Sarplaninac 1. deo

GDE SU NAM SE IZGUBILI OVI PSI KOIH UPROPASTI

Moja Tena na specijalki u Kuli prošle godine u razredu izvornih kuja.
Za vikend očekujem da će se kotiti-puna je kao "brod".

POSTO SAM LJUBITELJ I ODGAIVAC IZVORNIH SARPLANINACA EVO JOS LEPIH SLIKA

Pozdrav svima bio obiso video izlozbu u vrscu i sto se tice sarplaninaca velika sramota i bruka sto se takvi psi i nazivaju sarplanincima 15 prijavljenih pasa najvise u grupi do 9 mes 4 psa pa pogledajte onda kako sarci dobijaju te silne titule u razredu 2 psa i normalno dace nekom dati titulu za koji dan cu da postavim slike posto su mi u telefonu ali bruka i sramota.

"Šarplaninac pripada grupi pastirskih pasa koji potiču od molosa. Današnji Šarplaninac je posljedica prirodne selekcije u zatvorenoj sredini,stoljećima bez dodira sa psima drugačijeg tipa. Surova priroda ga je napravila čvrstim, grubim, borbenim, odličnim čuvarom koji ne bježi ni pred čoporom vukova, ni pred medvjedom. Šarplaninac je pas koji bez greške obavlja svoj dio posla u čuvanju stada i imovine svog gospodara. Visok stupanj inteligencije mu omogućava da bude samostalan. Početkom uzgoja ovih pasa u urbanoj sredini, stvoren je pas koji se u odreĐenoj mjeri razlikuje od izvornih pasa po građi i boji. Izvorni pas je viši od urbanog, najčešće je nadgrađen, nešto kraće, ali i gušće i grublje dlake, otvorenijih kutova zadnjih nogu. Dosta je pokretljiviji od svog urbanog brata. Na Šarplanini se mogu susresti psi svih boja sa maskom ili bez, od gotovo bijele, preko boje meda, pšenice, svih nijansi žute ili sive do tamne, gotovo crne boje. Odgajivači u gradovima forsiraju pse sive boje, svjetlije ili tamnije. Za boju Šarplaninca je jako važno naglasiti da su sve boje ravnopravne.

KARAKTER: Šarplaninac je izuzetno uravnotežen i miran pas. Istovremeno je i vrlo dobroćudan i vrlo oštar, ali samo kada se za to ukaže potreba. Vrlo je hrabar, spreman da se suprotstavi i mnogo jačem protivniku da bi obranio svoga gospodara ili ono sto mu je povjereno na čuvanje čak i po cijenu života. Šarplaninac je čuvar po instinktu, nije mu potrebna nikakva dresura. Jedna od njegovih odlika je i da nikada ne laje bez razloga. Odan je svom gospodaru, a nepovjerljiv prema strancima. I kada, teška srca, prihvati gosta koji je pristigao, budno ce pratiti svaki njegov pokret. Odlikuje se visokim stupnjem inteligencije. Dosta je tvrdoglav i dominantan pas i od njega ne treba očekivati izvođenje cirkuskih vještina ili neprikosnovenu poslušnost u okviru dresure. Pogrešno je mišljenje da je Šarplaninac glup pas jer se jako teško dresira. On je samo pas koji misli svojom glavom i većinu stvari radi po instinktu. On će savršeno dobro shvatiti što se od njega traži, ali to neće uraditi ako ne smatra da je potrebno. Ono sto jednom nauči pamti cijelog života. Štene je potrebno početi odgajati u startu, zato sto se tada napravljene greške jako teško ispravljaju a loše navike teško iskorjenjuju. "

Lun, Luna i Vuki.
Štencima je danas 9 nedelja.

Štenci maltretiraju roditelje...

Barut!

EVO JOS MALO STARIH SARPLANINACA DA OZIVIMO TEMU.

Bianka

Barut!

Badža!

Ekipa vrhunskih poznavalaca "pravih, radnih-karakternih" pastirskih pasa.
Gornji red-stoje "poletarci": Nikola "Krnješevci",(? na zalost nisam zapamtio ime ) , Jovisa Vuleta
Srednji red "starci koji sjede": Striković, Damjan Koprivica, Pera "Karabas sa TV Politike"
Prizemlje "poglavica kao čuči " : Mika "Striški"
preneto sa bk.

Sve šta ova pasmina nikako i nikada ne bi smjela bit,no zahvaljujuć nekim uzgajivačima takvih ima mnoštvo!

Gde izbunari ove dzukele simpatizeru pa ti vidis nasta ovo lici u koju rasu ovo pripada

Nijesam kapao po bunarima. To je slika pasmine kak se danas da vidjet po ringovima.
Pasmina tkoju je stvarala grupa "znalaca pasmine". Oslijepljeni tisucem tih degenerika,izroda,bastarda.A sve u korist personalnog dohotka.
Da ima suda za to odgovarali bi za stetu!

Neznam simpatizeru ciji su psi ali ovo je bruka i sramota za sarplaninsku rasu.

Broj ljudi koji shvataju sta se desava se povecava svakog dana ,stetocine polako ali sigurno zamiru,ima sve vise dobrih pasa i to je cinjenica.
Drugi je problem ringova iliti bolje receno tzv sudija koji koji svakakvim dzukelama i izrodima daju kojekakve titule da se njima dice i prodaju male dzukele za dobre pare.
Svest nas samih je koren od koga se mora krenuti,ima mnogo ljudi koji ni u najtezim vremenima za ovu rasu nisu poklekli,a jos vise onih koji su ogromnu stetu nacinili pa je posle toboze popravljali.

