SADNICE ARONIJE EU5 - PROIZVODNJA SADNICA

Aronija može da se razmnožava na tri načina.

Prvi način je generativni, iz semena. Seme iz ploda se izdvoji i ispere na gustom situ ili cedilu, osuši i čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80 cm kako bi korovi mogli da se uništavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 – 20 cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korišćenje herbicida. Tokom sezone zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapušteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vaši, ali ni one ne mogu da naprave veće štete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.

Drugi način razmnožavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare žbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i uništavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko ožiljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suše.

Treći način razmnožavanja je najefikasniji. Aronija se razmnožava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Ovako mogu da proizvode sadnice samo dobro obučeni kadrovi u dobro opremljenim laboratorijama za kulturu tkiva, kao što je ova u Superioru Velika Plana. Postupak je opisan u foto stripu. Na ovaj način , u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju “jednu godinu” pri iznošenju u plastenik, na aklimatizaciju, i, od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodišnjim biljkama iz semena. Uz to, potpuno su zdrave, tzv. Virus fri sadnice. Koren je maksimalno razvijen i omogućava prijem svih biljaka.

Sadi se u jesen, preko zime i u rano proleće, uz uslov da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Biljke iz kontejnera (saksija) mogu da se sade i u toku vegetacionog perioda. U tom slučaju sadi se u vodom natopljene jame, a posle sadnje ponovo zalije, kako bi biljka odmah nastavila sa rastom.

Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ili braon boje. Ovo lišće je zrelo i opada na najblaži dodir. Najčešće se sade jednogodišnje ili dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svim tipovima zemljišta, osim slanim, kojih ima na severu Banata gde se koriste za gajenje kamilice i nane, kao i ispašu ovaca, za razliku od brusnice i visokožbunaste, američke borovnice, koje dobro uspevaju samo na prirodno kiselim, pH 4,2 do 4,4, a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama, najčešće iznad 750 m. Tamo skoro i da nema stanovnika. Ne usvaja štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termo elektrana. Evo rešenja za pepelišta u okolini Obrenovca, Lazarevca i Kostolca, kao i za jalovišta nastala odlaganjem humusnog sloja sa otkrivenih kopova. Na ovim površinama aroniju treba posaditi gušće nego u klasičnim voćarskim zasadima, npr u redove 2 x 1 m, kako bi se što pre formirao gust splet žila koje će sprečavati eroziju vetrom i zagađivanje okoline. Aronija može da se koristi i za formiranje živih ograda. Dovoljno je posaditi jedan red sa rastojanjem između biljaka od 80 do 100 cm. Živa ograda koja cveta, blista od zelenila mladog lišća, koje liči na ukrasnu biljku lovorvišnju, u avgustu okićena crnim bobicama koje mogu da se jedu, u oktobru i novembru “gori” od plamenih boja lišća…

Đubrenje

Priprema parcele sastoji se od osnovne obrade, oranja na dubinu od oko 30 cm, tanjiranja ili rotoviranja, kako bi se poravnao i usitnio površinski sloj. Presađivanje je najbolje obaviti ubrzo po iznošenju sadnica iz rasadnika. Pre sadnje parcela treba da se pođubri NPK 15:15:15 mineralnim đubrivima, 500-600 kg/ha, ili 50-60 g po jamici, posle čega se đubrivo pomeša sa zemljom, da ne dođe do direktnog kontakta sa žilama korenovog sistema. Na ovakav način sprečava se eventualno toksično dejstvo jakih koncentracija mineralnih soli i sušenje biljaka u startu. Ukoliko se koristi zgoreli stanjak, 40-50 t/ha, količinu NPK mineralnih đubriva treba smanjiti na polovinu.

Tokom vegetacije treba površinu đubriti sa NPK 8:16:24 ili sličnim, oko 500 kg/ha godišnje. Pošto aronija sporo raste đubriva mogu da se koriste i u trakama na kojima će se saditi i tako ostvariti ušteda.

Prinos i kvalitet plodova najviše zavise od đubrenja i navodnjavanja, uz redovno uništavanje korova.

Najbolja gustina sadnje u klasičnim voćnjacima je 3 x 1,5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvom sadnjom svaka biljka dobija 4,5 m2 vegetacionog prostora. Sadi se do dubine na kojoj je sadnica bila u rasadniku. Dovoljno je iskopati jame dubine 20 i prečnika 30 cm. Sadnicu pažljivo nagrnuti sitnom i vlažnom zemljom i nagaziti oko nje kako bi se uspostavio dobar kontakt između korena i čestica zemlje, a vazduh istisnuo. Ukoliko je zemlja pri sadnji suva, kao u jesen 2011, treba je zaliti kako bi se sprečio proces dehidracije, jer bi suva zemlja izvlačila vodu iz korena i biljka bi se osušila i pre nego što se primi.

Oko biljaka treba rasturiti sloj slame, minimum pola metra u prečniku, kako bi se sprečila pojava korova oko samih biljaka. Ovaj malč treba obnavljati svakog proleća. Pri tome, stara prostirka se raspada i postaje organsko đubrivo čije sastojke voda unosi u zonu korenovog sistema. Krajnji produkti razlaganja organskih materija su voda, ugljendioksid, minerali i energija, te biljke đubrene organskim materijalima imaju brz rast, dobro zdravlje i povećanu otpornost na sušu, bolesti i razne druge stresne situacije izazvane naglim promenama klime. Kada se govori o mineralima kao proizvodima razlaganja organskih materija, u njih treba ubrojati i azotna jedinjenja kao što su amonijak, nitrati i nitriti, a ne samo kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum i ostale biogene elemente. Najduži efekat od svih organskih materijala koji se mogu koristiti kao đubrivo ima vuna koju treba postaviti u jamu pre sadnje i pokriti je slojem plodne zemlje. Sledećih 10 – 15 godina vuna će postepeno trunuti i snabdevati zonu korenovog sistema azotnim jedinjenjima, najvažnijim sastojcima živih organizama. Treba imati u vidu da je kostur svih organskih jedinjenja ugljenik, koga u atmosferi ima mnogo manje nego što je potrebno biljkama, te otuda đubrenje organskim materijalima ima i ulogu obezbeđenja biljaka ugljendioksidom.

Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske. Da bi se olakšalo njeno gajenje, omogućila međuredna obrada, rezidba i berba, može se kalemiti na jarebiku (Sorbus aucuparia), koja se u Rusiji naziva „krasnoplodnaja rjabina“, u Ukrajini „gorobina zvičajna“. Podloga za kalemljenje treba da bude stara najmanje tri godine, jer se kalemi na visini od oko 100 do 120 cm, tako da će kalemljena sadnica imati minimum pet godina u vreme sadnje na stalno mesto. Može se kalemiti na razne načine; očenjem, „čipovanjem“, engleskim spajanjem, i ostalim, kao i sve druge vrste voća. Izbor načina kalemljenja zavisi od debljine stabla podloge i plemke. Aronija nakalemljena na jarebiku ima povećan prinos i kvalitet, a podloga ne utiče na ukus. Ove dve vrste biljaka ukrštao je Mičurin i dobio dve nove, sintetičke sorte – „sorbaronije“, Likerna i Desertna Mičurina, još 1905. Međutim, nisu se proširile u praksi.

Zbog sporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. I ovaj žbun se može oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalna fotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju, neke na visini od 50 do 70 cm, druge blizu zemlje, kako bi se izazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se „pokositi“ blizu površine i na taj način obaviti „podmlađivanje“. Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije i preko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnom korenovom sistemu. Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra, do dubine od 160 cm. Prosečan prečnik krune u to vreme bio je 347 cm. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu koju projektuje kruna. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Najveći deo korena nalazi se u prečniku od 50 cm oko stabla; 44%, a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Za devet godina rasta na ukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m, na dubini do 130 cm. Pri tome, žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%, od 1-3 mm 3-4% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Na ovaj način aronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu samo preko korenovih dlačica i tankih žila, dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Otuda i ideja da je aronija dobra biljka za ozelenjavanje peskova, pepelišta, saniranih deponija i jalovišta. Uspeva i na zabarenim zemljištima, na kojima rastu vrbe, trska i ševar. U ovom slučaju imamo permanentno navodnjavanje! Aronja pruža šansu čoveku da na efikasan način iskoristi terene koji su preko zime i ranog proleća zabareni.

ČAJ

Izuzetno bogate vitaminima, osušene bobice daju izvrstan napitak modro crvene boje primamljivog ukusa. Preporučujemo Vam da ga koristite svaki dan, kako biste poboljšali svoju krvnu sliku, ali i kao lek za čir na želudcu.

SOK

Isceđeni sok od zrelih plodova čisti krv, pospešuje cirkulaciju krvi u venama, smanjuje previsok krvni pritisak, pomaže kod arteroskleroze, upale i proširenja vena.

DŽEM I SLATKO

Džemovi se prave kao mešavina aronija-šljiva, aronija-jabuka I aronija-bundeva. Izvrsni su za pravljenje raznih kolača I peciva, ali najbolje dejstvo za jačanje oraganizma imaju kada se jedu kao namaz, ili sami. Slatko se pravi isključivo od aronije.

VINO

Jedna čaša vina od aronije svaki dan, pretvara vaš organizam u pravu mašinu za borbu protiv skoro svih vrsta bolesti. Preporučujemo ga uz sva jela od mesa, mada se može piti I nezavisno od jela. Vino izdvajamo kao proizvod koji je najuspešniji u borbi protiv kancerogenih bolesti (2-3 dl. dnevno). Lekovitost vinu daje Antocijan-najjači poznati antioksidant, koji ujedno daje i karakterističnu crnu boju vinu. Pošto ima vrlo malu količinu alkohola u sebi mogu ga konzumirati i deca ( u manjim količinama).

KOMPOT

Skuvani plodovi u vidu kompota su blagotvorni u lečenju šećerne bolesti. U tu svrhu je pravljen sa posebnim šećerom koji je dozvoljen u ishrani dijabetičara.

RAKIJA

Plodovi aronije potopljeni u domaću šljivovicu pokazali su se kao izvrsni u borbi protiv triglicerida i povišenog holesterola. Jedna čašica dnevno pospešuje cirkulaciju i čisti krvne sudove.

KANDIRANA ARONIJA

Najviše se preporučuje deci, jer se ukusni plodovi mogu konzumirati tokom celog dana u neograničenim količinama. Iskustvo je pokazalo da je ovo proizvod koji deca vrlo rado koriste.

SADNICE ARONIJE EU5 - LEKOVITA SVOJSTVA
Zreli plodovi aronije sadrže veliku količinu betakarotena, tanina, sorbitola, flavonoida, proantocijana i antocijana. Od antocijana potiče tamna boja zrelih plodova, ali neki antocijani čak sadrže tvari koje, kao i flavonoidi, štite stanice tela od oštećenja i kancerogene degeneracije. Zreli plodovi aronije sadrže i različite biofenole koji dezinfikuju, pospešuju zacelivanje rana, odstranjuju otrovne tvari iz tela, smanjuju upale i previsok krvni pritisak, poboljšavaju elastičnost krvnih žila, te sprečavaju njihovo začepljenje. Zreli plodovi sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti stanice od oštećenja, oči od nastanka sive mrene, a kožu od opasnih opekotina sunca.

U plodu aronije najviše ima vitamina P, što ni u jednoj biljnoj vrsti nema u tim količinama ni približno.

O bogatoj vrednosti vitamina, minerala, aromatično i biološko aktivnih tvari koje ima aronija je mnogo toga napisanog.

Skoro pola abecede vitamina (A,C,P, iz skupa B-B9, B6, B2, vitamin E i betakaroteni, antocijani-boje, tanini i čreslovina) je u plodu aronije, zajedno sa kalijumom, kalcijumom, željezom, manganom, molibdenom, jodom i fosforom.



GLAVA - Aronija poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama glave te pomaže kod glavobolje i migrene.
ENDOKRINE ŽLEZDE - Aronija pospešuje bolji rad štitnjače, poboljšava i reguliše izlučivanje njenih hormona, te pomaže kod bolesti štitnjače i gušavosti.
KRV I KRVNE ŽILE - Aronija čisti krv, pospešuje cirkulaciju krvi, smanjuje previsok krvni pritisak, smanjuje količinu šećera u krvi, te pomaže kod arteroskleroze, upale vena i proširenih vena
ŽELUDAC - Aronija smiruje grčeve i bolove želuca, smiruje upalu sluznice želuca, te pomaže kod čira na želucu i želučane nervoze.
CREVA - Aronija smiruje grčeve i bolove creva, smiruje upalu sluznice creva i zaustavlja prolive.
JETRA I ŽUČ - Aronija pospešuje bolji rad jetre i izlučivanje žuči, pomaže jetri neutralizovati štetne tvari, te pomaže kod bolesne i oštećene jetre, kod upale žučnog mehura i žučnih kanala, žutice, žučnog peska i žučnih kamenaca.
RANE – Aronija skraćuje vreme potrebno za zarastanje rana i u isto vreme vrši njihovu dezinfekciju.
KOŽA – Aronija povećava elastičnost i smanjuje nastanak bora i strija. Koristi se i kod uklanjana tamnih mrlja nastalih od sunca.
OČI – Aronija poboljšava vid, sprečava nastanak katarakte i štiti oči od UV zračenja.
SRCE – Aronija vraća loš holesterol u normalu i podstiče rast dobrog, pomaže brži oporavak nakon moždanog i srčanog udara. Stvara potpunu zaštitu od začepljenja krvnih sudova.
ANTIKANCEROGENO DEJSTVO – Aronija u visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog creva i jetre.
URINARNI TRAKT – Aronija leči urinarne infekcije i upalu prostate.
ČIŠĆENJE ORGANIZMA - Aronija se vezuje za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje, što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije. Poznato je kako su nakon nuklearne katastrofe u Černobilu plodovi aronije korišteni za ublažavanje zdravstvenih tegoba ozračenih osoba.