LEONBERGER
Potiče iz Leonberga, malog gradića u blizini Štutgarta. Prvi odgajivač je želeo da dobije psa koji će ličiti lavu sa grba ovog grada. Tako je između 1 808. i 1889. godine ukrštanjem lendsira, njufaundlendera, bernardinca i pirinejskog planinskog psa nastala nova rasa. Prvi put je pomenuta 1846. godine.
Ti psi su pretežno bili beli sa crnom glavom, a tek kasnije su se pojavili žuti primerci sa tamnom maskom. Zbog konkurencije bernardincu, Švajcarci su ga podrugljivo zvali Leonhardiner i govorili: Sve što je nedefinisano, izgleda kao leonberger. Prvi put su se pojavili na izložbi 1865. godine u Minhenu psi iz odgajivačnice Hajnriha Esiga prvog odgajivača leonbergera.
Kad su na jednoj izložbi u Magdeburgu sudije ustanovile da šest izloženih pasa nema jedinstven izgled, svrstali su ovu rasu u alpske pse i posle smrti njihovog odgajivača, nuđeni su kao bernardinci, njufaundlenderi, planinski ili alpski psi. Tek 1895. godine osnivanjem Međunarodnog kluba za leonbergere, ustanovljen je novi standard i 1948. godine je konačno u Nemačkoj osnovan i klub koji i danas radi na interesima rase.
Ipak, ovi psi su retki, možda zbog njihove veličine, jer je potrebno zadovoljiti mnoge prohteve. Tako na primer, jednog leonbergera ne treba držati u soliteru ili u etažnom stanu. Naravno, kao pravi kućni i porodični pas, ne treba da živi ni u boksu. Nije pogodan ni za prevelike čistunce, jer po kiši unosi u kuću mnogo prljavštine na svom dugom i bujnom krznu. Njegove dlake se hvataju na svaki deo odeće, nameštaj ili tepih. I u dvorištu ovaj gorostas može da se uposli kao baštovan, jer voli da kopa.
Dobrodošla promena je i kupanje u baštenskom jezercetu, jer on misli da je ono napravljeno baš za njega. Pošto odrastao pas poseduje snagu medveda, te je zato potrebna obuka, najbolje u nekoj dobroj školi za pse. Kao pravi kućni pas, pokazuje i veliku ljubav prema deci, a posebno je oprezan i strpljiv prema maloj deci. Tek sa dve godine predstavlja se kao karakteran pas. Nepoznate ljude munjevitom brzinom deli na simpatične i nesimpatične, ali prema ovim drugima nikada nije agresivan, već ih jednostavno ignoriše. Veoma je privržen i željan je ljubavi. Ako mu se ne posveti dovoljno pažnje, on će se za to izboriti snagom svojih šapa. Uprkos urođenom miru i opuštenosti, nije flegmatičan. Temperament pokazuje u igri, pozdravljanju ili radovanju kada ide u šetnju.
Što se tiče temperamenta, čaše, vaze, ili drugi lomljivi predmeti ne treba da budu u njegovoj blizini, jer će ih njegov rep jednostavno pokositi.
Obuka leonbergera ne sme biti kruta, ali mora biti tačno određena i dosledna. Važno je strpljenje i mnogo hvale, inače se ovaj osetljiv pas lako može pokvariti. Zbog kasnog sazrevanja dugo ostaje luckast i razigran. Otpočetka ga treba odvikavati od skakanja na ljude kad se raduje, jer je prevelik i pretežak. Može da se oduševi radom po tragu ili da vuče kolica. Nije posebno pogodan za sport.
Otporan je, ali u dane velikih vrućina treba malo pripaziti na njega. Kod ove rase, česta je displazija kukova, zato štene treba kupiti kod odgovornog odgajivača. Kod dugodlakog psa, treba obavljati četkanje svakodnevno. Treba paziti da mu se ne ućeba dlaka iza ušiju, na nogama i repu. Ukoliko se neko posle zrelog razmišljanja odlučio za ovu rasu, neće je se tako lako osloboditi.
STANDARD, Nemačka
Opšti izgled:
Leonberger je veliki, snažan i mišićavo građen pas proporcionalnog oblika i samosvesnog mira kod živahnog temperamenta.
Boja:
Lavlja, zlatno žuta do crveno braon sa crnom (tamnom) maskom. Dozvoljeni su tamni do crni vrhovi dlake, ali u prednosti peščana boja sa tamnim vrhovima. Dozvoljen je nedostatak tamne maske, ali nije poželjan. Može se tolerisati mala belina na grudima, kao i nešto svetlije do bele dlake na vrhovima prstiju. Boja na repu je ista kao osnovna boja psa. Dozvoljena je slaba boja jazavca na repu. Kragna na vratu, zastavice na prednjim nogama, pantalone na zadnjim nogama, kao i donja strana repa mogu biti nešto svetliji, ali ne treba da narušavaju harmoniju ukupne obojenosti.
Glava:
Lobanja je srednje zaobljena, nije tako visoka i široka kao kod bernardinca. Obrazi nisu snažno razvijeni, tako da glava u zadnjem delu nije značajnije šira nego kod očiju. Glava je u celosti više postrano stisnuta, dakle dublja je nego što je široka. Stop je srednji. Nosnik ravnomerno širok, nije udubljen, pre je blago ovnujski. Nosna pečurka je crna i ne sme biti nikada braon, što isključuje psa iz uzgoja. Isto važi i za usne koje moraju biti crno pigmentisane, svaka druga boja je diskvalifikaciona. Koža na glavi je priležuća bez nabora na čelu. Snažan vrat pokazuje puno plemenitosti. Glava je ponosno nošena. Podgušnjak je mana.
Uši:
Visoko usađene, padajuće, tesno uz glavu naležuće.
Njuška:
Srednje duboka, prilično ravnomerna, ne završava se špicasto. Usne naležu ravno, nisu opuštene, bez otvorenog ugla usana, tako da je onemogućen izlazak pljuvačke. Otvoren ugao usana stavlja psa u rangiranju unazad. Zubalo je potpuno, makazasto, veoma jako i dobro zatvarajuće.
Oči:
Treba da su svetlo do tamno braon, što tamnije to bolje. Srednje velike, sa opreznim dobroćudnim izrazom. Kaopci se dobro zatvaraju, bez vidljivog trećeg očnog kapka, koji je beo. Nepoželjne su oči ptice grabljivice, premale oči (bulterijer), ili prevelike (francuski buldog) oči.
Visina:
Mužjaci treba da su visoki najmanje 72 cm, a najviše 80 cm, a ženke najmanje 65 cm do 75 cm. Poželjna srednja visina je 76 cm za mužjake i 70 cm za ženke.
Noge:
Nije visokonog. Mišićave. Jastučići uvek crni. Braon je diskvalifikaciona boja.
Prednje noge:
Ravne, normalno postavljene, dobro odlakane. Šape su dobro zatvorene, prilično zaobljene. Zečije šape su za odbacivanje. Prsti su često povezani plivajućim kožicama. Leonberger voli vodu i dobar je plivač. Laktovi dobro priležući, nešto iznad donje ivice grudnog koša. Plećke su koso postavljene. Jastučići su uvek crni.
Zadnje noge:
Snažno mišićave butine, dobro izraženo koleno, mišićav skočni zglob sa snažnim potiskom, dobro uglovan i nije strm. Teška mana su X i O noge. Zaperci moraju biti odstranjeni u ranoj mladosti (14 dana). Jastučići su uvek crni.
Telo:
Nešto duže od visine grebena. Slabine snažne. Grudni koš nije bačvast i dubok je. Snažna leđa su neophodna.
Rep:
Veoma bogato odlakan (metlast rep), poluopušteno nošen, nije visoko zavijen ili gotovo iznad leđa.
Dlaka:
Srednje meka do jedra dlaka, bogato duga, priležuća bez razdeljka i uprkos dobroj podlaci svuda mora biti uočljiva građa tela. Dlaka je prava, blago talasasta je još uvek prihvatljiva. Zavijena ili uvijena dlaka su nasuprot tome za odbacivanje. Na vratu i grudima leonberger ima lepu grivu.
Greške:
Greške koje se pri ocenjivanju kažnjavaju, odnosno koje isključuju iz uzgoja: svetle oči grabljivice, puno belog (velika bela fleka na grudima, belo na prstima), izraženo uvijena dlaka, jako zavijen rep ili rep sa udicom, naročito plašljivi ili ujedljivi psi, jako nekorektni stavovi nogu, mužjaci bez dva uočljiva testisa, nepravilno zubalo, a tu spada predgriz, podgriz i ostali nepravilni oblici zubala. Pas za uzgoj mora imati potpuno, bez pogovora makazasto zubalo. Odrastao pas ima 42 zuba. Braon nosna pečurka isključuje iz uzgoja. Braon jastučići isključuju iz uzgoja. Braon usne isključuju iz uzgoja.