I ja sam pobornik rigoroznijih mera ,pa cak i izmene standarda a prvenstveno maksimalne visine koja je nedefinisana.

A sto se tice sudija u cijim ringovima skartovi i atipici dobijaju petice i sto je jos gore titule suvisno je govoriti,mnogi ljudi su izgubili silno vreme,buducnost ce pokazati.

ISTINITA PRICA.
…Kad noc padne u planini Ljus i Zoja vrede koliko dva naoruzana voda. Zivot sam proveo sa stadom i sarplanincima. Ni ovce ne vole da su bez njih. Dobar ovcarski pas procenjuje se, mislim, koliko pola stada. Ja Zoju i Ljusa ne bih dao za celo stado. Ovce cu nekako da zapatim, ali dobrog sarplaninca ne mozes naci. Bar ne tako lako, kako se misli. I od, da kazemo tako, dobrih roditelja ispadne los potomak. Tako je i sa psima. Ja mislim da tek uz stado sarplaninac postaje dobar ovcar. A potrebno je mnogo toga da se stekne.
Hteli su, pre nekoliko godina, da naprave u Dragasu farmu sarplaninaca. Hteli, a nije islo. Da su me pitali, ja bih im ispricao ovu pricu o Zoji i Ljusu. Mozda je to prica i o mom zivotu. Pa, najlepse godine prosle su mi uz stado i pse. Valjda bi me razumeli.
Pored Ljusa i Zoje imam jos jednog psa. Ali, on nije njihova soja. Jeste Sarplaninac, izgledom I rodom. Covek bi se lako prevario. Medjutim, kad sam u planini, mesecima, onda se vidi ko je ko. Tamo se zna red. Recimo, dok veceram ni Ljus ni Zoja ne prilaze. Oni su sa ovcama. Jer, dok oni jedu, ja pazim na ovce. Neko uvek mora biti kraj stada. Cim pas gleda u tudji tanjir, nije sarplaninac i, nije vise moj pas. To je moja « mera », kad procenjujem.
Kazem, sarplanincu treba stado da bi postao dobar ovcar. I treba mu - sloboda. Ljus i Zoja ni minuta nisu bili pod krovom ili zatvoreni. Godine su proveli trceci oko stada. Kad ovca zasepa, nikad je ne ostavljaju. Noc provedu sa njom, cuvaju je. Ako vezete sarplaninca, on ne raste. On poraste i do metar, samo kad je slobodan...Jednom u planini, naidje kraj stada meni nepoznat covek. Dok je prilazio Ljus skoci na njega. On poce da vice. Dodjem i oslobodim ga. Tek onda se razbesneo. Uzeo da me grdi sto ne pazim na psa, mogao je veli, da ga osakati. Psovao je i razmahnuo rukom.
Samo toliko je mogao jer Ljus se, i bez moje komande, nasao na njemu. Oborio ga, prikovao za zemlju. Nikad takvog Ljusa nisam video! Pridjem ponovo, Ljusu nista ne govorim. Pretresem coveka i bude mi sumnjivo. Ostavim stado Ljusu i krenemo u miliciju. Posle se ispostavilo da je begunac, hteo preko granice.
Ipak, najteza proba je kurjak. Cini mi se da bez copora, ni Ljus ni Zoja ne bi bili ono sto jesu. Ljus je bio tek stasao kad su jedne noci naisli kurjaci. Spavao sam sa ovcama. Bilo je hladno. Probudim se na vreme, ali sta vredi. Nisam smeo ni da maknem. Pomislim, obruka se Ljus, ni da se oglasi, kukavica, izdalo ga seme. Sta cu sad?! Nisam kletvu ni zavrsio, kad se stustio na prvog…Kao da se planina strovalila. Te noci je Ljus prekalo svog prvog kurjaka. Postao je ovcar…
Ja mislim da je dobar ovcarski pas pametan koliko i covek. Ponekad se, prosto, zacudim i – uplasim. Gore, u planini kad si sam, drukcije sve izgleda.
Zoja, recimo, nikad nije napustala stado. Samo jednom me je ostavila. Bila je skotna, nabreklih grudi. Otisla je gore, u stene. Tek kad je dosla noc, pomislio sam koliko sam bez nje nejak. Mislio sam na nju dugo. Nije, kazem u sebi, ni njoj lako. I ona je sama. A copor oseti kad nema psa kraj stada. Te noci poklali su mi nekoliko ovaca. Ni puska nije pomogla. Nisam nista video. Cuo sam samo kako kolju.
Sutradan se pojavila Zoja. Obisla stado, kao po navici, i zastala. Ucinilo mi se da je pognula glavu. Prisao sam, pogaldio je… Dugo smo tako stajali. Onda sam pomuzao ovcu i ponudio joj. Malo je jela i vratila se u planinu. Posao sam za njom…
Kazem, Zoja i Ljus su mi kao leva i desna ruka. Nikad sarplaninca nisam prodao. Jednom sam dao, kad su iz opstine trazili da poklone nekom. Ni sad ne znam da li je to bio pravi ovcar ili od onih koji lice na sarplanince. Odvojio se od stada pre vremena…
(Ovu pricu o sarplanincima pricao nam je pedeset jednogodisnji Safet Becirovski, jedan od najboljih stocara u opstini Dragas. Ima stado od 250 ovaca. Nedavno su ga stocari sela Broda jednoglasno izabrali za delegata).

Štenci od Tene i Klifa, stari 25 dana, danas prvi put u ispustu.
Ostavljam jednu ženkicu-ostali su na prodaju.