PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 HOLSTAJN I DEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: HOLSTAJN I DEO   Pet Mar 04, 2011 11:53 pm

Holštajn (Holstein)

Holštajn je danas vodeća mlečna rasa u svetu. Odlikuju se snažnom konstitucijom i čvrstom građom, s posebno dobro vezanim vimenom. Najnoviji rekord odnosi se na kravu La-Foster Blackstar Lucy-607, koja je 1998. godine za 365 dana imala proizvodnju od 34.175 kg mleka, 789 kg masti (2,31%) i 983 kg proteina (2,88%). Ova rasa ima slabije klanične performanse u poređenju s junadima simentalske rase: manji randman trupova i manje učešće mišićnog, a veće masnog tkiva u polutkama.

Holštajn je danas vodeća mlečna rasa u svetu i, praktično, skoro sve poljoprivredno razvijene zemlje svoju nacionalnu proizvodnju mleka zasnivaju na iskorišćavanju njenog genetskog potencijala za visoke prinose ove životne namirnice. Stvorena je u SAD sedamdesetih godina 19. veka od uvezenih oko 8.000 grla crno-bele frizijske rase iz Holandije, u uslovima veoma intenzivne ishrane i uz primenu stroge selekcije.

U Srbiji je 1970. godine započet značajan uvoz holštajnskih junica iz SAD i do 1978. importovano je ukupno 3.100 grla. Takođe, preko uvoza semena i bikova, ostvaren je masovan uticaj na tada postojeće rase u zemlji. Do ponovnog većeg uvoza došlo je tokom 2005. i 2006. godine, sada pretežno iz Holandije, tako da se procenjuje da je njeno učešće u ukupnom broju goveda u Srbiji oko 15%.

Holštajnske krave imaju izražene mere za visinu, dubinu i dužinu tela (pripadaju mlečnom tipu velikog okvira), a pojedini delovi tela i njihovi odnosi su skladni, tako da grla deluju kao izvanredno harmonična celina.

Odlikuju se snažnom konstitucijom i čvrstom građom, s posebno dobro vezanim vimenom. Dominantna boja ove rase je crno-bela, mada se u populaciji holštajna, u manjoj meri, javljaju i crveno-bela grla, kod kojih je recesivni gen za crvenu boju u homozigotnom stanju. Pojedine evropske zemlje koristile su seme bikova crvenog holštajna da bi stvorile stada ovog tipa, pretapanjem simentalske rase ili crveno-belog nizijskog (rotbunt) govečeta. Oba načina su primenjivana i u Srbiji, posebno u Vojvodini. Danas, jedan broj bikova simentalske rase vrhunskog kvaliteta, npr. u Austriji i Nemačkoj, ima određen, doduše ne veliki, udeo (najčešće do 12,5%) gena crvenog holštajna u svom nasledu.

Mlečnost holštajnskih krava u zemljama sa razvijenim govedarstvom premašuje 8.000 kg u prosečnoj laktaciji. Vodeća zemlja u tom pogledu je Izrael, gde se već duže od jedne decenije ostvaruje godišnja proizvodnja mleka po kravi veća od 10.000 kg. Tako je prosečan prinos mleka po kravi za 84.694 grla, koja su bila oteljena u 2004. godini (računato na 305 dana laktacije), iznosio 11.200 kg, sa 3,54% masti i 3,08% proteina (The Dairy Industry in Israel, 2004). Iako je do 1990. godi¬ne sadržaj masti i proteina kod ove rase u Izraelu bio nizak, promenom sistema plaćanja mleka, 1991. godine, promovisan je porast sadržaja ovih konstituena mleka do 2004. godine za 0,53 procentnih jedinica za mast i 0,18 za protein. Kod 20 najboljih porodičnih farmi, pri dvokratnoj ili trokratnoj muzi, proizvodnja mleka po kravi bila je od nešto više od 11.000 do 12.300 kg, pri broju grla u stadu od 40 do 271. U Holandiji, sadržaji masti i proteina u mleku crno-belih holštajnskih krava, pri mlečnosti od oko 8.500 kg, izuzetno su visoki, oko 4,30, odnosno 3,40%. Crveno-bele mlekulje u toj zemlji (kojih je oko 150.000) ostvaruju za oko 1.000 kg manji prinos mleka, i mada je sadržaj masti, odnosno proteina kod njih još i veći, ipak je ukupno proizvedena količina masti i proteina u laktaciji od 305 dana manja za 50 kg u poređenju sa crno-belim holštajnom.

U Srbiji, uzimajući u obzir sve holštajnske krave, može se dati procena da je njihova godišnja mlečnost oko 6.000 kg sa oko 3,6% masti.

Koliki je genetski potencijal mlečnosti holštajnske rase naj¬bolje ilustruju proizvodni podaci za 3 vrhunska grla, zabeleženi u knjizi rekorda. Tako je krava Beecher Arlinda Ellen 7 336 725, još 1975. godine, za 365 dana proizvela 25.247 kg mleka sa 2,8% masti (714 kg masti). Zatim, grlo Robton Suzet Pady dalo je 26.953 kg mleka sa 3,9% masti i 3,4% proteina. Najnoviji rekord odnosi se na kravu La-Foster Blackstar Lucy-607, koja je 1998. godine za 365 dana imala proizvodnju od 34.175 kg mleka, 789 kg masti (2,31%) i 983 kg proteina (2,88%).

Odgajivači ove rase moraju da računaju s lošijim rezultatima u tovu junadi. Oni se ne odnose na manji prirast u tovu, koliko na slabije klanične performanse u poređenju s junadima simentalske rase: manji randman trupova i manje učešće mišićnog, a veće masnog tkiva u polutkama.

autor: Prof. dr Georgi Antov
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 40
Lokacija : Uzdin

PočaljiNaslov: Re: HOLSTAJN I DEO   Sub Mar 05, 2011 7:04 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
HOLSTAJN I DEO
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Privreda :: Stocarstvo :: Krave-
Skoči na: