PrijemTražiRegistruj sePristupi

Share | 
 

 SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
marconi
Pocetnik
Pocetnik


Broj poruka : 93
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 42
Lokacija : Jagodina

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 10, 2011 9:40 pm

Rade kamenorezac ::
Golubari gde ste?
Ma m ismo tu,nego si nam se ti nesto zagubio.... Very Happy Very Happy Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Rade kamenorezac
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 45
Datum upisa : 22.02.2011
Godina : 41
Lokacija : Krusevac

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Mar 11, 2011 8:06 pm

marconi ::
Rade kamenorezac ::
Golubari gde ste?
Ma m ismo tu,nego si nam se ti nesto zagubio.... Very Happy Very Happy Very Happy
Bio sam prekluce u vasem kraju prvo do Ribnika a posle u Paljane.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
marconi
Pocetnik
Pocetnik


Broj poruka : 93
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 42
Lokacija : Jagodina

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 4:24 pm

Da nisi skrenuo desno za Ribnik na onoj raskrsnici,nego produzio pravo,ti bi za 3min. bio kod mene. Very Happy

P.S.Ooooodavno imas privatnu porukuuuuu..........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
nikola!
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 10
Datum upisa : 01.03.2011
Godina : 19
Lokacija : Beograd-Batajnica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 4:52 pm

treba mi pomoc uhvatio sam izgubljenog visokoletaca ,zeleo bih da ga vratim vlasniku ali neznam kako da nadjem vlasnika pomozite hitno..!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gangur
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 49
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 32
Lokacija : omoljica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 5:38 pm

moras nam napisati broj alkice
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Rade kamenorezac
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 45
Datum upisa : 22.02.2011
Godina : 41
Lokacija : Krusevac

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 10:13 pm

marconi ::
Da nisi skrenuo desno za Ribnik na onoj raskrsnici,nego produzio pravo,ti bi za 3min. bio kod mene. Very Happy

P.S.Ooooodavno imas privatnu porukuuuuu..........
Jel bukovce?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 11:20 pm

Sad kad procita za vracanje goluba moglabi i tema da se otvori i o drustvima i uhvacenim golubovima ako ste zainteresovani.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
marconi
Pocetnik
Pocetnik


Broj poruka : 93
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 42
Lokacija : Jagodina

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Čet Mar 17, 2011 11:56 pm

Rade kamenorezac ::
marconi ::
Da nisi skrenuo desno za Ribnik na onoj raskrsnici,nego produzio pravo,ti bi za 3min. bio kod mene. Very Happy

P.S.Ooooodavno imas privatnu porukuuuuu..........
Jel bukovce?

Very Happy Very Happy Very Happy Ma jok,Bukovce je ispred Ribnika.Ja sam na B.Brdo (Lipar)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Rade kamenorezac
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 45
Datum upisa : 22.02.2011
Godina : 41
Lokacija : Krusevac

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Mar 18, 2011 7:57 am

Aha to je prema Racniku.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gangur
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 49
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 32
Lokacija : omoljica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Mar 18, 2011 9:11 am



Uploaded with

Uploaded with [URL=http:

http://imageshack.us]ImageShack.us[/URL]ageshack.us]ImageShack.us[/URL]
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
petar
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 15
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 39
Lokacija : Sombor

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Sub Mar 19, 2011 10:05 pm

@nikola postavi broj alkice
@gangur lepi golubovi,,,,samo ti je cardak(kuruzana) prazna Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gangur
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 49
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 32
Lokacija : omoljica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Ned Mar 20, 2011 11:34 am

hvala,a cardak komsijin hahaha Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
petar
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 15
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 39
Lokacija : Sombor

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Ned Mar 20, 2011 3:15 pm

cim je prazan,,znaci da su se golubovi lepo hranili zimus hahahahahaa Wink
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gangur
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 49
Datum upisa : 20.02.2011
Godina : 32
Lokacija : omoljica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Ned Mar 20, 2011 3:24 pm

jeste sad su debeli,ali jos malo skinuce se to njihovo salce
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
petar
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 15
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 39
Lokacija : Sombor

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Ned Mar 20, 2011 3:58 pm

pa treba ih polako mrsaviti. ja sam svojima poceo davati manje al kvalitetno,,mislim dobijali su oni i do sad kvalitetno al dosta vise, da prezime Smile ,a cim dodje april prelaze mi na dijet hranu. eto toga Smile Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
nikola!
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 10
Datum upisa : 01.03.2011
Godina : 19
Lokacija : Beograd-Batajnica

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Ned Mar 20, 2011 10:55 pm

vlasnik je rekao da ga izgubljeni golub,nezanima i ja sam ga pustio
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Apr 08, 2011 9:30 am

