PrijemTražiRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 MINI POVRCE

Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator
avatar

Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 45
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: MINI POVRCE   Pon Feb 14, 2011 11:45 am

Mini povrće - trend koji se naglo širi

Minijaturnim ili mini povrćem nazivaju se nestandardno sitni plodovi određenih vrsta, koji se često konzumiraju po principu «jedan plod - jedan zalogaj». Dobijaju se korišćenjem specijalnih sorti ili posebnim tehnološkim postupkom. Pre desetak godina tek u formi nagoveštaja, danas ova proizvodnja poprima oblik trenda, sa veoma izvesnom perspektivom.

Dugogodišnja težnja proizvodača povrća bila je dobijanje što većih prinosa, što krupnijih plodova, a time i bolje zarade. Uvođenjem novih tehnologija koje uključuju primenu visokoprinosnih sorti, obilno đubrenje i navodnjavanje, intenzivnu zaštitu, prinosi povrća su u poslednjih 10-15 godina izuzetno povećani. To je u mnogim zemljama dovelo do prekomeme ponude, samim tim i pada cena, tako da se neretko javlja jedna apsurdna situacija: maksimalna proizvodnja jedva obezbeđuje minimalni profit!? Stoga se počelo tražiti neko drugo rešenje, koje bi doprinelo većoj tržišnosti, a kao rezultat pojavio se jedan trend tzv. mini povrće, odnosno sorte koje obrazuju veoma sitne plodove.

Svakako da sorte, koje obrazuju sitne plodove ne mogu da imaju tako visoki potencijal rodnosti kao standardne komercijalne sorte, što znači da su prinosi kod njih znatno niži. U čemu je onda atraktivnost tih proizvoda, da li je to trenutna radoznalost potrošača, ili je u pitanju objektivni kvalitet. Prema objektivnim merilima (hemijski sastav), ali takođe i po osnovu gastronomskih osobina (aromatičnost, miris, ukus) minijaturno povrće prevazilazi standardne proizvode, a kod nekih vrsta (paradajz) mogućnost za čuvanje plodova je na temperaturi 15-20°C i do tri nedelje, znači znatno više nego standardnih proizvoda.

Imajući u vidu da je komercijalna proizvodnja mini povrća praktično na samom početku, razumljivo je da mnogi tehnološki postupci, počev od žetve pa do ubiranja, odnosno prerade, zahtevaju traženje odgovarajućeg rešenja. Tako se kod nekih vrsta, kao što je cvekla, primenjuje izrazito gusta setva, koja "sprečava" formiranje krupnog korena, kod mrkve ili kukuruza šećerca koriste se specijalno selekcionisane sorte, primenjuje se oskudnije đubrenje i navodnjavanje i sl. Poseban problem predstavlja primena mehanizacije i prerada minijaturnih plodova, s obzirom na to da postojeće mašine i uredaji prilagođeni određenim standardima.

Mini povrće je osmišljeno u Evropi, za razliku od mnogih inovacija u gajenju povrća, koje su potekle iz Amerike, začeci gajenja, ali i naglo širenje vezani su za Evropu. Zapravo, domovina mini povrća je Francuska (oblast Bretanje) gde je polovinom sedamdesetih godina (oko 1975) započela komercijalna proizvodnja. Počelo je tako što su se brali plodovi ili jestivi delovi u početnoj fazi formiranja, ali to nije bilo pravo rešenje, jer je recimo mlada mrkvica bila izuzetno ukusna, a mladi plod paprike bljutav. To je motivisalo agrotehničare i selekcionare da rešenja traže u primeni specifičnih agrotehničkih mera, odnosno stvaranju specijalnih sorti. Danas Francuska dominira u proizvodnji, ali i u izvozu mini povrća.

Holandske semenske kompanije brzo reagovale na ovu pojavu, u ponudi već imaju čitav niz mini sorti raznih vrsta, ali je ta zemlja i znača izvoznik tog povrća. Interesantan je primer Belgije, s impresivnim povećanjem prodaje od 10% svake godine. Najpre je krenulo korišćenje u otmenim restoranima gde se to smatralo kao «status luksuza», a danas je to opšte prihvaćeno u domaćinstvima. Ceo asortiman mini povrća potiče iz uvoza (Francuska, Južna Amerika, Izrael), ali zbog neočekivano velike potrošnje, postavilo se pitanje pokretanja domaće proizvodnje.

U našoj zemlji proizvodnja mini povrća do sada nije uveliko prihvaćena. Povremeno se u marketima i na pijacama u ponudi našao «chery-paradajz» i to je bito sve. Ove godine ima nagoveštaja zainteresovanosti nekih povrtara za gajenje tog povrća i realno je očekivati veću produkciju. Projekat koji se radi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu «Proizvodnja i prerada mariniranog mini povrća» (nosilac je autor ovog priloga) već prve godine je opravdao ovakva istraživanja: eksperimentalna proizvodnja mini cvekle (marinirane), izazvala je veliko interesovanje potrošača i bukvalno za tren je rasprodata.

Da Ii je mini povrće kvalitetnije od standardnog ?

Cilj savremene intezivne proizvodnje povrća je, potpuno razumljivo, što veći profit. Naravno, to podrazumeva visoke prinose i plodove vizuelno atraktivne, koji će svojom bojom, oblikom, izgledom privući kupca. Logično da je osim evidentnih prednosti ovakva proizvodnja morala imati makar jednu «falinku», a to je lošija biološko - nutritivna vrednost, odnosno sadržaj biološki značajnih i aromatičnih materija, koje povrće čine slađim, ukusnijim, poželjnijim. Prilikom posete (2003. godine) naših istaknutih povrtara susednoj Mađarskoj, kod povrtara koji je među prvima prihvatio sistern gajenja povrća na kamenoj vuni zapazili smo jedan plastenik sa klasičnom proizvodnjom. Pitajući ga iz kojeg objekta on najradije bere paradajz, rekao je «svakako iz tog sa standardnom proizvodnjom, ukusniji je». Kakva su dosadašnja iskustva po osnovi gastronomskih osobina mini povrća?

Sitnoplodni paradajz (cherry ili koktel tip) izuzetne je arome i sladunjavog ukusa (visok sadržaj glukoze i fruktoze), a pristvo pigmenata likopena i karotena (antioksidansi) daju mu posebnu vrednost. U našim istraživanjima sa nekoliko sorti cherry paradajza (Cicigeria, Cherybell), zapazili smo da ubrani grozdovi (cvasti) sa poluzrelim plodovima, pri držanju na sobnoj temperaturi za tri nedelje su potpuno sazreli. Isto tako mogućnost čuvanja mini paradajza je znatno bolja, nego kod običnog paradajza.

U nekim zemljama (Nemačka) tržište je osvojila mini salata (sorta Romana i Little gem) čija je glavica veličine teniske loptice. Razlog je izuzetno nežna, fina konzistencija, manja izraženost centralnog lisnog nerva (što je kod standardnih sorti veoma prisutno), i ukus «koji ima šta da ponudi». Isto tako i kuhinjska priprema ove salate je veoma brza i jednostavna, što domaćice posebno cene.

Naše početno iskustvo sa mini cveklom je obećavajuće. S obzirom na to da nismo uspeli da obezbedimo odgovarajuću sortu (mini tip) eksperiment sa sortom Detroit, uz setvu sa različitom veličinom vegetacionog prostora je u potpunosti uspeo, tako da nam je uspelo da u jednoj varijanti dobijemo ono što je bio cilj: preko 90% prinosa činio je koren veličine 3,5-4,0 cm. Pri tome i visina prinosa je bila u potpunosti zadovoljavajuća, što ukazuje na izrazitu profitabilnost te proizvodnje.

Perspektiva širenja mini povrća

Nesporno je da je mini povrće definitivno obezbedilo primenu u mnogim restoranima, u aviosaobraćaju u nekim trgovačkim lancima. Ono što je posebno interesantno, osim što je najčešće ukusnije, jeste njegova atraktivnost, tako da izuzetno doprinosi atraktivnosti kod aranžiranja i serviranja jela. Dosadašnja iskustva pokazuju da je moguće zadovoljiti obe strane, i proizvodače kada je u pitanju profit i potrošače kada je reč o kvalitetu i ceni mini povrća. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je ovaj trend interesantan, ali isto tako i za domaćinstvo, okućnice i vikend-prostore. U svakom slučaju vredi pokušati.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
MINI POVRCE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Privreda :: Poljoprivreda :: Povrtarstvo-
Skoči na: