PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 LOV NA TETREBA I DEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: LOV NA TETREBA I DEO   Sre Feb 16, 2011 9:24 am

Dakle Tetreb gluhan je ptica koja je nekada živela u Srbiji na mnogim lokalitetima. Pominjete Goliju. Na toj planini pre samo 50 ili 60 godina bilo ga je i lovljen je. Na trpezi tamošnjih seljaka vrlo rado je viđen jeden za vreme slave Đurđevdana. Nažalost ta populacija je u potpunosti propala i sada je praktično nema. Pre sedam godina uhvaćena je jedna ženka posle povrede i kasnije puštena u prirodu. Ako ih i ima sada tamo onda je to samo u tragovima. Ima ga na Prokletijama. U Srbiji je to zaštićena ptica. Dakle nema govora o lovu. Populacija u BiH je u strahovitom padu i prema izveštaju LS BiH ovoj vrsti preti nestanak. Što se tiče malog tetreba treba reći da on nije porediv sa gluhanom i da se radi o drugoj vrsti.
Zašto nestaje. Da ne budem dosadan evo u najkraćem razloga.

Današnje stanje populacije velikog tereba posledica je :
-ranog odstrela tetreba na pevelištima
-preteranog odstrela u prošlosti
-eksploatacija šuma vrši se u svim sastojinama,tako da su obuhvaćena i pevališta.
-mir u šumama je narušen usled upotrebe mehanizacije u eksploataciji
šuma,ali isto tako i razvojem turizma i izletništva
Na prostorima bivše Jugoslavije najbrojnija pevališta se nalaze u visinskom pojasu između 1200 i 1400 metara nadmorske visine. Što se tiče ekspozicije, najveći broj pevališta se nalazi na severozapadnim ekspozicijama, a najbogatija pevališta su na severnim ekspozicijama. Na većini pevališta šume su starije od 100 godina i upravo i najeksploatisanije. Otvaraju se novi putevi, uvodi pojačana mehanizacija i ova ptica ostaje bez potrebnog mira.
Sedamdestih godina Gavrin je utvrdio da 22% ženki u periodu leženja usled uznemiravanja napusti gnezdo.Veći deo ženki koji je napustio prvo gnezdo ponovo se gnezdi, ali mladi u potpunosti ne uspevaju da odrastu tako da su kod njih veliki gubici.
Mladunci su tek u starosti od 3 nedelje sposobni za samostalnu termoregulaciju, tako da ih ženka greje celu noć i veći deo dana, a ako ih usled uznemiravanja napusti na duže vreme, mladi propadaju, naročito ako je hladno i kišovito vreme.
U pogledu uzroka opadanja brojnosti tetreba treba prihvatiti da faktori kao ljudska ometanja, predatori, bolesti, paraziti ili konkurenti igraju u ovome daleko podređeniju ulogu nego antropogeno uslovljene promene biotopa.Veliki uticaj na populaciju ima šumsko –uzgojna tehnika.U Nemačkoj u Vilingenu gde se veoma intenzivno gazdovalo šumama i gde su se šume obnavljale klinastom oplodnom sečom, ne samo da se nije smanjila brojnost tetreba već se u periodu od 15 godina od 1959 – 1974 godine broj tetreba je porastao od 10 na 45 zrelih mužjaka.
Prema Mülleru uspešno gajenje pilića moguće je na staništu gde minimalna dužina graničnih linija iznosi 200 dužnih metara po hektaru.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: LOV NA TETREBA I DEO   Uto Apr 12, 2011 5:39 pm

Veliki tetreb (zovu ga i tetreb gluvan),spada u red koka i "CAR" je među našim pticama,koje pripadju tom rodu: ( tetreb melezan(kopilan), ruževac ili mali tetreb, leštarka, fazan, jarebica kamenjarka, jarebica poljska, snežna koka, prepelica),koliko po svojoj težini ( koja moze dostiđi i do 8 kilograma),toliko i po vrednosti trofeja i uzbuđenjima,koja lovac doživljava za vreme tetrebove svadbene pesme koja se oglašava kao brušenje kose. Živi u visokim planinama, obično iznad 1200 metara nadmorske visine. Dužina njegovog tela,kod najvećih primeraka iznosi do 110 cm, uključujući rep (oko 35cm) i kljun. Mužijaci su lepši, znatno jači i kočoperniji od koka. imaju lepše perije. Oko očiju ih krasi izrazito crvena mesnata ruža,koja se proteže u obliku polumeseca. Rep velikog tetreba je poseban ukras njegovog tela,koji se veoma lepo prikazuje u svadbenim igrama. Hranu tetreba sečinjavaju uglavnom semenke crnogoričkog i beloboričkog drveča, njihovi pupoljci i lišče. Jede i žitarice ako do njih dođe. Voli i animalnu hranu. Ličinke,puževe,gusenice,crve. Neštedi ni jagode, maline,kupine. Ne pričinjava skoro nikakvu štetu. Koristan jev kao trofejna ptica,međutim,njegovo meso se samo izuzetno upozrebljava za ishranu.Parenje tetreba je posebna draž. Tada se mužijaci bezpošteno bore za osvajanje ženki. u periodu parenja mužijak, praskozorje,počinje sa svojim brušenjem, pevanjem. U dugim pevanjima tetreb ne vidi i nečuje. Smatra se da iz ljubavnog zanosa dolazo do anatomskih promena- zatvaranja ušnih duplji i očnih kapaka. Pritom tetreb ispruži vrat i popmera ga uvis i na dole. To dugo pevanje, bolje rečeno brušenje, ovladano zanosom, lovci koriste i, tršeči, približavaju se tetrebu. Međutim, potrebno je obezbediti zaklon pre završetka te pesme, jer tada postaje jako oprezan - odlično čuje i odlično vidi. Koristeči vešto takvo priblićavanje čovek nekada dođe ispod samog tetreba i nesmetano ga gađa. Parenje počinje u apriju i traje oko 20 dana. Ženka može da snese i do 8 jaja. Period do ispiljenja traje oko 26 dana. Neprijatelji tetreba su: sove ušare,a njihove piliče i jaja uništavaju i druge štetočine - sive vrane,svrake,lisica kuna,jazavac,ježevi i itd
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: LOV NA TETREBA I DEO   Uto Apr 12, 2011 5:44 pm

U Czeskoj postoji nekoliko malih uzgajalista volijera 5 x 6m po jedna za petla i dve za koke ,na 1 tetreba dodje 3 do 4 koke koje su u odvojenim volijerama pregradom zicom mrezom a u donjem delu je plasticna zavesa ona zelena kao za komarce,oni se medjusobno posecuju za vreme parenja tj. koke(zenke tetreba) ulaze kod petla na futing kroz cev od opeke f-18-20cm.
Po obavljenom parenju svaka koka nosi u svojoj volijeri. Jaja se sakupljaju i stavljaju pod domacu kvocku po izlegnucu podmecu se pod tetrebicu i ona nastavlja da ih neguje ili mogu i tetrebice da nalegnu i na prirodan nacin se proizvode nikako inkubator i sijalica. Najvaznija je ishrana u prvim nedeljama mravljim jajima iz mravinjaka i drugim insektima kasnije npr. skakavcima,u isto vreme hrana mora da ima sargarepe persuna ,i ostalih prirodnih trava planinskih pasnjaka.Staniste mora da bude borealnog tipa tj zona prirodnih cetinarskih suma jele ,smrce bukve ,belog bora, molike sa liscarima goski javor,trpetljika vrba pl.stanista sa borovnicom ,vresom i dr.travnom vegetacijom koje prate ove sumske sisteme. U Bavarskoj postoje uzgajalista koja proizvode 400-500 ptica spremnih za ispustanje odraslih do 1 godine. Czeske volijere su manje 1+2 za koke povrsine oko 100-120m2 i proizvode godisnje 30-50 ptica. Sve to u tim zemljama finansira ministarstvo i ostali fondovi za zastitu zivotne sredine i biodiverziteta ornito faune u Nac.Parkovima i ostalim podrucjima znacajnim za drzavu.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: LOV NA TETREBA I DEO   Danas u 7:26 pm

Nazad na vrh Ići dole
 
LOV NA TETREBA I DEO
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Lov :: Lov-
Skoči na: