Bernardinac je pas za spasavanje. Englezi ga nazivaju svetac, jer su ovim psima svojstvene sposobnosti da unapred osete lavinu, nevreme i zemljotrese i da ih predskaze. Nasledna nastrojenost ove upecatljive pasmine za rad na polju spasavanja odgovara darovitosti pticara ili lovackog psa u podrucju lova. Mada je bernandinac svojom upotrebom u snegu postao legenda, danas se moze posmatrati i kao cuvar kuce i strpljivi prijatelj dece, koju stiti uocavajuci opasnost i neustrasivo ih brani. Zahvaljujuci velicini i snazi, bernandinac se ne boji nijednog protivnika. Pored svojih karakternih kvaliteta, ovaj pas objedinjuje lepotu, stabilnost i sposobnost prilagodjavanja svakoj klimi, pa ga zahvaljujuci tome zele mnogi prijatelji pasa kao svog prtioca, cuvara i zastitnika.
Na danasnjim izlozbama sudije bernandince ocenjuju na sasvim razlicite nacine, sto dovodi u nedoumicu mnoge izlagace i ljubitelje ove rase. Nacini ocenjivanja pojedinih sudija se medjusobno i dijametralno razlikuju kada se radi o sudijama razlicitog porekla i nacionalnosti. Cesto se desava da pas koji se u svojoj zemlji odlicno kotira, van granica svoje zemlje bude deplasiran. Kako je to moguce ako postoji jedan standard? Da bi to razumeli moramo biti svesni toga da se rasa razvija vec vise od 30 godina u vrlo razlicite tipove, i da su u mnogim zemljama stvoreni karakteristicni primerci. Tako izgled psa cesto zavisi od toga u kojoj zemlji zivi odgajivac. Za skoro izumrle stare svajcarske i stare nemacke tipove u koje su se ubrajali najlepsi psi svih vremena, pojavljuju se nove teorije o tipovima koji ukazuju na morfoloske karakteristike sa kontrasima (novi svajcarski, novi nemacki i americki tip). Psi zlatne ere bernandinaca su neprevazidjeni modeli i odgajivaci bi se svakako morali potruditi da se vrate ovom izvanrednom tipu.
Smatralo se da su svajcarski psi sto se tice boja sa sjajno belim markiranjem plemenitog drzanja i upadljive poslusnosti. Nemacki psi su po svemu sudeci bili markantniji i imali su malo drugaciji oblik glave, a razlike su ipak u celini gledano bile male. Poznati nemacki i svajcarski psi iz 30-tih g.p.v. (Meta v.Lotten,Apollo Rougang) nisu se medjusobno mnogo razlikovali. Ta slicnost proizilazi iz cinjenice da je povezanost populacija bila vrlo velika, zatim da su psi bili cesto razmenjivani, a i kriterijumi ocenjivanja su bili ujednaceni. Posle drugog svetskog rata situacija se znacajno promenila. Razni klubovi su se zatvarali formirajuci specificne kriterijume ocenjivanja i posledicno zatvarajuci krvne linije.
Ovaj div psece vrste vodi poreklo od tibetanskih doga. Veruje se da je direktni potomak molosa koji su presli Alpe zajedno sa starim Rimljanima, pre 2000 godina. Ne zna se tacno kada su prvi predstavnici te rase dosli u skloniste Velikog San Bernanda, gde su ih prihvatili monasi. Ti psi su u pocetku cuvali manastir pre nego sto su, pocev od XVII veka, poceli da ih obucavaju, da spasavaju putnike izgubljene u planini, zato su oni cesto predstavljani sa burencetom punim rakije privezanim za njihov vrat. Cuveni bernandinac Beri, koji je ziveo u proslom veku, uspeo je da na planini spase 40 ljudskih zivota. Danas se njegovi posmrtni ostatci nalaze u muzeju u Bernu.
Bernandinac kratke dlake je najefikasniji na planini,jer odlicno podnosi veoma niske temperature, a lakse radi od bernandinca duge dlake, koji se nesto teze krece po snegu, jer mu se sneg lepi za sape i zamrzava. Ovaj pas je razborit, miran i drustven, nezan i umiljat, bezgranicno odan, obozava decu. Potrebno mu je mnogo vezbe i kretanja, a odrzavanje njegove dlake zahteva energicno i cesto cetkanje.
Ovaj pas ima impresivnu glavu, sa sirokom lobanjom, pomalo zaokrugljenom, i sa naznacenim ceonim usekom. Njuska je kratka, sa sirokim crnim nosem, sa dobro otvorenim nozdrvama i sa jako razvijenim usnama koje su pomalo spustene. Kada je pas u budnom stanju, onda ima naborano celo. Oci su dosta velike, smedje, umiljatog i dobrocudnog pogleda. Usi su siroke u korenu, dobro priljubljene uz glavu. Vrat je veoma snazan sa karakteristicnim podvratkom. Ledja su siroka, grudni kos dosta dubok, prednje noge su prave i cvrste, straznje dobro razvijene, a bedra jaka. Bernandinac ima cesto zaperke koji nisu pozeljni. Rep je sirok u korenu, spicast pri vrhu, spusten je kada je pas u stanju mirovanja, a malo povijen kada je na delu.
Razlikuju se bernandinci sa dugom i pomalo talasastom dlakom i bernandincisa kratkom, veoma zbijenom, pravom i glatkom, malo duzom na repu i na bedrima. Dlaka je bele boje, sa ridjim ili crveno ridjim mrljama, ili obrnuto, sa ridjom bojom koja je vise zastupljena od bele. Dozvoljeno je da dlaka bude malo prosarana crnom. Grudni kos, sape, vrh repa, traka oko njuske i okovratnik su uvek beli. Maska je crna do ociju dok su usi pozeljne da budu tamne nijanse. Nisu dozvoljeni suvise laka konstitucija, lose stabilnosti, beli delovi dlake koji nisu u skladu sa standardom, prognatizam.
Visina muzjaka je najmanje 70cm, a zenke 65cm. Tezina je od 55-1
))))