KRUZNI LET

KRUZNI LET

Ponikavsi na nasim prostorima kao svedok mesanja civilizacija srpski visokoletac je postao nacionalno blago od vrhunske vrednosti. Decenijama su odgajivaci ove plemenite ptice uzivali u specificnom letu trudeci se da povecaju vreme njegovog zadrzavanja u vazduhu, ali ne zeleci da tu osobinu pretpostave njegovom njegovovom specificnom nacinu letenja. Svaki pokusaj ukrstanja dovodi do izmene osnovnih osobina u vecoj ili manjoj meri , bez obzira sto u krajnjoj liniji produzava vreme leta. Zato je neophodno poznavati osobine pravog srpskog visokoletaca , kako bi svaku nepravilnost na vreme uspeli da predupredimo i eliminisemo.

NACIN LETA

Nas visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica . Penje se u spirali uvek prema gore. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To podrazumeva da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila . Od toga trenutka meri se njegovo vreme , koje mora da iznosi najmanje polovinu od ukupnog - provedenog u vazduhu . Znaci, golub sme i da se nadje ispod propisane visine ,(kada se vidi rad njegovih krila) , ali mora da se opet podigne navise i da tamo ostane! Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom nadmetanju. U vazduhu , srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija , koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad "izleti" koliko moze, golub se vraca kuci. I tada, kao i na pocetku, spiralno se spusta, koristeci vazdusne struje. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno .

STANDARD

Postojbina: uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca. Rasa je formirana oko 1800godine.

Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno ni sitno, odaje utisak "zauzdanog konja".

Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta.

Oci: Biserne boje , a kod belih i sarenih s belom glavom ,tamne. Ocni okviri su dupli , bledo zute boje do sivoplavicaste , u zavisnosti od boje perja.

Kljun: Snazan ,srednje duzine , malo povijen , u koleraciji s bojom perja . Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja . Nozdrve su nenaglasene , belo napuderisane.

Vrat: Srednje duzine i snazan

Prsa: Siroka , snazna i zaobljena.

Krila: Duga ,siroka ,snazna , priljubljena uz telo, leze na repu.

Rep: Dugacak,duzi od krila kompaktno nosen u blagom padu , sadrzi od 12-16 pera.

Noge: Srednje duzine ,snazne , neoperjane, ruzicaste boje . Boja noktiju odgovara boji kljuna.

Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s repom.

Perje: Cvrsto sjajno i glatko , dobro prileze uz telo.

Boje:Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara . Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja, koji poticu jos iz turskog doba.

GRESKE: Nepostojanje visokog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta ,cetri sata. Suvise krupno ili sitno telo , mala glava, uzano celo, plitka i duboko usadjena kapa , zute i crvene oci , crveni ocni okviri , dug i tanak kljun , taman kljun , dug i tanak vrat, uzana prsa, viseca krila , kratak i nekompaktan rep, operjane noge meko , labavo perje , neodredjene boje i neravnopravne sare.

VELICINA PRSTENA : IV.

GOLUB NASEG NEBA

Srbija kao raskrsnica puteva oduvek je manje ili vise osecala uticaj kulture sa zapada i istoka. NI golubarstvo nije moglo, a da ne potvrdi tu cinjenicu. Nas najstariji i najrasprostranjeniji golub je srpski visokoletac u svojim venama nosi sjecanja na mnogbrojne rase golubova koje su defilovale ovim prostorima.Najverovatnija pretpostavka o njegovom nastanku govori da se radi o domacim golubovima koji su se srodili s klimom i terenom a koji su kroz visevekovno postojanje trpeli uticaj golubova donetih s istoka u vreme turske okupacije, ali i sa zapada gde ima vise rasa visokoletaca koje su sigurno uticale na osobine kojima se danas ponosimo. Nastanak rase se vezuje za pocetak devetnaestog veka, ali mnogo pisanih dokumenata o tome nema . Njegov dalji razvoj je ipak malo lakse pratiti mada tek kraj tog i pocetak 20. veka nam ostavlja podatke koje mozemo sa sigurnoscu da koristimo.Od samog pocetka odgajivaci su zeleli da ova ptica leti na sebi svojstven nacin . Spoljasni izgled je bio bacen u drugi plan, a karakteristican let i metod kojim su dobijena dobra grla je cuvan kao najveca tajna .Pionirski korak u osnivanju i povezivanju najvecih odgajivaca je ucinjen 1910. kada je osnovano Prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova u Beogradu.Izmedju dva rata u Srbiji je bilo mnogo odgajivaca a najpoznatiji su bili: Milan Stanisavljevic -Tisler, Andra Bihelovic-Bihel, Raja Tesic, Mika TODOROVIC-Misirac, Kosta Panajotovic, Laza Serafimovic-Pomkajz, Laza Dimitrijevic-Pace, Mita Hajdukovic-Profesor, Slavko Vasiljevic, JOCA NAUMOVIC, Bogoljub Vasic , Mita Knjizar, Jovas Lumovic , Dragan Nejkovic , Slava Kovacevic , Kacka Jelisic , Branko Petrasevic , Mika Joksic, Sreten i Dusko Karalic i mnogi drugi.Za kvalitetnim grlima je postojala prava trka , a ostala je prica da je Andra Bihelovic otkupljivao citave golubarnike da bi dosao do pojedinih letaca.Za vreme prvog svetskog rata neki Beogradjani su pod naletom Austrugarske kao Milan Tisler stigli u Nis i tu nasli plodno tlo za razvoj visokoletaca.I do tada su u ovom gradu leteli golubovi , ali je medju njima bilo dosta prevrtaca , a medju najboljima treba istaci : Djoku Belajinca , Djoku Kadija , Luku Mitica, Ljubu Tausa, Ziku Burekdziju, Jovu Curciju, Ljubu konjara, Tosu pivara, Mitu sustera i druge.Posle drugog svetskog rata se nastavlja sa radom, a srpski visokoletac je na nasim prostorima najrasprostranjeniji golub.Iako su izmedju dva rata postojala takmicenja , standard nije postojao , tako da nije moglo biti izlaganja.Do danasnjeg dana odgajivaci se jos uvek bore da im golubovi budu dobri letaci , a tek onda izlozbeni primerci.To je jedini nacin da se njegove izuzetne letacke sposobnosti odrze.Uz sve brzi razvoj golubarstva islo je i osnivanje drustva u Beogradu, Obrenovcu, Smederevu, Nisu, Kraljevu, Zemunu i drugim gradovima. Usavrsavani su postojeci primerci i nastavljena je trka za sto boljim rezultatima.Izmedju 1950g i 1960g bilo je zavidnih rezultata od sedam i vise casova , a visokoletaci su bili poznati po brzom dostizanju visa.Cak i za pola sata , dugom i kruznom letu.Tada nije bilo potrebe da se eksperimentise s drugim rasama koje bi poboljsale duzinu leta ili nacin leta.Jednostavno u odgajivackim centrima bilo je dovoljno fanatika pravih zaljubljenika ove rase koji su tokom rata uz velike zrtve uspeli da sacuvaju svoje najbolje primerke , kasnije razmnoze i njihovo potomstvo ostave pokolenjima koja vole ovu nebesku pticu.Medjutim veliki problem je predstavljala zatvorenost tih malih klubova pa su njihovi rezultati bili vise stvar lokalnog folklora nego opste priznatih dostignuca.Zato je bilo neophodno oformiti jedno zajednicko telo koje bi povezivalo sve ljubitelje srprkog visokoletaca .Tako je prvo u Beogradu 1963g osnovan Savez odgajivaca golubova koji je okupljao devet drustava , a dve godine kasnije osnovan je i Savez sportskih drustava odgajivaca golubova visokoletaca , koji je u pocetku brojao 13 drustava.Nakon toga broj prikljucenih klubova stalno raste , pa je do danas ovo najmasovnija organizacija koja se bavi jednom rasom golubova . organizaciju postavilo se pitanje i standarda o cemu je bilo reci i ranije , ali bez vecih rezultata . Zato je savez 1970g formirao strucnu komisiju od deset clanova kojoj je predsedavao dr Srecko Samardzic i koja je posle duzeg rada 1972g usvojila "Prvi Standard" koji je verifikovao Savez odgajivaca golubova, zivine, ptica i kunica Jugoslavije .Veoma brzo posle toga objavljen je i u inostranstvu.Sledeci korak je bio usvajanje pravilnika o takmicenju koji je do detalja razradio pravila takmicenja kao i ocenski karton.

DUG PUT

Poreklo srpskog visokoletaca je mnogo starije od navedenog u objavljenim clancima. Poreklo svih visokoletaca je veoma staro i po misljenju istoricara datira jos iz Vavilona. Naime prema verovanju Sumera bogovi su nekada ziveli zajedno sa ljudima. Uvredjeni ljudskom pohlepom otisli su put neba.Od tada ljudski rod pati, boluje, ratuje, i prate ga sve poznate nam nedace.Da bi izmolili oprostaj bogova Sumeri sagradise grandioznu "Kulu Vavilonsku"koja je svojim vrhom trebalo da dotakne nebo.Kada su shvatili da je i sa tako visoke gradjevine nebo jos uvek daleko sagradise na vrh kule hrem i tu se moljahu svojim bogovima.Prolazile su godine kada svestenici uocise da su prelepi golubovi naselili krov hrama , te da se odatle dizu u visine kako bi se obrusili put zitnih polja oko reke Tigris.

LEGENDA

"Oni , oni ce dotaci nebo i otuda doneti poruke bogova "zakljucise svestenici te im na ravnoj ploci hrama sagradise kupolu sa nizom otvora gde su se ugnezdili.U zelji da uoce primerke koji "doticu nebo" studiozno su posmatrali njihov let i primerke koji lete najvise proglasavali "Svetim pticama".Takvi primerci su odgajani u hramu , a svaki njihov pokret je pracen pazljivo ne bi li odgonetnuli poruku bogova.Tako je poceo smisljen odabir primeraka koji lete sto vise .Negde 2000g pre Hrista kralj grada Ura osvojice Vavilon i razoriti sve blagodeti sumerske civilizacije .Bez irigacionih sistema za navodnjavanje plodna dolina ce opusteti , tada ce doci do velike seobe naroda.Jedna grupa plemena preci ce Malu Aziju , Bosfor i Dardanele te preko Trakije naseliti ove nase predele, kasnije ce ih Grci i Rimljani nazvati ILIRIMA.Iliri su sa sobom doneli cvilizaciju i religiju praotadzbine , tako je sa njima na Balkan stigao i"Vavilonski sveti golub".Odgajali su ga po hramovima,a nekvalitetne primerke poklanjali cobanima i ratnicima, kako bi sa oboda knezevine prenosili brze poruke o upadima pljackasa i neprijatelja.Pocetkom nove ere , Rimljani ce definitivno pokoriti Ilire te tu izmedju ostalog zateci i COLUMBE ILLYRICE odnosno ilirskog svetog goluba.Vec tada su to bili golubovi izuzetne lepote .Sa cubom na glavi i raznobojnim perjem , koje se presijavalo po citavom telu ,razlikovali su se od obicnih poljskih golubova ,te delovali bas kao svete ptice.Njihov kruzni i visok let kada "dodirnu nebo"ocarao je Rimljanje te ce proricanje sudbine Agura biti tesno vezano za njih.Posebni znalci zvani Aguri pustali bi ove golubove da "dotaknu nebo" , a po sletanju praceno je njihovo ponasanje i na osnovu njega proricana sudbina .Pojavom hriscanstva , nova religija je nasledila mnogo toga od stare , tako ce ilirski hramovi postati hriscanski da bi se kasnije gradili novi veci i stameniji.I u hriscanstvu ovaj golub ce imati slicnu ulogu. U Bibliji sam Bog se javlja Sv. Jovanu u liku belog goluba i niz drugih mesta ukazuje na prihvatanje ovog goluba kao bozijeg glasnika.Tako ce kod nas ilirski sveti golub naseliti hramove i dvorove zupana.Prisustvo ovog goluba u Srbiji mozemo pratiti vec od kraja 13 veka.Kraljica Jelena Anzujska , supruga kralja Urosa je posebno volela i gajila ove golubove , te ih poput Semiramide poklanjala crkvama i cenjenim gostima .Njena zaduzbina na Ibru je islikana ovim prelepim pticama.U vreme cara Dusana ovi golubovi ce biti odgajani na dvoru i u Peckoj patrijasiji.Niz drugih detalja ukazuje da je ilirski golub odgajan u Srbiji kao boziji "ARHANGELI".Naziv Arhangel ukazuje na odredjeno verovanje i ulogu ovog goluba u zivotu vernika.Na mnogim freskama prikazani su ktitori u sceni privodjena bogu.Tu je niz andjela, koji prate arhangele koji privode ktitora prestolju.Oni ce bogu preneti dobra dela pokojnika po kojima ce zasluziti i nebeski presto.Pandam tim arhangelima su bile ovde na zemlji ove prelepe ptice ,te su zato cenjene i postovane.Bezeci pred Turcima despot Stefan Lazarevicce izmedju ostalog u Beograd doneti i ove golubove -arhangele.Posle njegove smrti ,njegova zena u pratnji prezivele srpske vlastele i crkvenih verodostojnika ,odlazi u Dubrovnik nebili izmolila pomoc zapada u borbi protiv Turaka. Hronicari su zabelezili da je u povorci izmedju ostalog bilo i prekrasnih srpskih golubova. Bezeci pred Turcima mnogi Srbi su sa sobom u novu otadzbinu poneli i svoje golubove arhangele.Tako ce srpski golub stici od Smiljana do Budima .Posebno plodno tlo ce naci u Vojvodini gde se osim golubova zadrzalo verovanje , da ako zatres golubove i dom ce ti se zatreti.Uvreme turskog ropstva srpski golubovi ce preziveti zahvaljujuci svojoj lepoti. Ukrasavace mnoga dvorista , a kako 1660g pise turski putopisac Evlija Celebija "Beograd je velika i lepa varos,u njegovim cvetnim dvoristima sepure se i gucu sareni golubovi , a efendije lezeci na minderluku uz tutin i kafu posmatraju njihove akrobacije i penjanje u sve vece visine , dok ne postanu svetlucave tacke na nebu.Verovanje da su srpske visokoletace doneli Turci je krajnje neosnovano.Ovih golubova nema u Turskoj ,Grckoj, Makedoniji, Bugarskoj,Bosni, ako su turskog porekla svakako bi ostali u Bosni i Makedoniji gde su se Turci najduze zadrzali.Naprotiv tamo ce naci turske rase masarke ,duneke i izmirce ali ne i srpske cubaste visokoletace .Srpske visokoletace treba traziti tamo gde zive Srbi a to je Lika, Vojvodina,Srbija…Prema zapisima gDjoke Djordjevica kasacionog sudije (1864-1922)u vreme Turaka srpski golubovi su se zadrzali vecinom po gradovima i to Beograd,Nis,Pec, Smederevo,Krusevac…Turci su ih usvojili i zvali su ih "faslije"i "tefesi"sto znaci kapasti .Srbi su opet znali da su to njini carski golubovi te su zbog tih naziva i glave padale.

KORENI

Vec u 18 veku i kod nas mahim bogatih Turaka golubarstvo postaje sport te se odvijaju takmicenja uz opklade.Na osnovu dokumentacije koju su prikupili vec pomenuti gDjordjevic i prof Brana TODOROVIC pojedine linije beogradskih visokoletaca se mogu pratiti pouzdano jos iz pocetka 17 veka. Od sredine 19 veka sve linije beogradskih visokoletaca se mogu jasno pratiti , jer je zahvaljujuci JOCI NAUMOVICU sacuvana obimna dokumentacija sa detaljnim opisima golubova. Paralelno sa ovim golubovima u krajevima pod Austrijskom vlascu kod Srba ce Evropljani naci i opisati "starog ilirskog goluba".Paktorovic ce ga zateci 1737g u kotorskoj luci i detaljno opisati.Prutz 1884g pise da je stari ilirski golub stigao u Austriju i Juznu Nemacku 1824g iz Dalmacije i Like.Petar Kopej pise 1797g da se Columba Illyrica-stari ilirski golub moze videti kod seljaka medju kokosima na podrucju od Sinja do Cetinja.Bugartz je 1885g dao detaljan opis ilirskog goluba pod starim rimskim imenim Columa Iliryca.Posebno interesantan zakljucak poznatog engleskog arheologa ser A.J.Evansa (1884)prenet gDj. Djordjevicu po povratku iz Pecke metohije.On sa odusevljenjem arheologa prica o irigacionim sistemima za navodnjavanje u gradu Peci i Metohijikoji ga neodoljivo podsecaju na Vavilonske.Tu su i ilirski ovcarski psi-sarplaninac magarci bivolice krava"Busa"itd "Vi tragate za poreklom Vasih golubova , pa to su cisti stari ilirski "Sveti golubovi"i u Peci ih eto do dan danas imate sacuvane.Vracajuci se beogradskim visokoletacima jos u 19 veku imamo citavu plejadu mladih Srba koji sa par svojih golubova dele koru hleba.Vec 1905g osnovano je "Golubarko drustvo"u kafani Mice Miljkovica kod igralista -povise Tasmajdana.Godine 1910 na inicijativu gTucakovica drustvo je zvanicno registrovano i doneti pravilnici i statut po uzoru na evropska drustva.Od vidjenijih clanova treba pomenuti: Mirka Nijemca,Djoku Djordjevica,Milana Stanisavljevica Tislera,Baksu Kovaca , Milana Bandistu ,Kolakovica trgovca,Mitu uzara,Blagoja berberina,Iliju Batica , djen.Barjaktarevica,Jovu Markovica, Branu TODOROVICA,Ziku Kapunca, Zarka Cincara , Miajla Stankovica , Micu Miljkovica ,Boska Lomica…Prvi Svetski rat je desetkovao beogradske letace ,po oslobodjenju najvise zahvaljujuci MILANU STANISAVLJEVICU -TISLERU koji je veci broj svojih golubova sacuvao u Krnjevu beogradsko golubarstvo se brzo oporavilo .Tako vec 1922g osniva se Golubarsko drustvo , iz njega ce 1924g razviti Beogradsko golubarsko drustvo ,a 1926g i trece drustvo golubara.Vec tada pojedini golubovi prelecu podne ,mada se po kafanama pominju mnogo duzi letovi.Upredvecerje 2svetkog rata izmedju 1930-1940g beogradsko golubarstvo je u zenitu bilo bi preopsirno navoditi sve majstore ovog sporta , ali pomenimo najbolje , one za kojima su ostali sve do danas cisti njihovi sojevi golubova.Pre svih Milan Stanisavljevic Tisler,Grade pisar,Mita uzar,Andra Bihel,braca Jacimovici,Slavko Vasiljevic,Laza Dimitrijevic pace,MihajloTODOROVIC misirac Iva Bugarin itd.Njima uz rame su nesto mladji :Vojce Martinovic , Gale Petkovic Mita babica,Miladinovic Slavko ,Raja Tesic,Velja Kostic , Velja Isakovic ,Petar Miljkovic ,Dane Pantic itd.Posle 2 svetskog rata radnicka omladina osniva prvo Beogradsko udruzenje odgajivaca golubova na Cuburi u D.K. Adzija 12.06.1951g , iz ovog udruzenja izrast ce golubarski pokret od 500 udruzenja ,saveza ….
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka : 1304
Datum upisa : 05.02.2011
Godina : 44
Lokacija : Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Apr 08, 2011 9:32 am

NIJE TURSKOG POREKLA

Misteriozno poreklo srpskog visokoletaca mnogi vezuju za turske rase golubova. Istina da je Srbija 500 godina bila pod turskom vlascu ali nije sve u ovoj zemlji ostalo od Turaka. Turci su ostavili orijentalne rase golubova ali to nisu bili visokoletaci vec prevrtaci i galebici. Poreklo naseg goluba treba izvlaciti iz nekih drugih cinjenica . I danas je najveca opasnost za svakog visokoletaca jak visinski vetar. Poreklo naseg goluba treba traziti (zahvaljujuci visinskim strujama koje su donosile izgubljene golubove)dalje na severu u Madjarskoj pa i dalje sve do Poljske .Izgubljeni golubovi su padali uparivani su sa domacim rasama te tako su nastale mnoge rase nasih letaca.Srpski visokoletac je pravo ime za ovu rasu. On je priznat kao najbolji jugoslovenski golub visokoletac i kao jedan od najboljih visokoletaca sveta. Godine 1910 osnovano je prvo srpsko drustvo odgajivaca golubova u Beogradu. To je drustvo uz pionirski zadatak u skupljanju najnaprednijih odgajivaca udarilo temelje organizovanom odrzavanju takmicarskih letova.Prvi zapis o potrebi donosenja standarda i prikazivanja na izlozbama datira iz 1953g.No tek 1972g je usvojen prvi standard srpskog visokoletaca. Prvo zvanicno izlaganje i ocenjivanje 200 najboljih grla letaca organizovano je 1973g na medjunarodnom sajmu peradarstva u Somboru .Srpski visokoletac je u svetu poznat po svom karakteristicnom letu , nalazi se na spisku priznatih rasa Evropske komisije standarda , objavljene 1986/87g u grupi letaca i visokoletaca pod rednim brojem 879 .Ime rase je objavljeno na cetri jezika :nemacki -Serbische Hochfliger, francuski-Naut Volant de Serbien , engleski-Serbien highflier i danski -Serbisk Hejfyer.Standard srpskog visokoletaca sadrzi dva osnovna dela i to prvi u kojem se propisuje let i drugi sa eksterijernim odlikama rase .Koliko je bitan let ove rase moze se videti pri ocenjivanju .Od mogucih 100 bodova 80 se dodeljuje overenom letu , a samo 20 eksterijeru goluba .Pri povoljnim uvetima leta , a to su :temerature od 18 do 30C i pvoljan vetar , jato polece vrlo zustro u krugovima poluprecnika od 50 d0 200m sa tendecijom neprekidnog uzdizanja , mora da letieti najmanje 5 ili vise letaca .Posle 30 minuta moraju leteti u propisnoj visini , odnosno , da im se ne vidi rad krila .Jato mora leteti minimalno cetri sata , a prosecan let mora trajati 5-7 sati.Nisu retki slucajevi da se postizu letovi 13, 14 pa i 15 sati. Mladi letaci vec u prvoj sezoni postizu letove 3-6 sati, najbolji rezultati se postizu u trecoj i cetvrtoj godini zivota. Pri dobrim vremenskim prilikama visina leta se krece izmedju 800 i 1500m .Na tim visinama golubovi se gube iz vida , postizu takozvanu "nevidljivost".Ovakav let nevidljivosti traje 2,5-5sati , posle toga nastaje osipanje ili padanje jata u celini, manjim grupama ili solo.Silazak moze biti nagli , postepeni ili u obnovljenom polozaju, a traje od 15 minuta do 2,5 sata .Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2-3 navrata , pre konacnog spustanja . Na osnovu rada krila letaci se dele u dve grupe: s mekim -sporim letom i ostrim - brzim.Ostriji letaci daju bolje rezultate.

STANDARD

OPSTE OSOBINE:osnovna odlika rase je visok, dug, kruzni i grupni let.Telo mu je jako , ali nije ni krupno ni sitno.

GLAVA:srednje velicine ,zaobljena, celo dosta izboceno i siroko.

KAPA: bogata moze biti siroka ,loptasta, a najlepsa je siljata

OCI: biseraste boje kod belih i sarenih sa belom glavom su tamne.

OCNE RINGLE:belozute do sivoplavicaste boje zavisnosti od obojenosti goluba.

KLJUN: snazan ,srednje duzine i malo povijen.Boja zavisi od obojenosti goluba.Preporucljiva je svetlija boja kljuna i kod tamnijih boja perja.

NOZDRVE: nenaglasene i belo naprasene.

VRAT: srednje duzine , snazan

PRSA: siroka , snazna i zaobljena.

STOMAK: skoro ravan.

KRILA: duga, siroka, snazna, priljubljena uz telo i leze na repu.

REP: dug, duzi od krila 2 cm , kompaktno nosen u blagom padu ima 12do 16 pera.

NOGE:srednje duzine , snazne, neoperjane,ruzicaste boje, boja noktiju odgovara boji kljuna.Velicina prstena IV .

LEDJA: zaobljena u istoj ravni sa repom.

PERJE: cvrsto , sjajno i glatko dobro prileze uz telo.

OBOJENOST:u selekciji srpskog visokoletaca primarna uloga davana je letu , tako da je obojenost bila u drugom planu.Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama , kao i golubovi s kombinacijom boja i sara .

Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija.Nabrojacu nekoliko naziva i kombinacija:

MAVIJAN:plava sa crnim prugama

TEKIR: plavokovana, od svetle do tamne

ARAP: crna

DARCIN: crvena

BAKARLIJA: bakarnocrvena, svetlai tamna

BEAZ: bela

BOZ: siva , sivomrka, pepeljasta

SPIC: sa belim letecim perima

KULAN: limun svetlo zuta boja , najsvetliji crveni golub

Ima jos puno specificnih naziva...

O GRADJI

OSOBINE VRSTE

Preduslov uspesnog gajenja golubova je poznavanje anatomskih odlika i fizioloskih procesa koji se odvijaju u organizmu. Brojne rase prilicno su razlicite po izgledu ,ali gradja tela svih golubova je ista. Skelet je izuzetno cvrst , a kosti uglavnom suplje ,odnosno ispunjene vazduhom, to smanjuje telesnu tezinu ptice. Dele se na kosti glave , kicmu, rebra, rameni pojas, karlicni pojas i kost ekstremiteta. Rameni pojas povezuje kosti krila sa kostima trupa pomocu zgloba , a karlicni kosti nogu za trup. Noga se zavrsava sa cetri prsta , tri su postevljna napred , a jedan pozadi.

KOSTI I MISICI

Cvrstinu tela obezbedjuju u prvom redu vratni i ledjni prsljenovi , iza kojih se nalaze slabinsko-krsni i repni. Ima 14 vratnih, sedam ledjnih, 14 slabinsko-krsnih i sest repnih prsljenova. Kicma se sastoji od vratnog , ledjnog i repnog dela, a na prsljenove ledjnog dela sa svake strane nastavlja se po jedno rebro. Posljednji ledjni , slabinski , krsni i prvi repni prsljenovi srasli su u jednu kost, dok su ostali repni prsljenovi pokretni.

Grudna kost je iz jednog dela i velika , a za nju su pricvrsceni grudni misici. Iskrivljenost grudne kosti predstavlja znak slabosti skeleta. Kostur stiti unutrasnje organe i povezan je u skladnu celinu. Efikasno uzletanje golubu omogucavaju snazni prsni misici koji predstavljaju od 15 do 25 odsto od ukupne telesne tezine. Tvrdoca kostiju zavisi od starosti ptice.

Glava goluba je relativno sitna u odnosu na telo. Na njoj se istice roznat kljun , koji sluzi za uzimanje hrane i vode , uredjivanje perja, pravljenje gnezda i za obranu. Kljun se sastoji od nadkljuvlja i potkljuvlja i moze biti razlicite duzine , u zavisnosti od rase , pa se svi golubovi dele na kratkokljune , srednje kljune i dugokljune. Boja se najcesce slaze sa bojom perja i koze. Na osnovi gornjeg dela kljuna je nosna bradavica sa nosnim otvorima , donji deo prelazi u potkljuvlje.

Oci su okrugle , postavljene tako da golub , pod razlicitim uglom , vidi sa oba oka. Boja duzice je razlicita i cesto predstavlja rasnu odliku. Mutan pogled je jedan od simptoma loseg zrdavstvenog stanja. Oko ociju su ocni prstenovi (okviri) cija sirina i boja zavise od rase. Usi su pokrivene perjem.

ODLIKE LETA

Vrat je pokretljiv , telo cvrsto , a ledja se sastoje iz prednjeg i zadnjeg dela. Krila su dobro razvijena , sa jakim letnim perima. Prsni misici goluba su pokretaci krila. Krilo je , zapravo letacki mehanizam-princip leta je potiskivanje vazdusne mase koja podize telo goluba i usmerava ga unapred. Otpor vazduha na povrsini krila zavisi od njegove duzine , sirine i brzine zamaha. Najjaci otpor trpe krajevi krila-opiti sa eliminacijom cetri od pet krajnjih letnih pera pokazuju da ptica tada gubi sposobnost aktivnog letenja. Kod golubova , razlikuju se dve vrste leta : veslacki let i jedranje (lebdenje). Pri veslackom letu, krilo funkcionise kao poluga pokretna u ramenom zglobu. Krilna pera, u toku letenja, uvijajuse gore i dole. U pocetku leta pokreti krila su zesci, a sa postizanjem brzine broj zamah se smanjuje. Golub moze leteti veoma brzo-pismonose prelecu 18-19 m/s. Maksimalna visina koju ove ptice dostizu je 3000m , posto je na vecoj visini vazduh razredjen , a letenje naporno. Posebna vrsta pokreta je leptirasti let, kad golub lebdi, rasirivsi rep da bi usporio kretanje unapred. Rep sluzi za kormilarenje , odnosno promenu pravca i manevrisanje u vazduhu.

MITARENJE

Koza je relativno tanka i sastoji se od pokozice , krzna i potkoznog tkiva . Znojne i lojne zlezde ne postoje , izuzev trticne zlezde. Ima zastitnu ulogu i obrasla je manje ili vise bujnim perjem, u zavisnosti od rase. Na peru se razlikuju drska, koren, koplje i zastavica.

Boja koze i perja je nasledna i zavisi od pigmenata. Ukoliko nema pigmenata , perje je belo. S vremenom , perje se trosi , lomi i krza, pa kod goluba bar jednom godisnje dolazi do izmene perja-fizioloskog procesa poznatog kao mitarenje. Da bi pocelo i zavrsilo se na vreme , potrebno je da golub bude u dobroj kondiciji, zasticen od promaje i da mu se obezbedi adekvata ishrana , bogata vitaminima.

Pri mitarenju menja se kompletno perje-staro i osteceno zamenjuje se novim , sjajnim. Promena uvek pocinje od 10 glavnih krilnih pera, pa se tao moze kontrolisati tok procesa. Prvo ispada jedno pero prvog letnog reda, posle dve do tri nedelje drugo i tako redom. Kod 12 repnih pera, zamena pocinje od petog. Ispadanje i promena perja na grudima , trbuhu i ledjima traje mesec dana (pravo mitarenje). Sto je golub mladji mitari se lakse i uspesnije.

Mitarenje podmlatka isto je kao kod odraslih grla, ali znatno brze , a duzina ovog procesa zavisi od vremena izleganja. Okoncano je pre neg sto golub napuni sest meseci. Kriticno vreme za mlade golubove je izena dva primarna krilna pera , koja se odigrava u vreme prvih izlazaka iz gnezda i letova. Da bi se izbegli gubici , potrebno je drzati ih zatvorene dok im ne izraste trece i cetvrto krilno pero.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
petar
Neznanac
Neznanac


Broj poruka : 15
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 39
Lokacija : Sombor

PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Pet Apr 08, 2011 1:09 pm

ovo za kulan bas i nisam siguran da je tacno.
zuti golub se zove saliturk, a kulan vise vuce na braon sivo.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT   Danas u 3:07 am

Nazad na vrh Ići dole
 
SRPSKI VISOKO LETAC ISTORIJAT
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
 Similar topics
-
» Najveći Srpski naučnici i pronalazači
» Srpski specijaliteti
» Srpski vladari
» Srpski običaji i verovanja
» Ko su najbesmisleniji srpski selebritiji?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ostale Zivotinje :: Golubovi :: Golubovi Visokoletaci-
Skoči na: