PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Zastita psenice fungicidima

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 40
Lokacija : Uzdin

PočaljiNaslov: Zastita psenice fungicidima   Pet Mar 04, 2011 12:40 pm

Fuzarijum, pepelnica...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ZvonaHR
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 45
Datum upisa : 03.03.2011

PočaljiNaslov: Re: Zastita psenice fungicidima   Pet Mar 04, 2011 1:09 pm

dali o zaštiti sjemena u sjetvi ii zaštita biljke
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 40
Lokacija : Uzdin

PočaljiNaslov: Re: Zastita psenice fungicidima   Pet Mar 04, 2011 1:21 pm

Sve je dobro doslo Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 40
Lokacija : Uzdin

PočaljiNaslov: Re: Zastita psenice fungicidima   Pet Mar 04, 2011 2:04 pm

Pšenica je, posle kukuruza, naša najznačajnija i najviše gajena biljka. Gaji se na površini oko 600-700.000 ha sa prosečnim prinosom od oko 3,9 t/ha. Pšenica se uglavnom gaji u plodosmeni sa kukuruzom i drugim okopavinama, ali izvesne površine se seju i u monokulturi. Sa agrotehničkog stanovišta monokultura se ne preporučuje, ali se u praksi upražnjava. Ranije se pšenica više sejala u monokulturi, zbog toga što su gajeni hibridi kukuruza sa dugom vegetacijom, pa ratari nisu stizali da oberu kukuruz zbog kasnog zrenja, zato se ponekad pšenica morala sejati u monokulturi.
Monokultura, pored niza drugih nepovoljnih okolnosti dovodi do češće i jače pojave nekih bolesti, koje u znatnoj meri mogu umanjiti prinos. Pšenicu, kao i druge gajene biljke napadaju mnoge bolesti. Posebno značajne bolesti pšenice su: crna rđa, lisna rđa, glavnica, pepelnica, fuzarioze klasa, septorioze i mnoge druge.

Claviceps purpurea – glavnica žita
Glavnica pšenice je stara bolest. Na području Srbije nađena su glavničava zrna pšenice stara više od 8.000 godina. Karakteristični simptomi glavnice su purpurno crne, izdužene, povijene sklerocije u narodu poznati kao „pseći nokti“, koje se razvijaju umesto semena na klasu žitarice.Do sada nisu stvorene sorte koje su otporne na glavnicu i postoji stalna opasnost da može doći do pojave bolesti glavnice ako se ne koristi dorađena pšenica kao semenska pšenica. Rasprostranjena je u celom svetu i nanosi velike štete uzgajivačima. Ranijih godina gubici usled prisustva ove bolesti kretali su se 5-10%. U našoj zemlji značajnije širenje je registrovano posle uvođenja sankcija devedesetih godina zbog nedostupnosti odgovarajućih preparata za zaštitu semena. Glavnica pšenice je parazit koji se skoro isključivo prenosi semenom. Organi za reprodukciju koji ostaju u zemljištu mogu biti izvor zaraze ako se pšenica seje u monokulturi. Pšenica zaražena glavnicom preko 0,1% ,odnosno, kada je jedno zrno zaraženo na 1000 zdravih zrna predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili životinja, ako se hrane ovakvom pšenicom. Spore pšenice imaju karakterističan miris na pokvarenu ribu.

Blumeria graminis – pepelnica žita
Sinonimi Erysiphe graminis
Prouzrokovač pepelnice žita osim žita se razvija na preko 100 drugih vrsta trava. To mu omogućava prenošenje iz jedne vegetacije gajenih strnih žita u drugu vegetaciju. Ona takođe razvija različite vrste spora koje, takođe, pomažu u njenom prenošenju sa jedne vegetacije na drugu. Spore prenosi vetar. Početni napad bolesti se teško uočava, a obično se javlja najpre u gustom sklopu i na nižim delovima parcele. Prvo se uočavaju hlorotične pege, a kasnije se razvija belosiva navlaka u vidu jastučića na listovima. Simptomi se prvo javljaju na donjem lišču, a kasnije se bolest širi na gore. Najveće štete nastaju ako bolest napadne list zastavičar, jer se smanjuje intezitet fotosinteze, proizvodnja hranljivih materija i nalivanje zrna. Sorte imaju različit nivo otpornosti na ovu gljivu. Svake godine se menja nivo otpornosti za pojedine sorte, pa se zato pre odluke o tretiranju obavezno mora izvršiti pregled useva na prisustvo ove bolesti.

Gibberella zeae – fuzariozna šturost klasova pšenice
Anamorf. Fuzarium graminearum
U našim uslovima pojedinih godina ekonomski i zdravstveno vrlo štetno obojenje na pšenici. Štetnost se ogleda u smanjenju prinosa i do 60% (zbog pojave šturih zrna, paleži klijanaca...). Međutim gljiva formira i mikotoksine koji kod toplokrvnih organizama izazivaju trovanja, pa prinos sa jako zaraženih parcela nije upotrebljiv ni za stočnu, ni za ljudsku ishranu. Iz tog razloga u zemljama evropske unije, jedan od parametara kvaliteta je i procenat zaraženosti zrna sa ovim patogenom, odnosno prisustvo mikotoksina. Osim na pšenici, oboljenje je vrlo često i značajno na kukuruzu, ali može da se pojavi i na drugim strnim žitima (ječam, ovas, raž, pirinač ), kao i na drugim biljnim vrstama (npr. soja, paradajz, grašak, lucerka...).
Simptomi na pšenici se ogledaju u propadanju klijanaca ili truleži korena (ako se seje inficirano seme ili je jako inficirano zemljište). Ipak najveće štete nanosi pojava oboljenja na klasu. Simptomi na klasu se ogledaju u pojavi „belih klasova“ sa šturim zrnima, usled odumiranja klasića iznad mesta zaraze.U vlažnim uslovima na ovim mestima se formira i crvenkasto-ljubičasta micelijska prevlaka. Patogen se održava na zaraženim biljnim ostacima, zatim trajnim sporama (hlamidosporama) u zemljištu i na semenu. Infekcija klasa pšenice je najčešće u vreme cvetanja, preko tučka cvetova.
Suzbijanje se bazira na primeni plodoreda (kukuruz jako povećava rizik), gajenju tolerantnih sorata u regionima gde je veliki rizik od oboljenja (u blizini velikih reka ili većih vodenih površina) i setvi deklarisanog semena koje je tretirano adekvatnim fungicidima. Primena fungicida bi trebalo da se bazira na modelima koji daju procenu rizika, pošto ekonomsko isplativo tretiranje može da ima samo tretman u vreme početka cvetanja pšenice, ako za to postoje uslovi. Kasniji tretmani nemaju nikakav efekat protiv ovog patogena.

Mycosphaerella graminicola – prouzrokovač septorioze, sive pegavosti lista pšenice
Anamorf. Septoria tritici
Uvođenjem sorti pšenice koje imaju lišće bliže zemlji, stvoreni su optimalni uslovi za razvoj ove bolesti. Zato se poslednjih godina ova bolest javlja u sve značajnijem obimu u Mediteranu, ali i kod nas. Registrovane su štete pri pojavi septorioze i do 40%. Na listovima koji su pri zemlji se prvo jave svetlo zelene vodenaste pege, koje prelaze u žutu pa u pepeljasto sivu boju. U okviru sivih zona koje su obično sa žutim oreolom javljaju se crne tačkice (piknidi) i tek tada je sigurno da se radi o ovoj bolesti. Parazit ima i do 9 razvojnih ciklusa tokom vegetacije. Svaki ciklus zahvata sve višlje i višlje biljne delove, pa se simptomi bolesti mogu javiti i na stablu, lisnim rukavcima i vrhovima plevica.
Upotreba zaštičenog semena, manje količine semena po jedinici površine i izbalansirana ishrana sprečavaju značajniju pojavu bolesti. Pojedinih godina je upotreba fungicida ekonomski opravdana.



Puccinia recondita – lisna rđa pšenice
Sinonimi Puccinia triticina
Javlja se na velikom broju biljaka. Kao štetna gljiva se javlja na usevu pšenice, najčešće na listu. Najčešće se prepoznaje po rđastim pegama koje se nalaze na listovima oko kojih je tkivo lista intezivno zelene boje.

Puccinia striiformis – žuta crtičasta rđa
Sinonim Puccinia glumarum
Razvija se na preko 300 vrsta trava. Simptomi prisustva gljive se uočavaju u vidu žutih pegica koje su poređane u red pa liče na žute crte na listu, koje su u pravcu lisnih nerava. Javlja se nešto ranije nego lisna rđa. Prenosi se vetrom sa prošlogodišnjih strništa i sa spontano rastućih trava na gajene biljke.Retko kada se javlja potreba za hemijskom zaštitom samo zbog ove bolesti.

Ug99 – rdja stabljike
Stručnjaci iz sveta upozoravaju da se širi nova vrsta stare bolesti pšenice poznate pod nazivom „rđa stabljike“ („stem rust“) koja može da zarazi usev pšenice za samo nekoliko časova – zato što čitave oblake njenih nevidljivih spora vetar lako prenosi na razdaljinu od više stotina kilometara. Ovo gljivično oboljenje pšenice moglo bi da uništi letinu u mnogim zemljama i da dovede do pojave gladi i socijalnih pobuna u regionu Afrike i centralne Azije.
Ova nova bolest je stručnjacima poznata pod oznakom Ug99 (pojavila se u Ugandi 1999-te godine) odakle se preko Afrike prenela u Iran i širi se i dalje na prostore Pakistana, Indije i Bangladeša – koji zajedno proizvode oko 15% svetske pšenice. Gljivično oboljenje Ug99 napada celu stabljiku biljke (nadzemni deo) i može da je uništi za samo nekoliko dana. Štete usevima pšenice u Ugandi i Keniji od ove bolesti idu na preko 80%.
Stara vrsta ove bolesti iskorenjena je tokom šezdesetih godina prošlog veka uvođenjem novih sorti pšenice koje su otporne na ovu plesan. Ovu staru vrstu bolesti je, inače, proizvela američka armija u sklopu programa biološkog oružja.
Izvesno je da će se Ug99 proširiti na prostore Evrope, severne i južne Amerike i Australije pa su naučnici sada u trci sa vremenom – da proizvedu i distribuiraju seme nove vrste pšenice koja je otporna na Ug99. Poseban problem su zemlje u razvoju gde je između 80% i 90% postojećih sorti pšenice podložno ovoj bolesti.

Štetočina Lema malanopus – žitna pijavica
Preziljava odrastao insekat u zemljištu među biljnim ostacima strnih žita. Kada dnevne temperature tokom perioda od 15 dana iznose 10º insekti počinju biti aktivni. Žitna pijavica se hrani izgrizajući lisku između lisnih nerava, pa nastaju tanke uzdužne rupe na listu. Samo pri masovnoj pojavi treba vršiti suzbijanje imaga. Ženke polažu žuta jaja na lisku u nizu. Larve se pile i hrane se lisnom masom tako što ostavljaju donji epidermis na listu. Razvoj larvi traje oko 20 dana i nakon toga one prelaze u stadijum lutke. Odrastao insekt se hrani na samoniklim travama, ali ponekad masovno napada i kasnije posejan kukuruz.
Zato u praksi ostaje jedino da se poštuje plodored, jednogošnji je uglavnom dovoljan za naše uslove, a selekcija da stvara otporne genotipove pšenice prema ovim bolestima.
Zbog svih ovih bolesti koje napadaju pšenicu, zaprašivanje semena pšenice je zakonska obaveza i svi dorađivači su dužni da u promet stavljaju semensku pšenicu zaprašenu odgovarajućim preparatima.U prometu se mogu naći i pšenice koje su zaštićene fungicidima koji nisu obojeni, pa se kod nekih proizvođača javlja sumnja da je u prometu nezaprašena pšenica. Budite sigurni da je kupljena ili iz ugovora preuzeta semenska pšenica apsolutno bezbedna.
Ako se za setvu koristi merkantilna pšenica kao semenska, moraju se koristiti bilo koji protektivni fugicidi registrovani za pšenicu.To su preparati u obliku praha za direktnu primenu MANKOGAL – S,

SEMESAN, a primenjuju se zaprašivanjem semena: 200gr preparata za 100 kg pšenice kao suvi postupak ili vlažni postupak uz dodatak 600ml vode na 100 kg semena. Preparati u obliku koncetrovane suspenzije za tretiranje semena su MANKOGAL – FS, u količini 200ml/100kg semena bez razblaživanja ili razblaživanjem sa 500-1000ml/100kg semena ili RAXIL 060-FS u količini 50ml/100kg semena uz dodatak vode 500-700ml/100kg semena u mešalici za beton. Zaštićenu pšenicu prosušiti u tankom sloju nekoliko dana pre setve. Tretirano seme se ne sme koristiti za ishranu ljudi, riba i toplokrvnih životinja, a krajnji rok primene obezbeđen je vremenom i načinom primene.



Dipl. ing. Mirjana Petrović
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Zastita psenice fungicidima   Danas u 4:56 pm

Nazad na vrh Ići dole
 
Zastita psenice fungicidima
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Jevrejska kuhinja
» Vodič za sve proljetne radove u vrtu: Vrijeme je za luk i začin
» Štitnici za lakirane nokte
» Modni klasici - Djubretarac
» Astralna projekcija

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Privreda :: Poljoprivreda :: Ratarstvo-
Skoči na: