PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 SVE O KONjIMA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: SVE O KONjIMA   Pon Feb 14, 2011 10:12 am

Lakin kasom do cilja
PERSPEKTIVE KONjARSTVA U SRBIJI LAKIM KASOM DO CILjA

Konjarstvo, kao posebna grana stočarstva u nas, dugo je bilo u krizi. Smanjenje broja konja dostiglo je svoj vrhunac u nas pre nekoliko godina da bi od nedavno, možda i neočekivano, taj broj počeo da raste. Da li je to nagoveštaj nekih novih vetrova i u našem razmišljanju i može li ova zemlja biti u budućnosti jak izvoznik ne samo kvalitetnog konjskog mesa već i vrhunskih sportskih punokrvnih grla, kao i kako do svega toga doći - bile su samo neke teme savetovanja stručnjaka za tu oblast u Zobnatici kraj Bačke Topole.
Piše Dušan Marinović, novinar

O ulozi konja u istoriji napisane su mnoge knjige, kao i one o ratovima u kojima su oni učestvovali. Konjica Persijanaca, Grka, Rimljana, Mongola, a kasnije Turaka, Francuza... omogućavale su njihovim vojskama brzo prodiranje u neprijateljeve redove, savlađivanje velikih rastojanja. Zahvaljujući konjici, kao jednom od osnovnih rodova svoje vojske, i Portugalci, Španci i Englezi ostali su takođe zabeleženi u istoriji. Jer bez konja, tvrde vojni analitičari, ti narodi nikada ne bi osvojili prostrani američki kontitent, a iskreno govoreći ni mnogi spomenici velikim vojskovođama ne bi izgledali tako monumentalno bez tih predivinih životinja.
Konj je tradicionalno bio vezan i za naše podneblje. Ljudi su vekovima kod nas bili cenjeni i po tome kakvog dorata imaju, a Šarac Kraljevića Marka ušao je i u narodno predanje i pesmu. Nijedno ozbiljno domaćinstvo u Srbiji nije se moglo zamisliti bez tih plemenitih životinja jer konj je bio energetska mašina kojom se obrađivala zemlja, transportovalo, prevozilo, vuklo, išlo u rat...
Tako je bilo do pronalaska parne mašine, a zatim i one sa unutrašnjim sagorevanjem kada je, neminovnošću istorijskog toka i blagodetima naftne civilizacije, konj počeo polagano da se istikuje ne samo kod nas već i u celom svetu.
Hoće li ta plemenita životinja gordog stasa nestati poput dinosaursa sa lica Planete i preti li nam nestanak konja zbog sve veće urbanizacije i depopulacije sela - zato već danas nije retoričko pitanje.
Kako unaprediti i postoji li danas ikakav program razvoja konjarstva u nas i kakva je reprodukcija konja u Srbiji? Možemo li i mi u budućnosti izvoziti punokrvne ždrebce i kobile­­? Šta je sa našim autohtonim rasama i da li je ta korisna i vredna životinja, pre vremena, pa i neopravdano, istisnuta i iz koncepta naše odbrane, pogotovu u brdsko-planinskim predelima - samo su neka pitanja na koja su stručnjaci, hipolozi, profesori univerziteta, veterinari, ekonomisti, visoki državni činovci i, naravno, praktičari - odgajivači pokušali da daju meritorna objašnjenja na nedavno organizovanom savetovanju o konjarstvu koje je održano 7. septembra u Zobnatici kraj Bačke Topole.
STANJE KOJE OPOMINJE

Prema rečima dr Živorada Gajića, redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, konjarstvo ima, kao grana stočarstva, nesumnjivo veliki značaj za Srbiju koja je od davnina negovala, a i danas gaji određeni broj konja. Konjarstvu se od svih grana stočarstva u nas poklanjala najveća pažnja, u pogledu odgajanja i oplemenjivanja, i to naročito između dva svetska rata, kada se on, dakle pre traktora, upotrebljavao za gotovo sve poljoprivredne radove: obradu zemlje, vuču i prenos tereta, ali i u vojsci za vojne potrebe, sport...
U to predtraktorsko vreme, unapređenje konjarstva u tadašnjoj Jugoslaviji bilo je, u izvesnom smislu, organizovano putem mera koje je sprovodila država raznim subvencijama: premiranjem priplodnih licenciranih grla, zatim osnivanjem ergela, pastuvskih stanica, pomaganjem raznih konjarskih udruženja i društava, priređivanjem smotri, izložbi i konjskih trka na kojima su najbolja grla dabijala nagrade i razna priznanja. Te mere doprinele su da se konjarstvo u određenim rejonima brže razvijalo i oplemenjivalo nego u drugim.
No, motorizacija i mehanizacija, koja je zamenila konjsku radnu snagu, kako u poljoprivredi tako i u transportu, naročito u razvijenim oblastima, uslovili su, naročito posle 1975. godine, naglo smanjenje broja konja ali i rasa u nas.
Šta se to dogodilo?
Vidnije opadanja broja konja u Jugoslaviji počelo je 1955-1956, da bi ta pojava poprimila veoma ozbiljne razmere u periodu od 1975. do 1985. godine. Uostalom, 1955, pokazuje statistika, Jugoslavija je imala 519.000 konja svih rasa i kategorija, da bi 1996. raspolagala sa samo 93.000 grla. Istina, tempo smanjenja broja konja u tadašnjoj Jugoslaviji bio je različitog intenziteta u pojedinim republikama, pa je tako, na primer, stopa smanjenja konja u Srbiji, a pogotovu u Vojvodini, bila mnogo veća nego u Crnoj Gori ili na Kosmetu. Uzrok toj pojavi treba tražiti prevashodno u posleratnoj industrijalizaciji i mehanizaciji poljoprivrede u ravničarskim predelima u kojima se konj sve više potiskivao dok je svega toga bilo manje u brdsko-planinskim predelima gde je konj uglavnom zadržao svoje funkcije.

U periodu 1965-1995. godine, čulo se na Savetovanju, procentualni udeo kobila i ždrebnih omica kretao se od 37-42,4, pastuva i drugih konja od 45-54,5, a ždrebadi od 7-13 posto. Drugim rečima, tokom minulog kriznog perioda, zastupljenost podmlatka bila je isuviše mala, kao i plotkinja kojih bi, prema stručnjacima, trebalo da bude najmanje 65 odsto, pa i više, kako bi reprodukcija konja tekla normalno.
Da je situacija i po tom pitanju loša pokazuje i podatak da je prosečna starost plotkinja kod nas 12 umesto sedam godina i da je od ukupnog broja pastuva, koji učestvuju u priplodu, samo 0,5 odsto odabranog i plemenitog kvaliteta.
Međutim, i pored smanjene uloge konja kao radne snage, pa i njihovog ukupnog broja, zahvaljujući njihovoj upotrebi u druge svrhe (sport, razonoda, proizvodnja mesa) ali, naglasimo, i velikoj ljubavi našeg naroda prema toj domaćoj životinji, njihov broj u nas, poslednjih godina, pokazuje blagi trend porasta što bi, smatraju hipolozi, trebalo podstaći i preduzimanjem odgovarajućih stručnih i ekonomskih mera unapređenja konjarstva u Srbiji.
Kako se čulo u Zobnatici, prema rasnom sastavu domaći konj, koji je proizvod pretežno neplanskog ukrštanja raznih rasa, zastupljen je kod nas sada sa oko 60, domaći brdski konj sa 20-30, polukrvnjaci sa 10 odsto, dok se plemenite rase konja nalaze u malom broju u našim štalama.
_________
Plamenita grla retkost

To ilustriju i činjenice: prema podacima iz 1995. godine ergela u Vojnoj ustanovi "Karađorđevo" imala je 42 grla lipicanske rase, 60 noniusa, 86 engleskih polukrvnih i 56 engleskih punokrvnih grla (pastuvi, kobile i ždrebad). "Zonbatica" je imala 18 polukrvnih engleskih grla, Halas Jožef iz Ade 23 jugoslovenska kasača, a PIK "Bečej" 66 engleskih punokrvnih i 14 polukrvnih engleskih grla. Ergela "Proleće" iz Sremske Mitrovice poseduje 29 lipicanera i šest engleskih punokrvnih, a Ljubičevo iz Požarevca 63 engleska punokrvna grla. Čačanska ergela "Milenko Nikšić" u svojim štalama imala je 1995. godine 35 engleskih punokrvnih grla i 16 jugoslovenskih kasača što, sve zajedno, pokazuje da je broj plemenitih i rasnih konja kod nas još uvek mali.
_________
Ipak, treba istaći da jedino ergele sprovode određene stručne mere i da zbog toga imaju, u izvesnom smislu, zadovoljavajući kvalitet grla, ali je takvim radom, nažalost, obuhvaćeno samo pet odsto konja u nas. Ono što brine jeste podatak da poslednjih godina i ergele, s obzirom na stanja konjarstva i način njegovog finansiranja, nisu često u mogućnosti da sprovode određene mere i akcije, pa zato smanjuju broj konja zadržavajući ipak kvalitet. Kako se čulo na Savetovanju neke ergele polako prestaju sa radom jer ne mogu da opstanu i utiču na razvoj konjarstva u svom regionu.
(NE)RASNA SELEKCIJA

Rasni sastav i kvalitet grla u Srbiji, šire posmatrano, već duže vreme ne zadovoljava baš kao ni plodnost kobila. Osim toga broj umatičenih grla na individualnom posedu je vrlo mali, a posebno onih obeleženih. To pokazuje analiza u kojoj se vidi da je na individualnom sektoru umatičeno svega 1.293 kobile, 67 pastuva, 321 ždrebe i 172 obeleženih grla, a kako u svom referatu tvrde dr Živorad Gajić, dr Rade Bešlin, dipl. inž spec. Stanislav Jastšenjski, dr Slobodan Jovanović, dr Dušan Jović i dipl. vet Siniša Zlatanović ni situacija sa našim autohtonim rasama nije ništa bolja, mada je uz one plemenite inostrane, naš domaći brdski konj i naša - realna alternativa.
Naime, tvrde stručnjaci za konjarstvo, od malih konja Balkanskog poluostrva za nas najveću važnost ima domaći brdski konj, autohtona rasa koja odlično podnosi ekstenzivne prilike držanja i ishrane, pa se visoko ceni baš zbog svoje skromnosti, otpornosti i izdržljivosti. Taj konj izvanredno je prilagođen surovim uslovima života u planinskim predelima i danas se gaji u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji jer mu je upotrebna vrednost vrlo velika; to je istovremeno i tovarni konj, zaprežni, pa i jahači, dakle i vojni konj, pa, prema mišljenju stručnjaka, on će sigurno imati veliki značaj i u budućnosti.
_________
Nonius


Nonius rasa, koja je takođe zastupljena u nas, dobila je ime po osnivaču anglonormanskom pastuvu Noniusu, koji je bio smešten u mađarskoj ergeli Mezaheđeš. Godine 1785. osnovana je matična knjiga za noniusa u Mađarskoj, ali je ova rasa još zastupljena u Slovačkoj i na području bivše Jugoslavije.
Zbog čvrstine kostura, snažnih mišića, dobrih hodova, mirnog temperamenta i dobre ćudi nonius je cenjen kao najprikladniji domaći konj za poljoprivredu, te i zbog toga, čulo se u Zobnatici, da bi se sprečio nenadoknadivi gubitak fonda gena, koji mogu biti od neprocenjive vrednosti u budućnosti, neophodno je preduzeti hitne mere za očuvanje naših autohtonih rasa i linija konja. Jer i te naše rase, na ovaj ili onaj način, nestaju polako sa naših prostora, a koliki je njihov značaj, pogotovu u brdsko-planinskim predelima naše zemlje, nije potrebno posebno objašnjavati.
_________
Šta, dakle, učiniti da bi se konjarstvo unapredilo u nas i koji su to realni putevi koji nas mogu odvesti na svetsko tržište gde su još uvek dobri, radni, sportski i plemeniti konji na ceni?
Stručnjaci za ovu oblast u Zobnatici ni jednog trenutka nisu bili u dilemi da li su Srbiji potrebni konji ili ne. I pored mehanizacije poljoprivrede, njihov je zaključak, konji će i u buduće, kao radna snaga, naći svoje mesto pre svega u brdsko-planinskim područjima sa slabim komunikacijama i na malim parcelama gde će oni i nadalje biti najpogodniji za obradu zemlje, transport i prenos tovara.
Kako se čulo, odgajivanja konja za tov i proizvodnju mesa ima takođe perspektivu sa ekonomskog stanovišta i u našoj zemlji. Ukrštanjem tovnih pastuva (teških) rasa sa kobilama polukrvnjaka može se proizvesti F1 generacija brzo rastućih grla koja su prikladna za tov radi klanja i proizvodnje kvalitetnog mesa. Ta vrsta tova je najjeftinija i najrentabilnija u odnosu na druge vrste stoke, jer za njegovu realizaciju nisu potrebne nikakve uvozne komponente kao dodatak hrani. Takav pravac odgajivanja konja, smatraju stručnjaci, svakako bi našao svoje opravdanje ne samo sa stanovišta povećanja učešća konjskog mesa i konjskih prerađevina u ljudskoj ishrani kod nas već i sa aspekta njegovog izvoza.
Na kraju, konj služi čoveku i za sportske svrhe i rekreaciju. Sportski konji, jahači, trkački, kasači i karosijeri mogu imati značajnu ulogu u razvoju konjičkog sporta kod nas, pa zbog svega rečenog, smatraju hipolozi, radi unapređenja konjarstva, moraju se kod nas brzo usaglasiti odgajivačko-selekcijski programi poboljšanja rasnog sastava i kvaliteta grla u široj populaciji konja.
KAKO PODSTAĆI KONJARSTVO

Bez obzira na činjenicu da je minulih decenija došlo do opadanja broja konja kod nas, u narednom periodu treba očekivati njihovo povećanje, naročito plemenitih rasa. I pored ekspanzije mehanizacije u poljoprivredi konji će i ubuduće kao radna snaga naći svoje mesto u određenim regionima, a imajući u vidu značaj proizvodnje konjskog mesa za izvoz, nesumnjivi značaj za sport i drugo, logično je pretpostaviti da ta plemenita živitinja neće nestati sa naših prostora, odnosno da ćemo na vreme, a to je već sada, shvatiti da je konj ne samo naša tradicija, već, na izvestan način i - budućnost.
Ali, do uzleta prizvodnje konja može doći, slažu se stručnjaci, samo uz organizovaniji i stručan rad, unapređenje tehnologije odgajivanja i uvođenje dugoročnih podsticajnih mera.
Kako je istaknuto na Savetovanju u odgajivačko-selekcijskom radu posebna pažnja se mora obratiti odgajivanju kvalitetnog priplodnog materijala na ergelama. U cilju povećanja efikasnosti mora se pratiti i produktivnost odabranih grla i na individualnim gazdinstvima (organizovanim u konjička društva, klubove, udruženja i zadruge), pri čemu će se planskim parenjem umatičenih kobila sa odabranim pastuvima proizvoditi podmladak koji će se registrovati i trajno obeležavati, a zatim ispitivati i - selekcionisati.
Dr Tihomir Petrujkić, sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu, posebno je upozorio da u okviru odgajivačkog rada posebnu pažnju treba posvetiti merama na suzbijanju steriliteta kobila jer je plodnost u konjarstvu pala na svega 60 odsto. Uz to, smatraju veterinari, stručnjaci za konjarstvo, u okviru podsticajnih mera za unapređenje te grane stočarstva, neophodno je i premiranje ženskog priplodnog podmlatka sa punim poreklom, kao i regresiranje nabavke visokokvalitetnih pastuva za potrebe matičnih zapata konjičkih organizacija i individualnih odgajivača.
Vrlo značajna mera je i davanje podsticajne odgajivačke premije držaocima kvalitetnih grla, čija se proizvodnja kontroliše od strane poljoprivredne službe. Dabome, naglasilo je više govornika, u cilju podizanja genetske osnove na ergelama, potrebno je vršiti i povremeni uvoz visokokvalitetnih pastuva, a što treba takođe pomoći određenim regresiranjem. Da bismo došli do kvalitetnih konja, celokupan odgajivačko-selekcijski rad u konjarstvu trebalo bi da sprovode republičke i područne poljoprivredne službe u saradnji sa osnovnim stručnim službama na ergelama i konjičkim organizacijama.
Sve u svemu, problemi koji su apostrofirani na Savetovanju o konjarstvu u Zobnatici, iako veliki, nisu nepremostivi. Srbija, sa svim svojim prirodnim resursima, ali i mnogo mudrijom agrarnom politikom, mogla bi, naravno ne preko noći, da se uvrsti u grupaciju zemalja izvoznica konja i konjskog mesa. Prihodi od te delatnosti, pod uslovom da se ona shvati dugoročno i krajnje profesionalno, nisu za zanemarivanje, pa otuda, bar smo mi tako shvatili, apel stručnjaka da konjarstvo treba pod hitno revitalizovati, predstavlja i poziv mnogima da obrate pažnju i toj grani stočarstva koja, u savremenim uslovima tržišnog privređivanja, može biti i te kako profitabilna, kako za pojedinca tako i celu zajednicu za koju je sa najmerodavnijih mesta više puta rečeno da svoj procvat, u narednom periodu, svakako mora bazirati na daljem razvoju i unapređivanju poljoprivrede. U tom smislu, zaustavljanje pada pa i blag porast broja konja poslednjih godina u nas daje nadu da je pred konjarstvom ali i našom poljoprivredom u celini ipak neko - bolje vreme.
Natura broj 10 (decembar 1996)
_________
Najnovija vest

Alarmantno: U Srbiji danas samo 15.000 konja

Konji u Srbiji izumiru. Za osam godina broj grla smanjio se čak za 22.000 i sada ih ima samo 15.000 – piše dnevni list "Kurir" od 7. februara 2010. godine.
- Broj konja u Srbiji drastično se smanjio – kaže za ovaj list profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Sreten Mitrović. On navodi da se iz zvaničnih popisa iz 2000, 2005. i 2008. godine jasno može videti da je situacija krajnje zabrinjavajuća.
Prema popisu iz 2008. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, bilo je oko 17.000 konja. Na popisu 2005. izbrojano je oko 25.000, a 2000. bilo je čak 37.000 grla. Takođe, sve je manje uzgajivačnica jer se postepeno gase, dok broj konjičkih klubova raste iz godine u godinu.
Najpoznatije ergele koje i danas funkcionišu jesu "Ljubičevo", "Karađorđevo", "Milenko Nikšić" , "Bulić", "Surčin" i "Zobnatica". Ove uzgajivačnice su i najpogodnija mesta za trgovinu konjima. Cene variraju u zavisnosti da li je grlo trkačko, sa pedigreom ili ne. Konjsko grlo sa pedigreom u Engleskoj košta oko 150.000 funti – kaže Mitrović.
Najzastupljenije vrste kod nas jesu arapski, lipicaner, nonius, engleski punokrvni i domaći brdski konj kojeg ima najviše – piše dnevni list "Kurir".
_________
Odbrana i konji

Vekovima se bez konja nije moglo ni u ratu ni u miru. Tehnički progres koji je došao i u naše krajeve potisnuo je konja i stoku na margine i u našoj vojsci. U ovom trenutku naša vojska, posle započete transformacije 1992, u svom sastavu nema konjičke jedinice što je donekle i razumljivo s obzirom na cenu održavanja konja i materijalnu situaciju u kojoj se našla. Upravo zbog toga i ranije subvencionisanje raznih ergela od strane Vojske je ukinuto tako da Vojska, praktično, na raspolaganju danas nema - ni jedno grlo.
Ipak, vojni stručnjaci, znajući za prednosti konjske vuče i pogodnosti tih plementih životinja koje su svoju opravdanost pokazale i u ratu u Bosni, naročito u brdsko-planinskim predelima, duboko su uvereni da će se, sa konsolidacijom materijalnih sredstava, i konj, naročito domaći brdski, vratiti i u naše jedinice. Kada će se to dogoditi, u ovom trenutku, međutim, nismo mogli da dobijemo pouzdan odgovor ni u Veterinarskoj upravi naše vojske.
_________
Izvoznici i uvoznici

Prema rečima dr Rajka Umićevića, naučnog saradnika u Institutu za spoljnu trgovinu u Beogradu, u svetu se beleži porast proizvodnje, ali i izvoza i uvoza vrlo kvalitetnog konjskog mesa. Godine 1985. u svetu je izvezeno oko 133.000 tona konjskog mesa (uglavnom iz Argentine, SAD, Brazila i Kanade), a 1990. oko 162.000 tona što predstavlja povećanje od 22 odsto. Istovremeno i uvoz konjskog mesa za humanu ishranu porastao je u Japanu, Belgiji, Luksemburgu, Francuskoj, Italiji i Holandiji za 23 odsto. Drugim rečima, uvoz konjskog mesa porastao je u tim zemljama sa 145.000 na 178.000 tona godišnje.
U proteklom periodu, kaže analitičar, Italija je bila naš najbolji kupac konjskog mesa. Tu tradiciju ne bi trebalo prekidati smatra dr Umićević, pogotovu kada se zna da je Italija samo u periodu 1985-1990. godine povećala svoj uvoz konjskog mesa za celih 85 odsto! Kakve to šanse pruža našem stočarstvu nije potrebno posebno obrazlagati, baš kao ni činjenicu da se u svetu visokovalitetni rasni i punokrvni sportski konji, šampioni na hipodromima, plaćaju šestocifrenim pa i sedmocifrenim dolarskim iznosima.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: SVE O KONjIMA   Pon Feb 14, 2011 10:18 am

Utvrđivanje priplodne sposobnosti kobila


U sadašnjim uslovima nerešenih odnosa u privredi, stočarstvu i poljoprivredi, redovna reprodukcija kobila u našoj zemlji zastupljena je samo kod oko 33 odsto grla, a neredovno se ždrebi (svake druge godine) oko 67 odsto kobila od ukupno oko 60.000 koliko ih ima u nas, sa tendencijom opadanja, najčešće zbog starenja i raslojavanja sela - izneli su u svom referatu, na seminaru održanom u Zobnatici, profesori beogradskog Veterinarskog fakulteta* pokušavajući da odgovore i na pitanje šta bi trebalo uraditi kako bi se ova najplemenitija životinja vratila u naše štale i ergele

Konj, kao verni pratilac čoveka kroz vekove, prolazio je i prolazi kroz različite faze svog razvitka i opstanka na Zemlji. Od davnina upotrebljavan u svim čovekovim aktivnostima i istorijskim događajima, konj je potisnut mašinama i industrijalizacijom, a vraćen na sportska borilišta i olimpijade kao najplemenitija životinja. Značaj konja raste u sportu, zavisno od ekonomske snage zemlje i odgajivača, i u medicini u proizvodnji seruma i antitela (za vakcine i anatoksine).
U sadašnjim uslovima nerešenih odnosa u privredi, stočarstvu i poljoprivredi, redovna reprodukcija kod kobila u našoj zemlji zastupljena je samo kod oko 33 odsto grla, a neredovno se ždrebi (svake druge godine) oko 67 odsto kobila. Broj kobila je oko 60.000 sa tendencijom opadanja, najčešće zbog starenja i raslojavanja sela.
STANJE NAŠEG KONJARSTVA

Strategija razvoja konjarstva u nas mora da se suoči sa činjeničnim stanjem da u konjarstvo ulažu samo imućniji domaćini i ljubitelji konja i konjičkog sporta. U konjarstvo, kao granu stočarstva, veoma se malo ulagalo posebno u poslednjih pet godina. Za razvoj konjarstva, u pojedinim regionima, veliku zaslugu imaju tradicija, kao i galopske i kasačke trke, posebno u velikim gradovima (oko Beograda, Požarevca, Šapca, Subotice i Pančeva) i još nekoliko manjih mesta u Srbiji.
Konjarstvo na ergelama, u novim uslovima privređivanja na imanjima, zbog velikog odliva kapitala iz poljoprivrede u druge privredne grane, danas se sve više suočava sa brojnim nestašicama. One dovode do neminovnog pada i broja i kvaliteta u konjarstvu, posebno kada je reč o engleskom punokrvnjaku koji se gajio i gaji u nas.
Sa gledišta reprodukcije, ergele su bez saradnje sa fakultetima i institutima koji imaju uvid u reprodukciju konja i koji mogu da pomognu razvoj konjarstva i unapređenje reprodukcije konja.
Stanje konjarstva neminovno utiče na reprodukciju koja je sve više prepuštena sama sebi. Sve više se, spontano, ljubitelji konja i odgajivači sami javljaju za rešavanje problema reprodukcije i lečenje steriliteta njihovih kobila.
U poslednjih pet godina postoji tendencija u narodnom konjarstvu da se sve više gaji lipicanska rasa konja i da se formiraju manje privatne ergele lipicanskih konja sa kvalitetnim grlima.
Postoje i reprodukcioni i zdravstveni problemi kod većeg broja kobila koje su se ždrebile i zbog toga im treba pokloniti pažnju. To je razumljivo, jer sva ždrebad punokrvnih kobila imaju veliku materijalnu vrednost, a uzgajivači konja i ergele zavise od reproduktivnih performansi kobila.
Od reprodukcionih poremećaja kod kobila susretanih na 2.000 grla, u poslednjih nekoliko godina, najčešće su lečene:
Aciklije (afunkcije i hipofunkcije jajnika - funkcionalne smetnje u toku folikularne faze i ovulacije), atrezije folikula, cistična stanja na jajnicima, funkcionalne smetnje u toku lutealne faze, tj. ovarijalne disfunkcije na početku i kraju sezone propusta (februar-jun) našli smo kod 33 odsto grla ili kod 660 kobila;
Anestrije smo našli kod 16 odsto grla ili 320 kobila;
Endometritise, najčešće subkliničke vrste, našli smo kod 21 odsto kobila ili 420 grla;
Ciste jajnika našli smo kod 140 grla ili 7 odsto;
Poremećaje polnog ciklusa, produžen ciklus na 28 i više dana ili skraćen na 18 dana, našli smo kod 220 kobila ili kod 11 odsto;
Poremećaje ciklusa bez kliničkih nalaza nepoznate etiologije našli smo kod 240 grla ili 12 odsto kobila.
U jednom ciklusu u sezoni, ili u više sezona uzastopno, često samo klinički nalazi ne mogu da nam daju prave informacije o poremećaju kod kobila bez bakteriološkog pregleda uterusnih briseva. Posle utvrđivanja antibiograma pristupili smo lečenju određenog broja kobila odgovarajućim antibioticima.
Ispitivani poremećaji reprodukcije često se isprepliću i prelaze iz jednog oblika u drugi, a svi nabrojani poremećaji izazivaju u oko 60 odsto kobila privremeni ili trajni sterilitet.
Ždrebnost lečenih kobila kretala se oko 30 odsto, a vrlo je teško pratiti sve lečene kobile koje su imale reprodukcione poremećaje, a u više sezona izlečeno je 603 kobile, koje su se ždrebile u toj i u narednim pripusnim sezonama.
Ne postoji univerzalni pristup dijagnostici i terapiji reprodukcionih poremećaja. U dijagnostici, pored kliničkih i laboratorijskih metoda pregleda, uključivanjem metode ultrazvuka, u najranijem periodu ždrebnosti, kod visokovrednih grla možemo brže i bolje da otklonimo reprodukcione smetnje kod kobila.
ŠTA URADITI?

U cilju pravovremenog otkrivanja reprodukcionog poremećaja plodnosti u kobila, koja je prirodno niža nego u drugih domaćih životinja i iznosi oko 55 odsto, treba pristupiti sledećem:
Oformiti centralnu laboratoriju na nivou cele zemlje na fakultetima iz problematike sa kojom se oni bave - na poljoprivrednom za selekciju i ishranu, a na veterinarskom fakultetu citogenetiku, hematologiju i biohemiju, a na institutima mikrobiologiju i virusologiju koje će biti uz dotacije i kontrolu Ministarstva za vodoprivredu, šumarstvo i veterinu;
Organizovati u jednom centru (opremu za preglede i aparate) da se vrši pregled svih vrednijih kobila metodom ultrazvuka, u proleće i jesen, radi povećanja broja ždrebnih kobila;
Izvršiti licenciranje pastuva za sve rase i uvesti premije za ždrebne kobile i omice;
Oformiti stručni tim za praćenje reprodukcije kobila tokom cele godine u svim opštinama u zemlji, a svu ždrebad obeležavati i, koliko je to moguće, selekcionisati;
Organizovati, pored dosadašnjih smotri, takmičenja i izložbe konja u svim krajevima, nove izložbe konja i uvesti nagrađivanje za kvalitet pastuva, kobila i omica;
Raditi na pojačanom propagiranju i razvoju konjarstva preko konjarskih organizacija i zadruga svuda gde je to moguće;
Premirati proizvođače hrane, minerala i vitamina za konje prema njihovom udelu u razvoju i proizvodnji hrane;
Sve mere podrediti cilju, a to je dobijanje većeg broja kvalitetne ždrebadi svake godine, i razmisliti o formiranju mesta za sajam konja i aukcijsku prodaju konja jednom godišnje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: SVE O KONjIMA   Pon Feb 14, 2011 10:44 am

Konj, je veliki zemljani sisar poznat po svojoj brzini, snazi i izdržljivosti. Konji su članovi familije kojoj također pripadaju zebre i magarci. Kao i svi sisari ove familije, konj je veoma dobro adaptiran za putavanja velikih razdaljina sa odličnom sposobnošću preživljavanja koristeći travu kao jedini izvor hrane. Konj je društvena životinja sposobna da formira jaku povezanost sa članovima svog krda posjedujući mogućnost za prepoznavanje društvenih znakova. Ovo instiktivno ponašanje proizilazi iz osnovne konjske sposobnosti da se veže i sluša svog trenera. Hiljadama godina ljudi su koristili konje za prevoz, agrikulturu i ratove. Danas je konj jedna od omiljenih sportskih životinja. Uticaj konja na ljudsku istoriju i civilizaciju učinio ga je jednim od najvažnijih domaćih životinja.

Konji su pripitomljeni u Evro-azijskom dijelu prije 6000 godina. Kroz ljudsku istoriju, oni su omogućili ljudima prevoz i služili u agrikulturi, ratovima i sportu. Danas domaći konji se mogu pronaći svugdje u svijetu pri čemu njihova populacija iznosi oko 60 miliona. Konji su se širili na druge dijelove svijeta putujući ka Južnoj Americi i prelazeći mostove koji povezuju Sjevernu Ameriku sa Evropom i Azijom tokom ledenog doba. Konji su nestali iz Južne i Sjeverne Amerike u eri nastanka sisara koji se desio pri kraju Pleistocen Epohe, prije 15000 godina. Konji nisu bili primjećeni u Americi do 1494 godine kada ih je italijanski istraživač Kristofer Kolumbo transportovao na brod iz Španije na svom drugom putovanju u Novi Svijet. Przevalski konj je jedini za kojeg se vjeruje da je uistinu divlji konj koji je preživio u modernom dobu, preživljavajući u divljini Mongolije 60-tih godina prošlog vijeka. Przevalski konji se mogu danas vidjeti u zoološkim vrtovima i nacionalnim parkovima.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SVE O KONjIMA   Danas u 11:32 am

Nazad na vrh Ići dole
 
SVE O KONjIMA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Domaći konj
» Miroslav Krleža
» Arapski konj

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ostale Zivotinje :: Konji-
Skoči na: