PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
dudo
Pocetnik
Pocetnik


Broj poruka : 76
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 45
Lokacija : Jagodina

PočaljiNaslov: ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA    Pon Mar 28, 2011 4:04 pm

ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA



Pčelinje društvo predstavlja skladan orga­nizam kod koga aktivnost pčela zavisi kako od nji­hovog uzrasta i fizioloskog stanja tako i od stanja i po­treba društva i od spoljnih uslova. U zavisnosti od sta­rosti pčela i karaktera radaa koji obavljaju, u životu pčela razlikujemo dva osnovna perioda: prvi - mlada pčela - do 21. dana zivota, kada se nalazi pretežno u kosnici, gde obavlja raznovrsne poslove, i drugi - sta­ra pčela (izletnica) - posle 21. dana zivota, kada ona radi van košnice (izuzev zimi), kada prikuplja i unosi nektar, polen, vodu i propolis.
Pošto su se izlegle, prva tri dana mlade pčele su jos fizicki slabe i neizdriljive. One se odmaraju, a druge pčele ih hrane, stavljajući im hranu direktno na surlicu. Čim malo ojačaju, one se postepeno uključuju u rad i u početku učestvuju u čišćenju ćelije. Cetvrtog dana već počinju same da uzimaju med i polen iz ćelija i da pripremaju kašicu, kojom hrane starije larve radilica i trutova. Od sedmog do devetog dana njihove podžd­relne i gornjovilične žlezde počinju da praizvode mleć i one intenzivno hrane maticu i mlade larve stare do tri dana. Te pčele stoje pre svega na satovima sa leglom, da bi ga grejale i hranile.
Četvrtog i petog dana, pošto su se izlegle, rnlade pčele pri toplom i tihom vremenu oko podne (od 11 do 14 casova) preduzimaju svoja prva obletanja oko koš­nice pri černu prazne debelo crevo od nagomilanih nes­varenih ostataka hrane. Prilikom obletanja pčele se glavom okreću košnici i leteći ispred nje, one se, čas približuju, čas udaljuju da bl upamtile njenu boju i formu, kao i rnesto i okolne predmete, u cilju što bolje orijentacije. U početku obletanja su kraća (1-3 minu­ta) i u blizini košnice, dok su narednih dana sve duža i dalja.
Od dvanaestog dana voštane žlezde forsirano pro­izvode vosak i pčele grade saće. Tada one aktivno učes­tvuju u primanju nektara koji donose pčele izletnice i, dodajući mu enzime, izlivaju ga u ćelijice, ubrzanom ventilacijom isparavaju suvišnu vodu i zatirn zapečaćcuju zreli med. Istovremeno one glavom nabijaju lop­tice polena smeštene u ćelijama, zalivaju polen medom i zapečaćuju celije. Brinu se i o čistoći (izbacuju iz koš­nice tela uginulih pčela i druge otpatke – HIGIJENSKO PONAŠANJE). Kad navrše tri sedmice (21 dan), pčele postaju izletnice i bave se uglavnom prenošenjem nektara, polena, vode i propolisa. U tom uzrastu one, izmedju ostalog čuvaju i ulaz u košnicu.
Medjutim, ta delatnost u aktivnosti pčela nije stra­go odredjena i stalna. U zavisnosti od stanja i potreba društva, kao i od spoljnih uslova, pojedine pčele ili čitave grupe pčela istog uzrasta rnogu da čiste ćelije i istovremeno da hrane mlade i starije larve, da grade satove i da zapelačuju ćelije. Kod slabijih društava, usled relativno veće količine legla, deo starih pčela primoran je da ostaje u košnicama da bi se brinule o leglu a manji deo izleće na pašu. Kod snažnih društava i pri dobroj paši izvestan broj mladih pčela, čak i uz­rasta od 4 do 5 dana, postaju pčele izletnice i počinju da donose nektar i polen, rnada pre toga nisu hranile larve ili gradile saće. Pčele izletnice u takvim društ­vima mogu da čine do 50%, pa i više od ukupnog bro­ja pčela. Kada potrebe društva nalažu, starije pčele, čak i one 30-40-dnevnog uzrasta, mogu delimieno ak­tivirati svoje zlezde i proizvoditi mleč i vosak, makar i u manjim količinama, da bi hranile leglo i gradile saće. To se zapaža, na primer, kada se stvara veštački roj samo od starih pčela i matice.
U svojoj mnogostranoj i složenoj aktivnosti pčele se orijen­tišu osim organima vida, mirisa, pipanja i ukusa i nekim drugim čulnim organima. Posle obletanja pčele sleću na poletaljku gla­vom prema ulazu kosnice i mašu brzo krilima, otkrivajuci tzv. n a s o n o v u ž I e z d u, koja se vidi kao bela mrlja medju poslednjim člancima na trbuhu. Miris koji ta zlezda luči po­maže mladim pčelama da lako nadju ulaz kosnice. Istu sliku po­smatramo i prilikom istresanja pčela ispred košnice. Miris te zlezde ujedinjuje i rojeve pčela koje izleću pri formiranju roja. Kada je u opasnosti, pčela zauzima karakteristican "naježeni" stav, podizući kraj trbuha i pruzajući zaoku, na kojoj se stvara kap tečnosti. Miris te tecnosti (koja nije otrov) ostale pčele u kosnici primaju kao signal za uzbunu.
Pčele odaju razlicite z v u k o v e u zavisnosti od njiho­vog stanja. Kada je spokojno, društvo odaje tihi, ravnomeran zvuk, ali kada je razdraženo ili u stanju rojenja, zvuk je znatno jaii. Karakteristično "tužan" je zvuk osirotelih drustava koje su ostale bez matice, a pče­le koje su raspoložene da ubadaju odaju tanak "piskavi" zvuk. Mlade matice, koje su se tek izlegle, kao i zrele matice u matičcnjaku pre izletanja roja takodje odaju specifične zvukove. Zvuk odaju i pcele koje igraju da bi mobilisale ostale pčele. Smat­ra se da je zvuk rezultat vazdušne struje, koja izlazi iz disajnih oblora (traheja) ili se stvara vibracijom krila. Za prijem zvu­kava pčele imaju različite organe sluha, koji su razmešteni kako iznad tako i ispod kutikula, na antenama, krilima i nogama. Pčele primaju zvuk kao vibriranje predmeta na kome se nalaze, ali na drugom člančicu antena one imaju organ sluha (Dzonsonov organ) koji direktno prima vibracije zvuka (prema Svanvicu).
Pčele imaju dobro razvijeni o s e č a j z a v r e ­m e, zbog čega one počinju da sleću u odredjeni čas preko dana na one biljke koje upravo tada počinju da luče nektar. Ukoliko košnica bude premeštena, one sta­ro mesto pamte do 12 dana, a pri hladnom vremenu (0-4°) čak i više od mesec dana. Pčele imaju i organe za ravnotežu, to su, u stvari, male čekinje, povezane osetljivim ćelijama sa nervnim sistemom. Te su ćelije razmeštene na vratu i na člančicima izmedju grudi i trbuha, kao i pri osnovi antena, na trbuhu i na noga­ma. Pomoću njih pčele se orijentišu u odnosu na zem­Ijinu težu (gravitaciju), a to im je neophodno pri lete­nju, vertikalnoj izgradnji satova i uopšte za kretanje.
Mlade pčele rade u kosnicama i danju i noću, sa ma­lim prekidima za odmor. Pri povoljnom vremenu i dob­roj paši pčele izletnice počinju da izlaze rano ujutru (ako 5 sati), a oka 19 časova uveće poslednje pčele se vračaju. Za jedan dan pčela obavi 7-13 (prosečno 10) letenja i pri svakom letenju donosi u voljki 40-60 mg nektara. U čitavom periodu letenja (oko 20 dana) ona može doneti oko 6 do 8 g nektara, od koga se, u najbo­Ijem slučaju, dobija 3-4 g meda (pola kašičice). Od svih pčela izletnica u društvu oko 50% donase samo nektar, oka 25 % samo polen i oko 17 % nektar i poten istovremeno. To, medjutim, u velikoj meri zavisi od vrste biljaka, na koje pčele sleću i od količine nepok­lopljenag legla.
Prilikam svakog letenja do stalnog izvora hrane, pčele se orijentišu ne samo očima već uglavnom savrse­nom signalizacijom preko tzv. mobilizacionih igara pčela izvidjačica, koje su prve otkrile izvor hrane. Poš­to napuni voljku nektarom ili korpice na zadnjim nozi­cama polenam, pčela izvidjačica obleče cvetajuće biljke kako bi zapamtila njihovo mesto, a zatim se vraća u košnicu, orijentišući se prema predmetima na putu, koje je upamtila, i po visini sunca. Pošto doleti u košnicu, pčelu još na ulazu ili na saću čeka 5-6 pčela izletnica, kojima ona predaje i u uzbuđenom stanju počinje svoju IGRU - i g r u a n g a ž i r a n j a. Igre su svojevrstan "govor" pčela. One su dvojake: kružne i u obliku osmice (sI. 2.).
Kada je izvor hrane (pasa), sa kojeg je doletela u blizini (do 100 m), pčela ostvaruje k r u ž n u i g r u. Ona brzo prodje mali krug oko jedne ćelije i odmah se okrece za 180°, ponavlja­jući isti krug, ali u suprotnom pravcu. Tako ona nastavlja da igra na jednom mestu oko 15 do 30 sekundi, a pčele koje je okružuju podržavaju njene pokrete i pružaju antene prema njenom trbuhu, primajuci miris biljaka, koji je ona donela. Zatim pče­la brzo napušta košnicu i ponovo se vraća sa teretom i ponavlja igru. Mobilisane pćele lete i po mirisu koji su primile nalaze iz­vor nektara ili polena. Kada se vrate u košnicu, one takodje po­činju da igraju.
U slučajevima kada je paša udaljenija igra pčela je u o b I i ­k u o s m i c e. Na taj način pčela koja igra pruža potpuniju informaciju mobilisanim pčelama, pokazuje pravac i udaljenost paše, kao i njenu produktivnost i koncentraciju nektara. Pri igri u obliku osmice pčela protrčava u polukrugu oko nekoliko pčela, zatim se naglo okreće i brzo protrčava u pravoj liniji, prema početnoj tački igre, pri čemu treperi telom levo i desno. Došavši do početne tačke, ona opet protrčava u polukrugu, ali u suprotnom pravcu, opisujući osmicu. Zatim opet protrčava u istoj pravoj liniji i čim stigne do početne tačke, ponavlja istu figuru. Tako ona igra mnogo puta u toku 1-3 minuta na jednom mestu, a pčele koje se nalaze oko nje igraju zajedno s njom. Za­tim pčela igračica odlazi na drugo mesto i sama nastavlja da igra na isti način medju drugom grupom pčela. Mobilisane pčele primaju informaciju, pri čemu dešifruju pojedine elemente te igre.
Kada pčela protrčava u pravoj liniji navise po satu, to znači da je paša u pravcu sunca, a kada protrčava naniže, paša se nalazi u pravcu suprotnom od sunca. Ugao pod kojim se prava linija protrčavanja nalazi levo ili desno od vertikalne linije sata odgovara uglu koji sklapaju linije koje vezuju košnicu sa suncem i kosnicu sa pašom. Ukoliko je prava linija protrčavanja duža i igre češće utoliko je udaljenost paše veća, i obratno. Ukoliko igra duže traje, utoliko je paša produktivnija a kada pri treptanju tela pčela nastaje jaći zvuk, to znači da je koncentracija nektara veća, što još jaće mobiliše pčele da odlaže na pašu prema datim "uputstvima".
Godišnji ciklus zivota pčelinjeg drustva protice u odredjenom ritmu, koji je u zavisnosti i u skladu sa godišnjim klimatskim promenama i sa cvetanjem medonosnih biljaka. U uslovima Srbije razlikujemo dva znacajna perioda u aktivnosti pčelinjeg drustva: neaktivni period u novembru, decembru i januaru, i aktivni period - u većem delu godine. U neaktivnom periodu matica prestaje da polaže jaja i pčele su skoro iskljucivo u kosnici u stanju relativnog zimskog mi­rovanja sa kratkotrajnim obletanjima. U aktivnom pe­riodu matica polaže jaja, a čitava unutrašnja i spoljna aktivnost pčelinjeg društva protiće sukcesivno u neko­like etapa - razvitak za glavnu pasu, razmnožava­nje (rojenje), gomilanje zaliha hrane i priprema za zimo­vanje. U skladu sa sezonskim promenama u spoljnim uslovima i aktivnosti pčela, pčelar treba vešto i celis­hodno da rukovodi razvitkom i aktivnošću pčelinjeg društva, da bi dobio što više pčelinjih proizvoda.

Preuzeto sa:http://www.u-pcelara-maradik.org
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
ZIVOT I AKTIVNOST PČELA PČELINJEG DRUSTVA
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Zivot u virtuelnom svetu, Vasa zapazanja?
» Vanbracni zivot
» zivot posle zivota
» Nadam se da postoji zivot posle smrti
» Zivot ne pita nikad sta zelis , nekom sve uzme a nekom sve deli

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Privreda :: Pcelarstvo-
Skoči na: