Korovi i suzbijanje istih

Ovde mozemo pricati o korovima, herbicidima i nacinu suzbijanja...

http://www.scribd.com/doc/38644030/Atlas-Korova
Atlas korova

ZAŠTITA KUKURUZA OD KOROVA
8VSHãQR VX]ELMDQMH NRURYD X NXNXUX]X SRGUD]XPHYD  SUDYLOQX SULPHQX DJURWHKQLþNLK L KHPLMVNLK
PHUD .DR ãLURNRUHGQL XVHY NXNXUX] LPD YHOLNR UDVWRMDQMH L]PHÿX UHGRYD  L ELOMDND X UHGX  UDVW  X SUYLP
ID]DPDUD]YLüDMHVSRULMLãWRSRJRGXMHNRURYLPDGDUDVWXLUD]YLMDMXVH3ULPHQRPKHUELFLGDRPRJXüXMHPR
kukuruzu da raste i razvija se bez konkurencije korova.
Posle setve a pre nicanja ( pre-em) kukuruza mogu se primeniti herbicidi za suzbijanje
jednogodišnjih uskolisnih i jednogodišnjih širokolisnih korova. Za suzbijanje prvenstveno jednogodišnjih
uskolisnih korova (divlji sirak iz semena, korovsko proso, muhari ) kao i nekih širokolisnih (pepeljuga, štir,
SRPRüQLFDPRJXVHSULPHQLWLSUHSDUDWLQDED]LDNWLYQHPDWHULMHDFHWRKOor kao što je DELTACET PLUS u
NROLþLQL - / KD 3ULPHQRP QDNRQ VHWYH NXNXUX]D QD GREUR SULSUHPOMHQRP ]HPOMLãWX 'HOWDFHW SOXV üH
VWYRULWLILQLKHUELFLGQLVORMNRMLüHRQHPRJXüLWLUDVWNRURYDGXåLYUHPHQVNLSHULRG1HSRYROMQLYUHPHQVNLXVORYL
(punRNLãHKODGQRXVSRUDYDMXQLFDQMHNXNXUX]DLSRMDþDYDMXGHORYDQMHDNWLYQHPDWHULMHDFHWRKORUãWRPRåH
QHJDWLYQRGDXWLþHQDXVHY'HOWDFHWSOXVSRUHGDNWLYQHPDWHULMHDFHWRKORUVDGUåLLSURWHNWDQWNRMLãWLWLNXNXUX]
u nicanju od nepovoljnog uticaja herbicida. Radi proširenja delovanja na širokolisne semenske korove
Deltacet plus se može primeniti u kombinaciji sa preparatom na bazi atrazina PRIMAZIN 500 SC (1l /ha) ili u
kombinaciji sa preparatom na bazi prometrina PUMA ( 1,5-2 L/ha).
LUMAX 537,5 SE je novi herbicid na bazi 3 aktivne materije koji uz samo jedno prskanje štiti kukuruz
od svih poznatijih širokolisnih i jednogodišnjih uskolisnih korova iz semena, tokom cele sezone. Visoka
VHOHNWLYQRVW QDJDMHQL XVHY RPRJXüXMH SULPHQX RYRJKHUELFLGD QDNRQ VHtve a pre nicanja, u toku nicanja i
nakon nicanja kukuruza. Optimalno vreme primene je rani post (kada redovi kukuruza postanu vidljivi) u dozi
RG/KD.DNRELVHRVLJXUDORGREURGHORYDQMHQDVHPHQVNHXVNROLVQHNRURYHRQLQHVPHMXELWLYHüLRG
fa]HGYDUD]YLMHQDOLVWDDãLURNROLVQLGRþHWLULUD]YLMHQDOLVWD
Posle nicanja kukuruza i korova primenjuju se tzv.korektivni herbicidi. 1HRSKRGQRMHGDSURL]YRÿDþL
RELÿX VYRMH SDUFHOH L XWYUGH NRML VX NRURYL SULVXWQL  XVNROLVQL ãLURNROLVQL  L X NRjoj su fazi razvoja. Prema
korovima koji dominiraju na njivi i prema fazi porasta useva i korova treba izabrati herbicid ili kombinaciju za
primenu.
Širokolisni korovi koji se tretiraju herbicidima posle nicanja, najosetljiviji su na herbicide u fazi razvoja
2.-4. lista , uskolisni korovi korovsko proso, muharike do 2.-3. lista, a divlji sirak iz rizoma kada je u porastu
10– 20cm .
Herbicidi koji sadrže aktivnu materiju 2,4-D (LENTEMUL DSULPHQMXMXVHGRþHWYUWRJOLVWDNXNXUX]DL
dobro suzbijaju širokolisne jednogodišnje korove (ambrozija, pepeljuga, tatula, samonikli suncokret, štir,
GYRUQLFLJRUXãLFDERFDSRPRüQLFDNDRLYLšegodišnje (poponac, palamida). Lentemul D se primenjuje u
NROLþLQLRG-/KDEU]RVHXVYDMDLVDWYUHPHQDQDNRQSULPHQHSDGDYLQHQHXWLþXQDHILNDVQRVWSUHSDUDWD
Radi produženja delovanja može se kombinovati sa preparatom na bazi atrazina ( PRIMAZIN 500 SC 1 l/ ha
+LENTEMUL D 0,6 l/ha)
Kao korektivni herbicidi posebno za suzbijanje višegodišnjih širokolisnih korova mogu se primeniti
preparati sa aktivnom materijom dikamba kao što je BANVEL 480 S. Ovaj herbicid se primenjuje do petog
lista kukuruza u NROLþLQL -0,7 L/ha, translokacioni herbicid, usvaja se zelenim biljnim delovima . Veoma
dobro suzbija palamidu kada ima 4-6 listova i poponac kada je u porastu 15cm (izbojci) do cvetanja.
CALLAM se sastoji od dve aktivne materije (tritosulfurona i dikambe), može se primeniti od 2. do 6.
OLVWDNXNXUX]DXNROLþLQL-0,4 kg/ha. Suzbija jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove, radi proširenja
spektra delovanja na uskolisne korove , ukoliko je to potrebno, može se kombinovati sa herbicidom na abazi
aktivne materije nikosulfuron MOTTIVELL ( Callam 0,3-0,4 kg/ha + 1 L/ha Motivell).
=DVX]ELMDQMHXVNROLVQLKNRURYDRGOLþQHUH]XOWDWHGDMHSULPHQDKHUELFLGDL]JUXSHVXOIRQLOXUHDNDR
što je i Motivell u dozi od 1,25 L/ha kada se kukuruz nalazi u fazi dva do sedam listova. Zbog dužeg nicanja
WUDYDSUHSRUXþXMHVHSULPHQDXSRGHOMHQLPNROLþLQDPD/KDNXNXUX]GRþHWLULOLVWDDSRVOH-10 dana u
drugom tretmanu sa dozom od 0,5 L/ha. Jednogodišnje uskolisne korove muharike, korovsko proso treba
suzbijati kada su u porastu do 2.-3. lista, a divlji sirak iz rizoma kada je u porastu 10-20 cm. Motivell deluje i na
neke širokolisne korove. Ubrzo posle tretiranja dolazi do zaustavljanja korova u porastu, a prvi simptomi su
pojava crvenila listova korova

SPECIFIČNOSTI REAKCIJE HIBRIDA KUKURUZA U RAZLIČITIM AGROEKOLOŠKIM USLOVIMA
Kukuruz se seje na celoj teritoriji Srbije.Oko 70% površina su u ravničarskom delu Vojvodine, Mačve, Stiga i u dolinama reka centralne i južne Srbije do 300 m. nadmorske visine. Oko 30% je na brdsko planinskim terenima do 700 m nadmorske visine.

Uspešno su obradjeni ogledi 29-34 lokacije u svakom od 3 najbolja rejona. U makroogledu od 29-34 lokacije, izvedeno je 6 ogleda, i to po 2 ogleda u svakom od 3 najbolja, južna i zapadna Bačka, istočni i južni Srem i Podrinjsko-Kolubarski rejoni. U sledećem rejonu je južni Banat, Šumadijsko-Pomoravski 8 ogleda . U najlošijem rejonu –Severna Bačka, severni Srem, Istočno-severni i centralni Banat izvedenoje 6 ogleda. U najlošijem rejonu, koje čine Centralni, Istočno i južni deo Srbije izvedeno je 9 ogleda. Makroogledi su izvedeni na manjim parcelama u saradnji sa PSSS-dok su demonstracioni ogledi kod individualnih prouizvodjča. Proizvodnja kukuruza 2008 g. na 1.274.181ha uz prosečan prinos od 4.789 kg/ha, ukupno 6.102.202 t. Prosečan prinos zrna 4,8 t/ha, Zapadna Bačka, Šabac, ogled u Klenju, Podrinjsko-Kolubarski rejon, Jagodina, Pomoravlje sa prinosom 10,3 t/ha. U makroogledu 29 lokaliteta u Srbiji je ostvaren prosečan prinos od 8,09 t/ha. sa14 % vlage u intervalu od 3,9 t/ha-Vršac od 12,5t/ha, Jagodina FAO-300-700, najveći prinos ostvaren je sa NS- 6030-8,94 t/ha. Visoke prinose ostvarili su afirmisani hibridi – NS-6010, NS-640, TISA, NS-7016.Od hibrida srednje grupe zrenja FAO 300-400, izdvaja se 4015, ima nižu vlagu 3-4%, pa je pogodan za 1-faznu berbu. Prosečna vrednost hibrida u 2008 god.od NS-300-do 7016 je 7,71t/ha -8,26 t/ha , prosek-sklop 52.000 b /ha, vlaga 20% i prinos 8,9 t/ha.
Prinos zrna hibrida u zapadnoj i južnoj Bačkoj, istočnom Sremu i Podrinjsko- Kolubarskom rejonu :

NS-300-7016 SO NS RU SM ŠA-1 ŠA-2 PROSEK 10,5 t/ha 10,5 t/ha 9,1 t/ha 8.9 t/ha 10,6 t/ha 7,5 t/ha 9,5 t/ha
Prinos zrna hibrida u Bačkoj 10t/ha, lokaliteti B. Gradište,Čurug, Bečej ,Kisač Najprinosniji NS-6030 - 11t/ha. Slede NS-6010 i NS-640. Bečej, Kisač. Srednjekasni hibridi u Brestovcu NS-6030 11,4 t/ha, a najprinosniji 6010 i 6030.

Prinos zrna hibrida kukuruza u centralnoj ,istočnoj i južnoj Srbiji. Preovladjujue brdsko-planinski reljef ispresecan rečnim dolinama. Istočna i južna Srbija su izrazito sušna područja , dok planinsko područje obiluje padavinama. Gaje se FAO-500-600 Hibridi NS-6030, NS-6010, NS-5010 i NS-640 Prokuplje, Leskovac, Vranje, NS-4015 i NS-3014 NS-300 od 8,8 t/ha, NS-3014-10,8 do 7,8t/ha, prosek 6,7t. NS-5010 od 10,8-10,4-prosek 8,4 t, NS-6030-8,2t/ha NS-444 ultra 7,8 t ZENIT-7,6 t/ha NS-640 prosek 8,7t TISA-8,1 t/ha NS-6010 prosek 8,1 t NS-7016-7,4 Hibridi kukuruza se razlikuju po prinosu i stabilnosti.
Od 15 hibrida koji su ispitivani u makroogledu Srbije 2007 g. -2008 g. od 1-5 mesta , rangirani su NS-6030, NS-6010,NS-5043 ,NS-7016 Nadprosečnu stabilnost poseduju hibridi – NS-640, ZENIT i NS-6030

Za rejone sa povoljnim uslovima - zapadna i južna Bačka – nedostatak vode. Lošije uslove za proizvodnju-Severna Bačka i Banat, nedostatak vode, istočna i južna Srbija. Osnovni razlog nedostatak vode u letnjim mesecima. U sušnim rejonima hibridi iz FAO-300 i FAO-400 lakše podnose sušu, daju stabilnije prinose od kasnih hibrida iz grupe FAO 600-700. ZAKLJUČAK NS-hibridi su u 2008 god. ostvarili visok prinos u svim proizvodnim rejonima o čemu svedsoči prosečan prinos na 29 lokaliteta od 8,09 t/ha. Visok potencijal za prinos zrna i stabilnost manje povoljnih uslova – NS-300, NS-3014, NS-444 za manje povoljne uslove.

Kako smo svi svedoci različitih vrsta teškoća kroz koje su poljoprivredni proizvođači prolazili od pripreme parcele za setvu kukuruza,pa do osnovnih mera nege koje u ovom periodu treba primeniti,treba reći nešto više o agrotehnici i merama nege.Ono što je osnov dobrog i kvalitetnog prinosa uz minimalna ulaganja i veliku dobit, jeste pravilna,odnosno kvalitetna agrotehnika koja podrazumeva kontinuiran, pravilan i na vreme primenjen način proizvodnje kukuruza. Pri zasnivanju oranice za kukuruz,bilo je najpre neophodno dobro pripremiti parcelu (u jesen duboko poorati, uneti stajnjak i meneralno đubrivo i zaorati),u proleće izvršiti dopunsku pripremu,posejati, uneti mineralno đubrivo i sačuvati vlagu. Kako poljoprivrednici nisu ispunili sve zadate aktivnosti(osim unošenja stajnjaka u jesen), a nisu mnogi uneli ni mešano mineralno đubrivo u proleće-predsetveno,mere koje slede i koje nikako ne bi smeli da izostave su, prihrana, međuredna kultivacija, suzbijanje korova i po mogućnosti navodnjavanje. Prolećna kultivacija je redovna mera zaštite kukuruza i ima za cilj rastresanje zemljišta, a ujedno i uništavanje do tada izniklih korova.Ova mera može da se izvodi jednom do dva puta,i ukoliko je uspešna može izostati upotreba herbicida.Zajedno uz kultivaciju može se vršiti i prihrana dodavanjem azotnog đubriva koje svakako doprinosi boljem rastu i napredovanju kukuruza.Naravno,ukoliko je parcela zakorovljena treba izvršiti i zaštitu od korova vodeći pri tome računa o veličini kukuruza i o količini izniklih korova. Proređivanje kao meru zaštite,ne treba spominjati,j er savremena tehnologija poseduje sejalice koje vrše setvu precizno na jednaki razmak, pa ova mera polako izostaje.U uslovima promene klime, kukuruz treba navodnjavati, jer ova kultura za visok prinos traži dosta vode. Ako se sve ove aktivnosti sprovedu blagovremeno kao i navedene mere nege, uz povoljne klimatske uslove, možemo govoriti da smo ispunili obaveze i onda očekivati rezultate svoga rada.

U obavezne mere nege kod kukuruza spadaju:proređivanje,prihranjivanje,međuredna kultivacija, navodnjavanje (ukoliko postoje uslovi za navodnjavanje) i suzbijanje korova.

Proređivanje se izvodi u slučaju kada se seje veća količina semena nego što je potrebno za planirani broj biljaka. U tom slučaju se vrši korekcija gustine u redu. Ova mera se izvodi kada su biljke u fazi 3-4 lista.U savremenoj intezivnoj proizvodnji, gde je priprema zemljišta visokokvalitetna, setva kukuruza sa preciznim sejalicama obavlja se na stalni razmak prema planiranom broju biljaka te nema potrebe za proređivanjem i ono se kao mera nege tada izostavlja.

Međuredno kultiviranje je redovna mera nege. Ovom merom nege vrši se okopavanje međurednog prostora u cilju stvaranja rastresitog površinskog sloja zemljišta,a time se istovremeno uništavaju i korovi. Može da se izvodi ručno ali se u savremenoj proizvodnji obavlja mehanizovano-međurednim kultivatorima. Najčešće treba izvesti jedno međuredno kultiviranje i to u fazi 7-9 listova, ali se može izvoditi 2-3 puta što zavisi od stanja zemljišta i stepena zakorovljenosti. Ako se kultiviranje izvodi u ranijim fazama razvoja ono treba da bude dublje (5-7sm) i šire (10-12sm) a u kasnijim fazama razvoja trba da je pliće i uže.

Prihranjivanje se najčešće izvodi u jednoj etapi sa međurednim kultiviranjem kad su biljke u fazi 7-9 listova. Ukoliko se sva potrebna količina azota upotrebi pre setve,onda kultiviranje nije potrebno ako su sprovedene dobre mere zaštite od korova.

Navodnjavanje je obavezna mera ako postoje uslovi za to,jer navodnjavanjem prinos kukuruza se značajno povećava. Prirodni nedostatak vode je redovna pojava u našim uslovima a naročito na Kosovu i Metohiji. Efekti navodnjavanja u sušnim područjima i na zemljištima slabih vodno fizičkih svojstava dosta su veliki i iznose i do 100%.a u izrazito sušnim godinama kao što je bila 2000-ta čak i mnogo više. Navodnjavanje treba vršiti na bazi vodnog bilansa vodeći računa o kritičnim periodima kukuruza za vodom. Ukoliko se navodnjavanje ne može izvoditi na bazi vodnog bilansa onda je bolje vršiti 2-3 zalivanja sa oko 40 mm vode (nakvašivanje sloja sloja zemljišta do 40sm)i to u periodu najintezivnijeg porasta, metličanja i oplodnje.