NEMACKI BOXER I DEO

Naslov: NEMACKI BOXER I DEO Sub Feb 12, 2011 11:32 am

Standardni br. 144
Datum izdavanja: 14. 04. 1993. Nemacka
Klasifikacija FCI: grupa II-Pinceri i snauceri-molosi i svajcarski pastirski psi
Selekcija 2. Molosi
2.1. Dugoglaki psi sa radnim ispitom

ISTORIJAT:Neposrednim pretkom boksera smatra se mali, odnosno brabantski bulenbeisser. Ondasnji uzgoj bulenbeissera bio je uglavnom u rukama lovca, kojima je sluzio u lovu. Njegov zadatak bio je da divljac koju opkoli psi hajkaci zgrabi i da je cvrsto drzi dok ne stigne lovac i ne usmrti plen. Za ovaj zadatak pas je morao imati sto siru gubicu sa sirokim rasporedom zuba, da bi mogao zaista cvrsto da zagrize i cvrsto drzi lovinu.
Svaki bullenbeissel koji je imao ove odlike, bio je podoban za svoj zadatak i koristio se u uzgoju koji je ranije sprovodjen samo na osnovu rada i primene psa. Tako je pokrenut proces uzgoja kroz koji je dobijen pas siroke i prcaste pecurke.

OPSTI IZGLED:Bokser je srednje velik, robustan kratkodlaki pas kratkog, kvadraticnog tela i jakih kostiju. Muskultura je suva snazno razvijena i plasticno izradjena. Pokreti su mu zivahni puni snage i plemenitosti. Bokser ne sme biti nezgrapan ni tezak, kao ni slabasan ili lagan.

PROPORCIJE:
a) Duzina tela prema visini grebena-gradja je kvadraticna, sto znaci da granicne linije, horizontala na ledjima i vertikale spustene do podloge sa vrha plecke, odnosno sa spica sedne kosti formiraju kvadrat.
b) Dubina grudi prema visini grebena-grudi dostizu do laktova. Dubina grudi iznosi polovinu visine grebena.
c) Duzina nosnika prema duzini glave-odnosi se kao 1:2 ( mereno od vrha nosne pecurke do unutrasnjeg ocnog ugla, odnosno od unutrasnjeg ocnog ugla do vrha potiljcne kosti ).

KARAKTER:Bokser treba da bude jakih nerava, samosvestan, miran i uravnotezen. Njegova narav je od vitalnog znacaja i trazi brizljivo negovanje. Njegova privrzenost i vernost gospodaru i kuci, njegova budnost, kao i neustrasivost i hrabrost kao branioca i zastitnika su poznati od davnina. On je bezopasan u porodici, nepoverljiv prema strancima, vedar i prijateljski raspolozen u igri, ali u ozbiljnim situacijama neustrasiv. Lako ga je obucavati zahvaljujuci njegovoj spremnosti na poslusnost, njegovoj odlucnosti i hrabrosti njegovoj prirodnoj ostrini i sposobnosti da oseca mirise. Njegova skromnost, cistoca i urednost cine ga prijatnim i dragocenim porodnicnim psom, psom za pratnju. Njegov karakter je cestit, bez dvolicnosti ili podmuklosti i u dubokoj starosti.

GLAVA:Ona daje bokseru karakteristican izgled. Mora biti u dobrom odnosu prema telu i ne sme izgledati niti prelako niti pretesko. Gubica treba da budi sto sira i sto mocnija. Lepota glave pociva na harmonicnim proporcijama gubice i lobanjskog dela glave. S koje god strane glava se posmatrala, spreda, odozgo ili sa strane gubica uvek mora biti u dobrom odnosu sa lobanjom to jest nikad ne sme izgledati premala. Glava treba da bude suva, dakle bez nabora. Uobicajeno je da se na celu stvore nabori kada su usi podignute, ili kada usi nisu kupirane, pri povisenoj paznji. Sa obe strane od korena nosa spustaju se naznaceni nabori. Tamna maska ogranicena je na gubicu i mora ostro odudarati od boje glave, tako da izraz lica ne deluje mracno.

LOBANJA:Celo treba da bude sto je moguce uze i uglasto. Ono je lako zaobljeno, niposto ne kuglasto ili kratko, niti pljosnato i presiroko. Teme ne sme biti previsoko. Ceona brazda je tek lako neznacena, ne sme biti duboka, posebno ne medju ocima.

STOP:Celo obrazuje s nosnikom naznacen prelaz. Nosnik ne sme buldogoliko biti utisnut u celo, ali ne sme biti ni padajuci.

OBRAZI:Obrazi su razvijeni u skladu sa snaznim vilicama, pa ipak nisu suvise naglaseni. Oni u blagom luku prelaze u gubicu.

NJUSKA:Njuska je mocna razvijena u sve tri dimenzije, dakle nije ni siljasta ni uska, ni kratka ni plitka. Njen oblik zavisi od oblika vilice, polozaja ocnjaka i osobina labrnja.
Ocnjaci moraju biti sto razmaknutiji i dobre duzine, tako da je prednja povrsina gubice siroka, gotovo kvadraticna i sa nosnikom obrazuje tup ugao. Spreda gornja usna lezi svojom ivicom na ivici donje usne. Nagore zakrivljeni deo donje vilice sa donjom usnom koju zovemo bradom, ne sme previse prelaziti gornju usnu, ali jos manje sme da nestane pod njom, vec se mora jasno ocrtavati kako spreda tako i sa strane.
Ocnjaci i sekutici donje vilice ne smeju se videti kada je gubica zatvorena. Usek na gornjoj usni je dobro vidljiv.

USNE:Usne upotpunjuju oblik gubica. Gornja usna je debela i razvijena. Ona spreda ispunjava prazninu koja nastaje zbog duzine donje vilice.

NOS:Nos je sirok i crn, sasvim lako prcast, sirokih nosnih otvora. Vrh nosa lezi nesto vise od korena nosa.

ZUBALO:Donja vilica prelazi gornju i lako je zakrivljena na gore. Bokser je predgrizac. Gornja vilica je sirokom bazom usadjena na lobanjski deo i jedva se malo suzava prema napred. Zubalo je snazno i zdravo. Sekutici su postavljeni ravnomerno u pravoj liniji, dok se ocnjaci nalaze medjusobno daleko udaljeni i dobre su duzine.

OCI:Tamne oci ne smeju biti premale, niti izbuljene, kao ni duboko usdjene. Izraz odaje energiju i inteligenciju, no ne sme biti preteci niti napadan. Ivica kapka mora imati tamnu boju.

USI:Visoko postavljene kupirane u vrh, srazmerno duge i uspravno nosene, u bazi ne presiroke. Nekupirane usi imaju prikladnu duzinu pre su male nego velike, tanke, postavljene su sa obe strane u najvisoj tacki lobanje, daleko su medjusobno razmaknute. U mirovanju leze uz obraze. Kada je pas na oprezu, usi treba da s jednim jasnim naborom padaju prema napred.

MANE:Nedostatak plemenitosti i izrazajnosti, mracno lice, glava pincera ili buldoga, balavost, pokazivanje zuba ili jezika, spicasta ili prelaka gubica, padajuci nosnik, kozast ili suzen nos, svetla nosna pecurka, tzv. orlovo oko, nepigmentisani kapak, lose kupirane usi, ruzno uvo, uglasta donja vilica, ovalni raspored zuba, lose smesteni zubi, slabo izgradjeni zubi, lose zubalo usled bolesti.

VRAT:Gornja linija vrata spusta se u elegantnom luku sa dobro istaknutim spojem glave prema grebenu. Vrat treba da bude izdasne duzine, okrugao, snazan, misicav i suv.

MANE:Kratak, debeo vrat, labava koza na vratu ( podgusnjak ).

PREDNJE NOGE:Prednje noge moraju spreda gledano, biti ravne, medjusobno paralelne i imati lake kosti.

PLECKE:Duge i kose, cvrsto pripojene uz trup, ne smeju biti previse misicave.

NADLAKTICE:Duge, sa lopaticom obrazuje prav ugao.

LAKTOVI:Ne smeju biti suvise pritisnuti na grudni kos, ali ni odstojeci.

PODLAKTICE:Vertikalna duga i suvo misicava.

SAPLJE:Snazan, dobro naznacen ali ne nabreklo.

DOSAPLJE:Kratko, skoro vertikalno u odnosu na podlogu.

SAPE:Male, okrugle, zatvorene, debelih jastucica s cvrstim tabanima.

MANE:Francuski stav, labave lopatice, labavi laktovi, slab zglob saplja, zecije sape, pljosnata rasirena sapa.

TELO:Kvadraticno, trup lezi na jakim ravnim nogama.

GREBEN:Treba da bude naglasen.

LEDJA:Treba da budu ukljucujuci i labinski deo ledja, cvrsta, ravna, siroka i jako misicava.

SAPI:Lako nagnute, neznatno zaobljene i siroke. Karlica treba da bude duga i narocito kod zenki siroka.

GRUDNI KOS:Dubok, doseze do laktova. Dubina grudi iznosi polovini visine do grebena. Dobro izrazene podgrudi. Rebra su dosta zaobljena ali i ne naglaseno okrugla, pruzaju se daleko unazad.

DONJA LINIJA:Tece u elegantnom luku unazad. Kratke, cvrste, lako pribrane slabine.

MANE:Presirok i uzak front, viseci trup, sarenasta ledja, slaba ledja, dug, uzan jako uvucen slabinski deo ledja, slaba povezanost sa sapama, izdignute slabine, strme sapi, uska karlica, viseci trbuh, usukane slabine.

ZADNJE NOGE:Vrlo misicave, muskultura je tvrda i vrlo plasticno istaknuta. Gledano od pozadi, zadnje noge treba da budu prave.

NATKOLENICA:Duga i siroka. Ugao zgloba kuka i kolena po mogucstvu tupi.

KOLENO:U osnovi polozaju treba da se pruza ka napred, ali tako da ga jos dodiruje zamisljena vertikala povucena sa kvrge zgloba kuka prema podlozi.

POTKOLENICA:Vrlo misicava.

SKOCNI ZGLOB:Snazan, dobro naznacen, ali ne nabrekao. Ugao iznosi oko 140 stepeni.

DOSAPLJE:Kratko sa nagibom od 95-100 stepeni prema podlozi.

SAPE:Nesto duze nego prednje, zatvorene, debelih jastucica sa cvrstim tabanima.

MANE:Slaba muskultura, nedovoljno ili previse zatvoreni uglovi nogu sabljaste noge, O-stav zadnjih nogu, kravlji stav, uzani skocni zglobovi, zecije sape, pljosnate rasirene sape.

REP:Usadjen vise visoko nego nisko, kratko kupiran i uspravno nosen.

MANE:Niska usadjenost.

KRETANJE:Zivahno, puno snage i plemenitosti.

MANE:Gegav korak, slab iskorak i ukrucenost.

KOZA:Suva, elasticna, bez nabora.

DLAKA:Kratka, tvrda, sjajna i prilegnuta uz telo.

BOJA:Zuta ili tigrasta. Zuta se javlja u razlicutim tonovima, od svetlo zute do tamno jelenje crvene, pa tigrasti varijetet nijanse,koje su na sredini ( crvenozuta ). Crna maska. Tigrasti varijetet ima na zutoj osnovi neizmenicno postavljanje tamne ili crne pruge, koje se pruzaju u pravcu rebara. Osnovna boja i pruge moraju se medjusobno jasno razlikovati. Bele oznake nisu u osnovi za odbacivanje, one mogu biti vrlo odgovarajuce.

MANE:Maska koja prejako prelazi preko gubice, kao i premalo izrazena tigravost. Prljava osnovna boje. Ne lepe bele oznake, potpuno ili polovicno bela glava. Druge boje ili takva osnova boja, gde je vise od 1/3 povrsine tela bele boje.

VISINA:Merena od grebena uz lakat do tla, muzijaci 57-63 cm, a zenke 53-59 cm.

MASA:Muzijci preko 30 kg. ( za psa visokog oko 60 cm. ), zenke oko 25 kg. ( za kuju visoku oko 56 cm, ).

N.B. Muzijaci moraju imati dva ocigledno normalno razvijena testisa koji su u potpunosti spusteni u skrotum.

Naslov: Re: NEMACKI BOXER I DEO Sub Feb 12, 2011 11:33 am

Evo malo detaljnije o pasmini
Podrijetlo pasmine:
Sama pasmina datira iz 1850. godine kada je stvorena u Münchenu križanjem BULENBEISERA (mostifa) i buldoga. Samo ime Bullenbeiser u prijevodu znači BULL=bik i beiser=gristi, što nas navodi da se je ta vrsta pasa koristila u borbi s bikovima kao i za lov na medvjede. Jasno je da su se za ovu namjenu mogli koristiti samo psi izuzetne snage, hrabrosti, izdržljivosti kao i snažnog ugriza.

željeći poboljšati neke od njegovih osobina križali su ga s buldogom, pasminom koja se uzgajala u Engleskoj od XII. stoljeća za arenske borbe takoder s bikovima. Psi su u što kraćem vremenu trebali oboriti bika, uhvativši ga za njušku i tako ga držati dok ne iskrvari i klone od iznemoglosti. Za takvu vrstu pogodniji su bili psi nižeg rasta, snažnih čeljusti, širokog prsnog koša.

Samim križanjem gore navedenih pasmina dobilo se veći i snažniji pas od buldoga, snažnije glave, teže građe, te bijelinom koja se i danas proteže u uzgojnim linijama. Spoljošten nos, razvučeni zubi, nabijena figura odavali su izgled psa koji je odavao strah. Ubrzo je stekao atribut nepobjedivog psa. Naročita popularnost uživali su kod čuvara zatvora, trgovaca stokom, a zbog neobičnog izgleda i kod putujućih umjetnika i cirkusanata.

Ime Boxer prvi put se spominje u knjizi g. Beckmana "Povijest i opis pasa s kraja XIX stoljeća". Ocem pasmine smatra se kinolog Freidrich Roberth koji veliku pažnju posvećivao psihičkim osobinama svojih pasa. Zahvaljujući njemu bokser je zadržao svoje izvorne karakterne osobine, koje ga i danas krase i čine osobitim. Križajući jednog Njemačkog i jednog Engleskog psa dobio je psa koji se razlikovao od tadašnjeg Bullenboissera, ali je zadržao kompaktnost građe, snagu i uz to se odlikovao još elegancijom. Imao je lijepu glavu, snažnu gubicu, kratak trup i izuzetno dubok i prostoran prsni koš. Ubrzo je bokser stekao mnoge obožavaoce, a kruna svega toga je bilo osnivanje Deutscher Boxer kluba 1897. godine sa sjedištem u Münchenu. Iste godine izdan je standard pasmine koji je 1902.i 1905. godine doživio neke preinake, te taj standard još i danas vrijedi.