NAPULJSKI MASTIF I DEO

Napuljski mastif je rasa za koju se smatra da je stara preko 2000 godina.Mnogi istrazivaci koji su se bavili poreklom molosa uopste dosli su do zakljucka da je ova velika grupa pasa nastala od tibetanskog mastifa poreklom sa Himalaja.Nasuprot ovom psu duge i bujne dlake,postojao je na istom podneblju i pas kratke dlake i kratke njuske.Duzina dlake zavisila je od klimatskih uslova.Sigurno je da je jedan od ove dve vrste pasa predak mastifa.Ovaj pas je stigao do starih civilizacija gde je koriscen za lov,licnu odbranu i za zabavu.Upravo namena ovih pasa je oblikovala i njihov izgled.Kratka vilica koja je forsirana zbog jacine ugriza,uticala je na formiranje nabora na licu koji su danas osnovno obelezje ove grupe molosa.U Rimu su ovi psi uzivali veliku popularnost.Borbe pasa sa divljim zverima ili sa robovima,bile su jedan od vidova zabave,a ovi psi su pratili Rimljane i na njihovim ratnim pohodima.Novopridosli psi su ukrstani sa rimskim molosima pa je tako nastao pas jake vilice,velike glave i izuzetno misicav.Jos 1309.g. ime mastino se spominje u knjizi Marka Pola.Po jednoj teoriji ime mastino potice od latinske reci mastinus,sto znaci pripitomljen.Ali verovatnija je druga teorija po kojoj ova rec potice od keltskih reci Mas Tuin,sto znaci cuvar kuce.U vreme vladavine Burbonaca postojale su dve vrste mastina:jedan manji kvadraticne gradje,crn i cesto sarenkasto zut,i drugi,veci pas duge njuske zut ili crven ali obavezno jednobojan.Prezivela je samo ova druga vrsta.Postoji podatak da je u Italiji posle ll Svetskog rata ostalo samo 11 primeraka ove vrste.Danasnji standard napolitanca postavili su dr.Solaro i dr.Piero Scanziani 1949.g..Standard je pretrpeo izmene 1971.g.Ono sto narocito ktasi ovu rasu je bespostedna odanost i privrzenost svom gospodaru.Napolitanci govore da se ova rasa moze upoznati samo onda kada se upoznaju Napulj,Vezuv i stanovnici ovih krajeva.


STANDARD


Mastino napolitano je odlican cuvar i sluzbeni pas.On je izuzetno snazan,jakih kostiju,pun snage i uprkos tome istovremeno velicanstvenog izgleda,robustan i hrabar.Njegov izraz je inteligentan,uravnotezene naravi,poslusan,nije agresivan,kao cuvar ljudi i stvari nenadmasan.
Gradja tela pokazuje,uopste teskog,vrlo sirokog,robusnog psa,cija je duzina tela veca od visine grebena.On je harmonican u odnosu na format i relativno harmonican u odnosu na profil.Koza nije pricvrscena za telo vec je slobodna.
Glava:Kratka glava,masivna,izmedju jagodicnih kostiju siroka lobanja.Duzina glave je 3/10 visine grebena,Duzina njuske treba da je 1/3 duzine glave.Indeks lobanje je 66.Linije lobanje i nosnika su paralelne.Koza bogata naborima tipicna je pre svega na delu od spoljasnjeg ocnog ugla ka uglu usana.Nosna pecurka produzava se u liniji nosnika.Gldano iz profila ne treba da strci ispred usana.Treba da je velika,vlazna i hladna.Nozdrve su velike i otvorene.Boja treba da odgovara boji dlake.Nosnik je ravan.Njegova sirina,mereno u sredini,treba da je oko 20%duzine glave i oko 50%duzine njuske.Usne su debele,mesnate,visece i teske,tako da njuska gledano spreda deluje mnogo sire.Sluzokoza treba da bude vidljiva na mestu spajanja gornje i donje usne.Duzina donje vilice treba da odgovara duini nosnika.Zubalo je makazasto.
STOP:Trba da je pod uglom od 90%,a ugao izmedju vrha nosa i cela je od 120%-130%.
USI:U odnosu na lobanju usi su male,trouglaste,daleko jedno od drugog usadjene,ako su nekupirane prednjim rubom nalezu na obraze.ukorenu usi su blago podignute.Ako su kupirane i to gotovo potpuno,cine jednakostranicni trougao.
OCI:Kapci treba dobro da nalezu na ocnu jabucicu.Prilicno daleko jedno od drugog,tendencija ka okruglom obliku,a zbog obilate koze na glavi nisu potpuno otvorene i zbog toga deluju ovalno.Boja ociju odgovara boji dlake:crna,siva ili braon.
VRAT:Kratak,silan i misicav.Donja linija pokazuje puno slobodne koze koja cini podgisnjak koji ni u kom slucaju ne sme biti prejak i uvek mora biti izmedju leve i desne strane-pocinje na obe strane donje vilice i pruza se do oko polovine vrata.
TELO:Duzina tela je 10% veca od visine grebena.Grudi su siroke,velike zapremine,sa snazno ravijenom muskulaturom.Vrh grudne kosti treba da je na istoj visina sa ramenim zglobom.Grudni kos veliki,spusten do laktova ili nesto ispod.Ledja sa strane gledano pokazuju ravnu liniju koja je samo grebenom prekinuta.Ledja su siroka.Slabine su posmatrano sa strane blago konveksne,donja linija stomaka je gotovo horizontalna kao produzetak grudnog kosa.Stomak je veliki,koleni nabori mali.Sapi su siroke,jake i misicave.
PREDNJE NOGE:Prave,cvrste,misicave.sape su okrugle,velike,dobro zatvorene i zaobljene.
ZADNJE NOGE:Butina je duga ,siroka,sa jakim plasticnim,jasno odvijenim misicima.Potkolenica je jakih kostiju i misica.Duzina nesto manja od butine.Postrana povrsina skocnog globa uvek dovoljno siroka.Dosaplje snazno i suvo,gotovo cilindricno.
DLAKA:Gusta i svuda jednako duga,fina,kratka,a najvise 1,5cm dugacka.Dlaka treba da je svilenkasto blistava.Pozeljne boje su crna,siva,sivo plava,braon,crveno zuta i jelenje crvena.Sve boje mogu biti u tigrastoj formi.Male bele oznake na grudima i vrhovima prstiju su dozvoljene.
Visina muzjaka je od 65-75,a zenki od 60-68cm.Tezina muzjaka je od 50-70kg,a zenki 15% manje.Tipicna odlika rase je kretanje u koraku.Lagano i nespretno kao medved.Korak je spor i veliki.Galop je redak.

NAPULJSKI MASTIF
Originalni naziv rase: MASTINO NAPOLETANO
Zemlja porekla: ITALIJA



Napuljski Mastif je jedna od najstarijih rasa u kinologiji, koja je u svojoj bogatoj istoriji doživela velike uspone a i padove. Pominju se još kod Aleksandra Makedonskog na njegovim osvajačkim pohodima. U 14. veku ga srećemo u delima Dantea, Marka Pola, Bokača.

Sredinom 20. veka rasa se nalazi na ivici izumiranja, bez obzira što je početkom 19. veka bio široko rasprostranjen radni pas u različitim delovima Italije, a naročito u regionu Napulja.

Krajem 19. veka drastično su se izmenili socijalno ekonomski uslovi u Italiji što je dovelo u pitanje sam opstanak rase. U zemlji je vladalo sveopšte siromaštvo, mnogi su emigrirali u Ameriku, a veliki broj seoskog življa pokušava da nađe spas u fabrikama pošto im poljoprivreda nije garantovala egzistenciju.

U novonastalim uslovima Mastino je sačuvan jedino kod bogatijih ljudi, na jugu zemlje i kod malobrojnih mesara i farmera koji nisu hteli da se rastanu od te stare radne rase. Tako u centralnom i južnom delu Italije još uvek se mogao sresti dovoljno veliki broj radnih Mastina koji su pripadali zemljoposednicima, stočarima, farmerima i policiji. U to vreme mnoge sudije i kinolozi nisu priznavali postojanje te rase, jer nije bilo ni jedno udruženje ljubitelja rase što bi ukazivalo na to da je uzgoj kordiniran i kontrolisan i da postoji standard.

Na sreću za rasu pojavljuje se Petro Skanziani koji je već imao reputaciju iskusnog odgajivača, zahvaljujući kvalitetu uzgojnih buldoga i boksera pod zaštitnim imenom "Villanova". Kao potvrđeni znalac iz oblasti kinologije Mastinu daje bukvalno novi život. Njegov prvi pokušaj 1946. godine da kupi prvog pobednika prve izložbe GUAGLIONA nije urodio plodom, ali posle određenog vremena je uspeo. Uskoro u svoju odgajivačnicu dovodi još dva Mastifa po imenu Pančiano i Sjento i taj trio postaje osnova za savremeni uzgoj. Skanziani je uspeo da okupi odgajivače sa juga Italije, da ih organizuje i da učini rasu modernom i popularnom. Strogom selekcijom uspeo je da dođe do psa ujednačenog tipa i čistoće rase, kakvu danas imamo.

Prvi standard Napuljskog Mastifa zvanično je donet 1949. godine ali ga zbog heterogenosti populacije nije moglo odmah jasno i jednoznačno opisati pa je pod rukovodstvom Petra Skanziania bio ponovo iznova napisan 1971. godine. Tako je na primer tip glave promenjen od mezaticefalnog do brahicefalnog, šape su umesto kao ovalne, definisane kao mačje, što se tiče boje, sem crne i sive, spektar je proširen na tigrastu, žutu i mahagoni.

Danas važeći standard koji je donet 1989. godine nije pretrpeo značajne izmene, a po preciznosti i nedvosmislenosti mnoge ga sudije smatraju etalonom dobro napisanog standarda.

Mastif je veliki, masivan i težak pas pravougaonogformata, lija dužina tela premašuje visinu u grebenu za 10%. Mužjaci su visoki 65-75cm, a ženke 60-68cm. Glava je kratka i masivna (oko 30% visine grebena) njuška je dugo kao polovina lobanjskog dela, koji je širok i pljosnat. Profilne linije glave su paralelne. Karakteristike rase je slobodna koža na glavi i vratu sa karakterističnim naborima koji idu od spoljnih očnih uglova do žvala, forma njuške je faktički kvadratična. Usne su debele i pune, gornja usna svojim razrezom gledano spreda, obrazuje obrnuto slovo "V". Boja nosne pečurke mora biti u skladu sa bojom dlake. Zagriz je makazasti ili klještast, oči su okrugle, daleko međusobno postavljene. Uši su relativno male u odnosu na veličinu glave trouglaste forme. Vrat je samo kraći od dužine glave, obim vrata posmatrano na njegovoj sredini jednak je oko 80% visine grebena. Višak kože na vratu - dupli fanon morao bi da se završi do polovine vrata. Telo je moćno, rep je širok u korenu i dopire do skočnog zgloba. Koža je debela, obilna i slobodna. Dlaka kratka, gruba i teška, svuda jednake dužine, maksimalno 1,5cm potpuno priležuća. Kretanje Mastifa je takođe rasna karakteristika, u jednom momentu podseća na kretanje mačke, dok u sledećem tipičan hod medveda. Kod navedenih boja dozvoljava se mala belina na grudima i na vrhovima prstiju.

Mastino napolitano je odličan čuvar i službeni pas. On je izuzetno snažan, jakih kostiju, pun snage i uprkos tome istovremeno veličanstvenog izgleda, robustan i hrabar. Njegov izraz je inteligentan, uravnotežene naravi, poslušan i nije agresivan, kao čuvar ljudi i stvari nenadmašan. Građa tela pokazuje, uopšte, teškog, vrlo širokog, robustnog psa čija je dužina tela veća od visine grebena. On je harmoničan u odnosu na format (veličina, masa, jačina kostiju) i relativno harmoničan u odnosu na profil. Koža nije pričvršćena uz telo već je slobodna. Pomična koža prekriva ćelo telo, posebno glavu gde duboki nabori na vratu čine podgušnjak.



Bio je borbeni i ratni pas , a danas se obučava da čuva vile i gazdinstva, a sve više se cijeni i kao kucni ljubimac stoga mu je i cijena same kupnje dosta visoka , pa nemojte računati da ćete za jednog psa ove rase izdvojiti malo novaca.Napuljskog mastifa se može okarakterizirati kao ; uravnotežen, inteligentan, smiren i odan, i treba naglasiti hrabar i izdržljiv te će stojeći podnijeti fizičku bol.Njegov dobroćudni izgled ne smije zavarati, jer je on sklon agresivnosti prema osobama koje ne poznaje.Ako mu se naredi da napadne, onda ce on pokazati koliko je neustrašiv, svojom masom, svojim vilicama , tada ga je vrlo teško zaustaviti .To je pas kome je prijeko potreban prostor, stoga ga ne uzimajte ukoliko ne možete ispuniti zahtjeve ovog psa ( ukoliko nemate dovoljno veliko dvorište).

Uživa u vježbanju, no nije odviše zahtjevan po tom pitanju ;njegov je apetit uistinu ogroman.Kad treba zaštiti vlasnika i njegovu imovinu ,ne treba sumnjati u njegovu odvažnost.Njegovi obožavatelji drže da on svu svoju snagu koristi jedino na zapovijed, što ostali prihvaćaju s olakšanjem.

Glava: Brahicefalna (kratka glava), masivna, kratka,između jagodičnih kostiju široka lobanja. Dužina glave je 3/10 visine grebena. Dužina njuške treba da je 1/3 dužine glave. Pri tome mastino od 70 cm visine grebena ima dužinu lobanje od 14 cm i njuške 7 cm, što je ukupno 21 cm. Širina lobanje između jagodičnih kostiju iznosi više od ukupne dužine glave ili je gotovo ista (duga koliko i široka).
Indeks lobanje je 66. Linije lobanje i nosnika su paralelne. Koža bogata naborima tipična je pre svega na delu od spoljašnjeg očnog ugla ka uglu usana.

Nosna pečurka: Produžava se u liniji nosnika. Gledano iz profila ne treba da strci ispred usana. Treba da je velika, vlažna i hladna. Nozdrve su velike i otvorene. Boja treba da odgovara boji dlake: crna kod crnih pasa, tamna kod svih ostalih boja i braon kod braon dlake.

Nosnik: Ravan. Njegova širina, mereno u sredini, treba da je oko 20% dužine glave i oko 50% dužine njuške.

Usne: Usne su debele, mesnate, viseće i teške.Od napred gledano svojim rubom gornje usne na mestu spajanja prave oblik ,y". One su viseće tako da njuška, gledano od napred, deluje mnogo šire. Osim toga one doprinose paralelizmu prostranog izgleda njuške i ravnom prednjem delu, dakle kvadratična njuška. Donja postrana profilna linija njuške, koju čine usne, nema najnižu tačku na usnama već u uglu usana u kome je jasno izražena sluzokoža, što znači da sluzokoža treba da bude vidljiva na mestu spajanja gornje i donje usne (žvale).
U profilu donja linija vilice čini zatvoreni polukrug. Dužina donje vilice odgovara dužini nosnika. Dužina vilica treba da je tolika da ugao usana leži na vertikali sa spoljašnjim očnim uglom.

Vilice: Snažne i dobro razvijene sa perfektnim redom zuba pri čemu unutrašnja strana gornjih sekutića naleže na spoljašnju stranu donjih (makazasto zubalo), ili gornji sekutići vrhom naležu na donje sekutiće (klještasto zubalo). Strane, pre svega snažne donje vilice, imaju tendenciju, pogotovo u zadnjim partijama, ka luku (zavijen deo). U prednjim delovima donja vilica veoma dobro razvijena i nikako "nestajuća". Beli zubi, pravilno raspoređeni, potpuni u razvoju i broju.

Stop: Treba da je pod uglom od 90 stepeni, a ugao između vrha nosa i čela je 120-130 stepeni.

Lobanja: Dužina je 2/3 ukupne dužine glave pri čemu je širina lobanje u jagodičnim kostima, približno jednaka dužini lobanje. Jagodične kosti su naglašene i postavljene su daleko "ispred" tako da muskulatura vilice i slepoočnice imaju dobro uporište. Gledano od napred lobanja je okrugla, a takva slika je i iz profila izuzimajući površinu između korena ušiju, koja treba da je ravna. Potiljna kost je naglašena.

Uši: U odnosu na lobanju uši su male, trouglaste, daleko jedno od drugog usađeno, ako su nekupirane prednjim rubom naležu na obraze, svojom dužinom ne premašuju liniju gde se vrat spaja sa glavom. U korenu uši su blago podignute. Ako su uši kupirane i to gotovo potpuno, čine jednakostranični trougao.


Oči: Kapci treba da naležu dobro na očnu jabučicu. Prilično daleko jedno od drugog, tendencija ka okruglom obliku, a zbog obilate kože na glavi nisu potpuno otvorene i zbog toga deluju ovalno. Očna jabučica je postavljena duboko. Boja očiju odgovara boji dlake: crna, siva ili braon.

Vrat: Kratak, silan, vrlo mišićav. Dužina, mereno od potiljka do grebena je 3/10 visine grebena, a obim, meren na sredini vrata, oko 8/10 visine grebena. Gornja linija je u prednjoj trećini lako zaobljena. Donja linija pokazuje puno slobodne kože koja čini podgušnjak koji ni u kom slučaju ne srne biti prejak i uvek mora biti između leve i desne strane - počinje na obe strane donje vilice i pruža se do, oko, polovine vrata.
Telo: Dužina tela je 10% veća od visine grebena,a mereno od ramenog zgloba ili vrha grudne kosti do sedne kvrge.

Grudi: Široke, velike zapremine, sa snažno razvijenom muskulaturom. Njihova širina, koja odgovara grudnom košu, treba da je na donjoj graničnoj liniji (između uporišnih tačaka podlaktica) 40-45% visine grebena. Vrh grudne kosti treba da je na istoj visini sa ramenim zglobom.
Grudni koš: Velike zapremine, spušten do laktova ili nešto ispod. Njegov prečnik se lagano smanjuje do grudne kosti, ali ipak ne pravi zakrivljeni grudni koš. Rebra duga, dobro zasvođena, usko postavljena i imaju širok međusobni razmak. Zadnja rebra (lažna) su duga, kosa i dobro otvorena. Obim grudnog koša treba da premašuje visinu grebena za 1/4. Mereno pre zakrivljenja obim je za 10 cm manji. Dubina grudnog koša je 50-55% visine grebena, a prečnik 32%. Torakalni indek ne treba da je preko 8, obično je nešto manji. Donja linija grudnog koša u profilu pokazuje razvučeni polukrug koji se pruža do stomaka i tu se sasvim lako penje i dalje ide ravno.

Leđa: Gledano sa strane pokazuju ravnu liniju koja je samo grebenom prekinuta. Leđa su široka. Dužina je 32% visine grebena.

Slabine: Dobar prelaz od leđa ka slabinskom delu. Posmatrano sa strane blago konveksna. Dobro razvijena muskulatura svom širinom. Dužina je 1/5 visine grebena, a širina odgovara dužini i iznosi 14,5-16 cm.

Stomak: Donja linija je gotovo horizontalna kao produžetak grudnog koša. Stomak je veliki, koleni nabor mali.

Sapi: Nastavljaju blago konveksnu liniju slabina. Treba da su široke, jake i mišićave. Poprečni prečnik između kukova je 1,5/10 visine grebena. Treba da su naglašene. Dužina je oko 3/10 visine grebena. Ugao sapi sa horizontalom je oko 30 stepeni.

Polni organi: Oba testisa razvijena i spuštena u skrotum.

Visina: Mužjaci 65-75 cm, ženke 60-68 cm.
Masa: Mužjaci 50-70 cm, ženke 15% manje.

Kretanje: Tipična odlika rase je kretanje u koraku. Lagano i nespretno kao medved. Korak je spor i veliki. Galop je redak.

Diskvalifikacione mane
Glava: Jasno odstupanje ili prevazilaženje dužinskih odnosa lobanja - njuška.
Nozdrve: Potpuni nedostatak pigmenta.
Nosnik: Konkavan, jasan ovnujski.
Oči: Staklaste, obostrana neobojenost kože kapaka, zrikavost.
Vilice: Izražen predgriz, podgriz.
Vrat: Nedostatak podgušnjaka.

Polni organi: Monorhid, kriptorhid.
Rep: Urođena bezrepost, "okrnjen rep" preko leđa zarolan.
Boja: Potpuno beo, izražene bele oznake.
Visina: Viši od 75 cm, više od 3 cm ispod donje mere.