PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 LOV NA PREPELICU I DEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: LOV NA PREPELICU I DEO   Sre Feb 16, 2011 9:23 am

Prepelica je slicna jarebici, smedjosive boje bez podkovicaste pege ne gusi. Tezine je 100-150g. Pretezno jede billjnu hranu, uglavnim semenje zitarica, trava i korova. Zivot provodi na zemlji, jako brzo trci i nisko leti. Pare se u junu i julu mesecu, posle cega kokica obicno snese 7-16 pegavih jaja i na njima lezi 17 dana.
Prepelice se love od 1. avgusta do 30 septembra, lovackim puskama sacmaricama sa zrnom krupnice 1.5 i 2mm. Lov se vrsi pretrazivanjem uz pomoc pasa pticara.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: LOV NA PREPELICU I DEO   Pet Feb 18, 2011 12:58 pm

PREPELICA
Prepelica je jedna od najmanjih ptica iz porodice koka. Po opštem izgledu slicna je trcki, ali je znatno manja od nje. Prepelica je dugacka oko 18 cm. Rep joj je kratak i prema vrhu siljt. Raspon krila joj je oko 35 cantimetara. Tezina joj se krece od 95 - 150 grama. Boja perja kod prepelice je hrdasto-smeda sa uzduznim tamnim i svijetlim prugama. Zenke se vrlo malo razlikuju od muzjaka, nesto po svijetlijoj boji perja na gusi i grudima, dok muzjak ima jednobojno perje. Razlika kod zenke i muzjaka prepelice jeste jos u tome; muzjaka ima karakteristicno ponasanje prilikom parenja, mnogo je ratoboran i nedozvoljava drugom muzijaku da se priblizi zenki gdje ponekad dolazi do velikih borbi na zivot i smrt.

Lovna sezona na prepelice pocinje od 1 augusta i traje do 31 decembra. Lov na ovu vrstu pernate divljaci moze se vrsiti na vise nacina. Jedan od nacina jeste lov sa lovackim psima (pticarima - cunjavcima). Prepelice sa psima pticarima se love rano ujutro ili kasno popodne. Prepelice se dobro obicno markiraju, budu gotovo neprimjetne, jer joj je perje boje strnjike i zemlje. Prepelica kada poljece, leti veoma nisko i kratko svega od 30 do 50 metara. Let joj nije brz i obicno je u pravoj liniji. Netreba biti brzoplet, treba je pustiti da se malo udalji i gadati je na efikasnom odstojanju. Lov kod prepelice je jedan od najzanimljivih lovova na pernatu divljac sa psima pticarima, samo treba imati veliko strpljenje. Ovaj lov pruza veliko uzivanje u radu psa pticara. Vece grupe na ovu vrstu pernate divljaci nadaju velike rezultate kao pojedinacni i manje grupe od dva-tri lovca. Prepelice se gadaju sitnom sacmom, precnika dva milmetra (14).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: LOV NA PREPELICU I DEO   Pet Feb 18, 2011 1:47 pm

PREPELICA


Prepelica je značajna sa lovnog aspekta ali je još važnija njena uloga u biološkoj borbi protiv štetnih insekata i korova. Kao migratorna vrsta, ona je bez sumnje najvažnija:

- po svojoj brojnosti, rasprostranjenosti i sposobnosi prilagođavanja;
- po svom značaju u biološkoj borbi protiv štetnih insekata i semena korovskih biljaka;
- kao atraktivna lovna divljač;
- za dresuru lovačkih pasa ptičara.

Uloga prepelice je u biološkoj borbi protiv čitavog niza u poljoprivredi štetnih insekata. Zna se da prepelice za svoj razvoj trebaju velike količine životinjskih (animalnih) belančevina, koje jedino obezbeđuju jedući insekte i puževe u slobodnoj prirodi. U poljskim lovištima, gde ima prepelica, godišnje se unište velike količine štetnih insekata i semenja raznih korovskih biljaka, što predstavlja neprocenjivu korist za poljoprivredu.
Zbog koristi od prepelica ima puno interesa da se što veći broj kod nas gnezdi i razmnožava, jer u najvažnije doba godine (april, maj, jun) prepelice uništavaju ogromne količine insekata koji se takođe u to doba razmnožavaju.

Na žalost, mnogim poljoprivrednicima, čak i onima sa najvišom stručnom spremom, nije poznato da se prepelice koriste za biološku borbu protiv štetnih insekata i semena korovskih biljaka.

Ako se uzme u obzir da se već danas, a pogotovo u medicini, postavlja pitanje da li primena hemijskih stedstava koja se kumuliraju u nekim plodovima štetno deluje na zdravlje ljudi i životinja, to je već u nekim slučajevima i dokazano, onda biološka borba protiv štetnih insekata u poljoprivredi dobija još veći značaj. S druge strane, uzimajući u obzir društveni i ekonomski značaj lovstva, a posebno koristi koje ima poljoprivreda od pojedinih vrsta korisne divljači, treba upotrebom mehanizacije i hemizacije smanjiti direktne štete na lovnoj divljači. Prema svemu iznetom može se reći da prepelice imaju veoma značajnu ulogu u biološkoj borbi protiv raznih vrsta insekata i semena korova, te mogu značajnije pomoći da se smanji upotreba opasnih hemijskih sredstava.

Osnovni podaci za Srbiju

Prepelica Coturnix coturnbi,
procena brojnosti:
stanarica 60.000-80.000 jedinki;
migratorne 200.000-600.000 jedinki:
lovna sezona 01.08.-30.09,
optimalni planirani ulov 60.000-80.000 jedinki.

Stanište prepelica

Staništa su uglavnom žitorodna polja, livade i pašnjaci. Bira mesta kao što su:
ugari, detelišta, strnjišta, krompirišta, predeli obrasli korovskim travama, zemljište koje nije pošumljeno i na kome vegetacija nije suviše gusta. Prema tome, prepelica nema u šumskim predelima sa visokim drvećem. Osim u nizinama, nalazimo je i na visoravnima, brežuljcima, čak i do 1.800 metara nadmorske visine, na području Zlatibora, Peštera, Vlasine i delovima Stare planine.

Ređe se zadržava na čistini i golom zemljištu, gde nema rastinja koje joj pruža sklonište i hranu. Najviše voli nizine, brežuljke i visoravni, a izbegava mesta koja se nalaze u hladu, šikare, tereni pored rečnih korita i zemljišta sa slabom vegetacijom smatraju se mestima kroz koja prepelice samo prolaze, a ne služe im za boravak i pravljenje gnezda.

Najverovatnije da i ostale vrste prepelica ispoljavaju sličnu težnju kod izbora staništa. Do sada niko nije uspeo da odredi tačne granice i uslove sredine u kojoj prepelice rado žive i gnezde se, s obzirom na njihovu skitalačku prirodu.

Prepelica rado živi na otvorenim žitorodnim poljima, bira mesta uz detelišta, lucerišta, krompirišta i strništa, gde se hrani otpalim zrnevljem žita. Živi na zemlji i nikad se ne zadržava i ne sleće na drveće. Prepelica nalazi sklonište u travi, koja je visoka jedva 10-20 cm kao strništa, ali najidealnije sklonište nalazi u pšenici, detelini, travi visokoj 30 -60 cm. Vinogradi i kukuruzišta su privremena skloništa ove ptice, kad vegetacija na površini zemlje nije dovoljno gusta. Ako se nađe na golom - neobraslom zemljištu, brzo trči da bi potražila sklonište, sakrila se i odmorila. Kada je zemljište pokriveno gustom travom ili detelinom, takođe neverovatno brzo trči.

Kada odluči da poleti, ona se veoma malo digne iznad zemlje sa šumom krila, koja šušte, a ne tutnje kao kod jarebice, i često uz kratak zov. Često se lovci nađu na vrlo maloj udaljenosti od prepelice a ona ne poleti, naročito ako je zaštićena bujnom vegetacijom. Čak i onda kada je psi progone, više voli da potraži sklonište trčeći nego da poleti. Hoda brzo i spretno. Leti uglavnom nisko i pravo. Uglavnom ne leti iznad četiri metra visine, iako bi to veoma lako mogla da postigne. Ponekad leti iznad same zemlje, stoje zapaženo i kad leti preko mora; i onda leti nisko iznad samih talasa.

Pojedini autori tvrde da je prepelica u stanju da pliva (Brehm, 1898), kao i Valentini (1952) koji kaže: "Kad je površina vode mirna, prepelica je u stanju da se pusti na nju, makar i na kratko vreme". Još jedan autor (Wood, 1945) piše da je 9. septembra 1944. godine video u istočnom delu Sredozemlja jednu prepelicu koja se spustila na površinu mora, jer je verovatno bila umorna od leta za vreme seobe. Pošto je kratko vreme plivala, oko 1,50 metara, ona je poletela, kao što to čini divlja plovka. U tom trenutku duvao je lagani vetar.

Drugi autori smatraju da prepelica za vreme seobe preleti more ne spuštajući se na njegovu površinu, već da lete dugo i neprekidno, zaustavljajući se eventualno na ostrvima. Da bi se ovo mišljenje potvrdilo, navode se proračuni o brzini leta, uzimajući za primer prepelice koje uveče poleću sa afričke obale i stižu u naše krajeve u zoru. Međutim, ne može se isključiti mogućnost da se prepelice zadržavaju na površini mora, naročito kada je more mirno. Ona spretno pliva i to treba smatrati prirodnom pojavom, a ne slučajnošću.

Do sada nije poznat let prepelica iznad pustinja Sahare i azijskih pustinja, koji se po mnogim teškoćama može uporediti sa prekomorskim letovima. Prepelica živi sama ili u manjoj porodičnoj grupi, tj. majka i mladunci. Uglavnom se zadržava na mestima gde se gnezdi. Koka je dobra majka, pa zna da prihvati i tuđe piliće koji su ostali bez majke, ali je oni bez milosti napuštaju čim im više nije potrebna. Sa starošću od 20 dana mladi su sposobni za samostalan život.
Prepelice se mitare dva puta godišnje, u junu potpuno, a u februaru delimično. Kod oba pola prepelice dolazi do potpune promene perja.

Slika:
Lov na prepelice je jedan od najzanimljivijih, posebno sa dobro obučenim ptičarima.


Način lova

Lov na ovu vrstu ptice može da se obavlja na više načina. Prepelica je idealna divljač za lov psima prepeličarima, drugim ptičarima, kao i sa cunjavcima. Najbolje vreme lova je rano ujutru ili kasno popodne, a može se loviti i tokom celog dana, ali su tada rezultati lova svakako manji. Lov ne treba počinjati u samu zoru već je bolje pričekati da prepelice malo "prohodaju" i ostave što više tragova, što ptičarima olakšava traženje. Ujutru se obično zadržava u strnjici. Preko dana, ako je sunce jako, traži zaklon u lucerki, heljdi, kukuruzu, gde je svežije i gde se odmara. Prepelica veoma dobro izdržava markiranje, pa je možemo videti po toplom vremenu skoro pred samim nosem psa potpuno nepomičnu, skoro neprimetnu, jer joj je perje boje strnjike i zemlje. Kada poleti, ova divljač leti jako nisko od 1-1,5 m iznad zemlje, sa šumom krila, koji podseća na jarebicu i skoro uvek uz kratko javljanje - zov.

Njen let je kratak (30-50 m), nije brz i obično je u pravoj liniji. Ne treba žuriti sa pucanjem, treba je pustiti da se malo udalji i gađati na efikasnom odstojanju. Cinjenicaje da se prepelice rado izvlače i kriju, pa veoma lako može da prođe između nogu psa, a zatim se pritaji i očekuje da se lovac udalji. Ponekad se ne zaustavi ispred psa već počinje da beži i poigrava se sa psom, krećući se levo-desno, praveći krugove i vraćajući se. Zato treba imati dobrog psa ptičara koga ova ptica neće uspeti da zavara.

Lov prepelica je jedan od najzanimljivijih lovova, samo treba imati strpljenja. Isto tako ovaj lov pruža veliko uživanje u radu psa ptičara i to je prilika da se mladi pas uvežba i stekne potrebna iskustva (obuka pasa).

Lov sa pogonom uz pomoć dva do tri pogoniča sa psom prepeličarom omogućuje lovcu da laganim kretanjem temeljito obiđe lovni teren i da usmeri pogon prema terenu i letu prepelica. Grupni i veći lovovi na prepelice ne daju tako dobre rezultate kao oni pojedinačni i u manjim grupama.

Prepelice se uglavnom gađaju sitnom sačmom prečnika 2 mm (broj 15), ili 1,7 mm (broj 16).

Meso prepelica je vrlo ukusno i smatra se retkim specijalitetom.

dipl. ing. Aleksandar Ćeranić


Zanimljivosti:

Još u starom veku, borba između mužjaka prepelica bila je omiljena zabava. Stari Grci i Rimljani dobro su plaćali razvijene i srčane mužjake koji su se upotrebljavali za međusobne borbe petlova. Isto tako, Muhamedanci iz istočne Indije i danas traže dobrog mužjaka (petla) za borbu, pa mu tada išaraju perje crvenom bojom da bi njegova srčanost došla do izražaja. Na sličan način mužjaci prepelica se upotrebljavaju i kod Kineza.
• Koliko je teška prepelica?
Težina prepelice je 90 -150 grama.
• Kada je sezona lova na prepelice?
Od prvog avgusta do kraja septembra.
Koliko je veliko odnosno teško jaje prepelice?
Veličina varira od 2,5 do 3 cm, težine 8-10 grama.

Polne karakteristike

Polna razlika između mužjaka i ženke ispoljava se spoljnim znacima koji se kod prepelica pokazuju isključivo u boji perja, ne uzimajući u obzir parenje i ponašanje uopšte. Razlike se primećuju jedino kod perja na guši i grudima. Ženka na beloj ili beličastoj guši nema crvenkastu prugu na sredini svetlije osnove, koja može da bude žućkasta ili jače obojena (čak i crvena, kao cigla kod starijih primeraka), stoje karakteristično za mužjaka. Perje na grudima kod ženke ima karakreristićne mrlje, a kod mužjaka je jednobojno, drap ili riđe obeležja između mužjaka i ženke može se bez sumnje uvrstiti ponašanje, koje je tipično za oba pola. Borbenost koja je karakteristična i kod drugih mužjaka razvijena je i kod prepelica. Mužjak je ratoboran i ne trpi drugog mužjaka u blizini, a ponekad sa njim vodi borbu na život i smrt. Prema koki je vrlo strog i spreman je daje zlostavlja. Dok koka još leži na jajima mužjak je i dalje pun ljubavnog žara, traži drugu ženku i pari je ne brinući se nimalo za svoju porodicu i potomstvo
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: LOV NA PREPELICU I DEO   Danas u 11:33 am

Nazad na vrh Ići dole
 
LOV NA PREPELICU I DEO
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Lov :: Lov-
Skoči na: