglega kad ga raspuse, dugacak je od 25 do 35 cm u kojem ima od 27 do 30 lijepo slozenih pera. Osnovna boja perja im je tamno-mrka s izrazitim metalnim sjajem, sto je primjetno kod oba spola, narocito za vrijeme parenja. Kod muzijaka na pocetku cela nalazi se valjkasta kozna izraslina, u toku parenja promjenjive je velicine i visi preko kljuna. Na glavi i vratu je gola naborana koza i crvenkaste je boje. Kod muzjaka na grudima nalazi se jedan bic pera duzine od 8 do 10 cm. Noge su im dugacke od 25 - 35 cm i narandzasto-sive boje.



Porijeklo i zivotni prostor

Naseljavanje svake vrste divljači u lovišta, bez obzira da li je u pitanju autohtona (domaća) i alohtona (strana) vrsta divljači prethodi multidisplicirana analiza svih aspekata ovakvog poduhvata, izradi programa naseljavanja, saglasnosti državnih organa, kada se radi o stranoj vrsti ili vrstama divljači, dobra obuka osoblja i prirema terena namijenjenog za naseljavanje. Prvi pokušaji unošenja divlje ćurke u Evropu se vezuju za godinu 1880, kada su matična jata ispuštena u prostor šumske uprave Graffeneg u Austriji. Kasnije je to ponovljeno i u Mađarskoj, u lovištima Slovačke i Češke. Svakako bi bilo poželjno da naši lovni stručnjaci ispitaju uspjeh i današnje stanje tih populacija. Svojevremeno je Institut Za šumarstvo i lovstvo iz Beograda, uz podršku Sekretarijata za poljoprivredu i šumarstvo Srbije i Lovačkih saveza Jugoslavije i Srbije u okviru „Američkog programa” unio u lovišta na području Aleksinca i Valjeva u to vrijeme novu vrstu krupne pernate divljači na prostorima nekadašnje Jugoslavije, unio je Američku divlju ćurku (Meleagris gallopavo). Program je realizovan uvozom odraslih američkih ćurki iz Sjeverne Amerike, na više lokacija i u različitim područjima u Srbiji – Aleksinac, Valjevo, Ub, Topola, Petrovac na Mlavi...neki od ovih programa su se održali i do danas, većina ih je nestala – uglavnom zbog ljudskog faktora i izlovljavanja. Inače američka divlja ćurka ne ugrožava nijednu autohtonu životinjsku vrstu kod nas, ne šteti poljoprivredi i šumarstvu a visok stepen prirodnog prirasta u divljini je čini ekonomski, u smislu lovnog turizma, veoma interesantnom i atraktivnom vrstom divljači – naročito na terenima iznad 400m nadmorske visine.

Curka je stanarica i zadrzava se u porodicnim jatima do dvadeset jedinki u podrucju gnjezdenja. Veoma je oprezna i plasljiva ptica, otkriva brzo svaku pojavu, nerado se dize u zdrak, ustrajno i brzo trci. Noc provodi na granama ispod krosnje stabala. Divlja curka zivi najcesce u bjelogoricnim, a ponegde se nalazi i u mjesovitim sumama sa proplancima i brezuljcima obraslim grmljem i sikarama uz potoke.

Izhrana

Divlja curka se hrane sa biljnom i zivotinjskom hranom sto znaci da je svezder. Hranu trazi iskljucivo na zemlji i to: raznim plodovima sumskog drveca i grmlja /pitomi kesten, zir, drenina, gloginja, trnina, brekinja i drugo/ krupnim insektima i raznim bezkicmenjacima.

Parenje

Divlja curka pocinje se pariti pocetkom proljeca. Muzjaci su poligamski i izgledaju u punom sjaju. Perje im blista na suncanom vremenu, koza nabrekne na glavi i vratu. Pusu se, krila rasire do zemlje s cvrstim perima, uz prigusen zvuk privuku nekoliko zenki s kojima se pari. Nakon parenja zenka se gnijezdi u visokoj travi siprazju, na zemlji u udubljenju zenka pravi gnijezdo od trave i svoga perja. U toku maja jednom godisnje zenka snese od 9 - 16 zuckastih jaja sa smedim pjegama, na kojima zenka lezi od 26 - 28 dana. Mladi kada se izlezu iz jaja, potrkuse, brzo rastu i odmah slede svoju majku, nakon 15 dana samostalno traze hranu i uzlijecu na drvece gdje poslije toga postaju samostalni.

Zivotni vijek
Divlja curka zivi do 8 godina.

Prirodni neprijatelji
Divlja curke ima veliki broj prirodnih neprijatelja, a najcesci su: vukovi, lisice, kune i mnoge ptice grabljivice.

Lov
Lovna sezona na divlje curke pocinje od 1. oktobra i tarje do kraja decembra. Curke se love cekanjem, gdje se i najvise nalaze. Istina je da su curke veoma osjetljive i na vrijeme uocavaju svaku pojvu opasnosti i brzo se skriva u gustis, tesko dostupnom rastinju, zato svaki lovac mora biti smiren i strpljiv kada je na ceki, a posebno vrijedi to za mladog lovca. Vece grupe na ovu vrstu pernate divljaci nedaju veliki uspjeh u lovu, kao pojedinci i manje grupe od dva-tri lovca. Divlja curka se gada sitnom sacmom, precnika 4 milmetra na rastojanju do 50 metara.

Meso
Divlja curka ima mnogo ukusno i kvalitetno meso koje je jako cijenjeno kod mnogih lovaca koji je love i koriste u svome kulinarskom jelovniku.

Thanksgiving - Dan zahvalnosti u Americi

Amerikanci danas slave specifičan praznik nazvan Thanksgiving. Praznik kojeg su prihvatili svi bez obzira odakle su i kada stigli u Ameriku. Slavi se uz pečenu ćurku i dosta hrane. Thanksgiving, Dan zahvalnosti vuče korjene od prvih engleskih doseljenika i u biti slavi zajednicu različitih kultura.

Na brodu Mayflower, na kojem su iz Engleske putovali prema istočnoj obali Amerike, kolonisti su bili podjeljeni na, kako su to nazvali Svece i Strance. Došavši u novi svijet nakon 66 dana teškog putovanja preko okeana, davne 1621. složili su se da uspostave jednakost medju članovima zajednice, i prihvatili su zajednički naziv Pilgrims - hodočasnici.

Naselili su se u luci kojoj su dali ime Plymouth u današnjoj državi Massachusetts, ali su prvi zanos i sreću uskoro pomutile teškoće u pribavljanju hrane.
Spasili su ih lokalni indijanci, koji su im pomogli sa hranom, naučili ih kako da uzgajaju kukuruz i drugo domaće povrće. Kada su hodočasnici, sljedeće jeseni uzgojili dovoljno da mogu preživiti predstojeću zimu proslavili su to uz trpezu sa svojim susjedima Indijancima, a na trpezi je, uz ostalo, bila i divlja ćurka.

Vremenom je to postala tradcija širom Amerike, kao i parade robne kuće Macy -s u New Yorku tim poodom. Postao je to praznik zahvalnosti, slavljenja zajednice različitih kultura, a ćurka je postala neizostavni dio praznične večere. Abraham Lincol je ustanovio da se taj praznik slavi posljednjeg četvrtka u novembru, a 1939. godine, sobzirom da je povremeno bivalo pet četvrtaka u novembru, predsjednik Franklin Roosevelt je odredio da se Thanksgiving slavi četvrtog četvrtka u novembru. Ove godine je to 25. novembar.

Danas se, naravno jedu uzgojene ćurke, kojima je američkim federalnim zakonom zabranjeno davati hormone, i uglavnom se uzgajaju prirodno, bez dodatnih kemikalija. Predsjednik Sjedinjenih Država svake godine na posebnoj ceremoniji poštedi dvije ćurke, a milioni drugih ispune trpeze na porodičnim okupljanjima, i na humanitarnim večerama koje se organiziraju za ljude u nevolji.

Ćurka inače potiče sa američkog tla, i ljudi su joj ovdje toliko zahvalni, da je 1700-tih jedan od osnivača američke nacije, Benjamin Frenklin želio da ćurka, umjesto američkog orla, bude simbol Sjedinjenih Država.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: CURKE SVE O NjIMA I DEO   Danas u 6:44 am

Nazad na vrh Ići dole
 
CURKE SVE O NjIMA I DEO
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Kucanje na vrata
» Priznajete li poraze, i kako se nosite sa njima?
» Stepenice u domu
» Djeca se češće rađaju bolesna, a teret društva bit će na njima
» Starija žena i mlađi muškarac – dobitna kombinacija?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ostale Zivotinje :: Ukrasne patke, guske i curke-
Skoči na: