BORDOSKA DOGA I DEO

BORDOЕ KA DOGA

POVIJEST PASMINE
MatiДЌna zemlja BordoЕЎkih doga je Francuska a ime su dobile po gradu Bordeauxu.
O samom porijeklu postoji nekoliko razliДЌitih verzija no niti jedna nije potpuno pouzdana. Neki smatraju kako bi mogle biti porijeklom od grДЌkih molosa. Drugi pak smatraju kako potjeДЌu od mastiffa koje su Alani vodili prilikom svojih pohoda po Europi. Kao dodatne opcije spominje se i izravno porijeklo od psa iz Akvitanije i izravno porijeklo od psa iz Burgosa.
U proЕЎlosti, onim dijelom koji je poznat, sluЕѕile su za lov na krupnu divljaДЌ, posebno na medvjede i divlje svinje. Zbog izuzetne snage bile su i borbeni psi prvenstveno u cirkusima gdje su zabavljale publiku u borbama s bikovima, medvjedima ili drugim psima.
Krajem srednjeg vijeka vrlo ih mnogo koriste kao goniče stoke i kao osobne čuvare. Za trajanja Francuske revolucije, u ulozi čuvara, mnoge su Bordoške doge stradale braneći svoje bogate vlasnike što ih je dovelo do samog ruba izumiranja. Od potpune propasti spašava ih Raymond Triquet osnovavši French Dogue de Bordeaux Club.
Nešto kasnije, kroz dvadeseto stoljeće, pokušala ih je koristiti francuska policija ali su se pokazale neprikladnima jer tvrđi odgoj od njih stvara agresivna i krvoločna psa.

DANAS
Danas su Bordoške doge prvenstveno kućni psi sposobni obraniti svoju obitelj i njen teritorij u svakom trenutku. Pametnom selekcijom uklonjena im je davna krvoločnost i ukoliko nisu potencirane grubim odgojem Bordoške su doge gotovo idealan pratilac i odličan partner djeci u igri. Imaju, što je posebno interesantno i poželjno u ulozi kućnog ljubimca, određene simpatije prema svemu što je malo pa se posebno dobro slažu sa djecom i manjim kućnim ljubimcima.
Pogodne su i kao psi za obranu i psi ДЌuvari, no tu treba kod odgoja i obuke biti posebno oprezan kako ne bi postale preoЕЎtre.
BordoЕЎka je doga kao pasmina priznata od strane: ANKC (Australian National Kennel Club), FCI (Federation Cynologique Internationale), NKC (National Kennel Club), NZKC (New Zealand Kennel Club) i CKC (Canadian Kennel Club).

NARAV
Tipično za Bordoške doge svakako je ljubav kojom se vežu za svojeg vlasnika i njegovu obitelj. Osim pozitivnog odnosa prema članovima obitelji i spremnosti da brane i njih i kuću ova simpatija ide toliko daleko da premalo pažnje doživljavaju kako kaznu što može biti problem ukoliko je vlasnik često odsutan.
Inače su Bordoške doge psi kojima su pažljivom selekcijom popravili prvotnu agresivnost pa su danas uravnotežene i mirne, no i dalje svjesne svoje velike snage te su iznimno hrabre i ne laju puno. Pažljive su i tolerantne, posebno prema djeci i prema manjim kućnim ljubimcima prema kojima se, iz nekih vlastitih simpatija, posebno nježno i zaštitnički ponašaju.
Prema strancima su nepovjerljive i spremne neustraЕЎivo braniti svoj teritorij i svoju obitelj. MuЕѕjaci su neЕЎto oЕЎtriji prema drugim muЕѕjacima no ispravnom se socijalizacijom prilagoД‘avaju bez problema.
Bordoške doge potpuno sazre tek nakon dvije godina i nakon toga više nisu razigrane i znatiželjne već postanu mirnije i nekako dostojanstvenije.

ODGOJ, SOCIJALIZACIJA
BordoЕЎke je doge lako odgojiti i socijalizirati ukoliko se ima na umu koliko vole i koliko se veЕѕu za svojeg vlasnika i njegovu obitelj. Vole uДЌiniti svako dobro te im treba uz pohvalu dati do znanja kada su to i uДЌinile. Ovakvim naДЌinom i jednostavnim naredbama lako se usmjeravaju i uДЌe. Ipak, trebaju vlasnika i obitelj koji su i sami dovoljno psihiДЌki snaЕѕni kako bi vladali ovim velikim i snaЕѕnim psima.
Kazne gotovo da i nisu potrebne no dođe li do toga bit će dovoljno samo lagano povisiti glas ili ih na kratko ostaviti nasamo tako da shvate da je to kazna. Zbog vlastitog osjećaja da premalo pažnje doživljavaju kao kaznu ovaj će potez još više naglasiti bit i drugi put više vjerojatno neće biti potrebno ponavljati. Ne smije im se popuštati a eventualan strah ili zazor od njihove veličine mogao bi ih zbuniti i dovesti u situaciju da si same postavljaju pravila što ipak ne valja.
Dobro se slažu sa drugim kućnim ljubimcima i praktički nemaju potrebu svađanja ili napadanja. Prema strancima su prirodno suzdržana ali kada im se da do znanja da je sve u redu prihvaćaju njihovu nazočnost bez ikakva problema.

P. S. Ovo su izvodi iz knjige "Doge i dogoliki psi" kojoj sam autor a koja bi na jesen (2004.) trebala izači iz tiska. Kako u knjizi donosim još obilje informacija svako pitanje o spomenutoj rasi (i općenito) je dobrodošlo.

Na žalost, nisam u prilici postaviti i fotografije budući da mi je to "trn u oku": naime, uz sav uložen trud još uvijek nisam uspio pronaći zainteresirane vlasnike (ne samo bordoških doga već i ostalih rasa koje se u knjizi pojavljuju) a koji bi mi ustupili fotografije svojih pasa za objavu u knjizi. Stoga koristim priliku da vas sve zamolim da mi po tom pitanju pomognete. Hvala.

Upotreba: Čuvanje, odbrana i zastrašivanje.

Istorijat: Bordoška doga pripada najstarijim psima Francuske i možda ide unazad do alano pasa (srednjevekovni dogoliki psi bele ili sive dlake prim, prev.), pre svega od hvatača divljih svinja ("saupacker"), o kojima u 14. veku Gaston Phebus, grof od Fox-a, u svom delu "Knjiga o lovu" napisao ... "drži svoj plen bolje nego tri hrta"...

Naziv doge javlja se krajem 14. veka. Sredinom 19. veka bile su ove nekadašnje doge cenjene gotovo još samo u Akvitaniji (regija na jugozapadu Francuske čiji je Bordo glavni grad, prim. prev.). Upotrebljavali su se za lov krupne divljači (divlja svinja), za borbu (često po utvrđenim pravilima) za čuvanje kuća i goveda i kao i pomoćnik u bitkama. Prva francuska izložba pasa održana je 1863. u "Jardin d'Acclimitation". Bordoške doge su izložene pod današnjim imenom. U genezi današnje doge su učestvovali različiti tipovi: tuluški, pariški, bordoški. . .

Za vreme rata (1939-1945.), rasa je veoma stradala, tako da je posle rata takoreći bila izgubljena. Novi skok doživljava 1960.

Prvi standard (Vom Wesen der wahren Doggen) u knjizi ,"Le Dogue de Bordeaux" -1896, autor Firere Megnin. Drugi standard 1910. u "Etude critique du Dogue de Bordeaux", čiji je autor L. Kimstler. Treći standard 1971. auto Raymond Triquet u saradnji da dr vet. Maurice Luquet. Četvrti standard 1993. po FCI modelu iz Jerusalima, autor Raymond Triquet u saradnji sa Philippe Serouil, predsednikom i predsedništvom kluba "Societe des Amateurs do Dogues de Bordeaux".

Opšti izgled:

Po tipu, ovo je molos kratke glave, sa konkavnim linijama. Borodška doga je veoma snažan pas čije je veoma mišićavo telo sačuvalo harmoničnu sliku. Ona je građena pre niže zemlji, odnosno rastojanje od grudne kodžsti do zemlje neznatno je je manje od dubine grudi. Ipak, jak, atletski, imponzantan i veoma respektabilan pas.

Proporcije:
Mereno od ramenog zgloba do sedne kvrge, dužina tela prevazilazi dužinu grebena u odnosu 11:10. Dubina grudi meri više od polovine visine grebena. Maksimalna dužina njuške odgovara 1/3 dužine glave. Minimalna dužina njuške odgovara 1/4 dužine glave. Obim glave mužjaka približno odgovara visini grebena.

Narav:
Kao bivši pas za borbe naginje čuvarskim zadacima, poseduje veliku hrabrost i obazrivost, ali bez agresivnosti. Ona je dobar saputnik i veoma je privržena gospodaru, puna ljubavi. Mirna, uravnotežena sa visokim pragom razdražljivosti.

Glava:
Moćna, uglasta, široka, prilično kratka, gledan odnapred i oodozgo izgleda trapezoidno. Produžena osovina lobanje i nosnika su konvrgentne.
Gornji deo glave: Kod mužjaka, obim lobanje na najširem mestu približno odgovara visini grebena. Kod ženki ova vrednost sme biti nešto manja. Oblik i zapremin lobanje naglašeni su jako razvijenim slepoočnicama, nadočnim lukovima i jagodičnim kostima, kao i međusobnim rastojanjem ivica donje vilice. Gornja regija lobanje je od jedne do druge strane blago konveksna. Stop je izražen i sa nosnikom gradi skoro prav ugao 95 - 110 stepeni. Izražena je duboka čeona brazda koja se pruđa ka zadnjem kraju glacžve i na tom putu postaje blaža. Čelo dominira licem. Ipak ono je uvek šire nego što je visoki. Glava je obeležena simetričnim naborima sa svake stranečeone brazde. Ovi duboki i zavijeni nabori su pokretni bez obzira da li je pas razdražen ili ne.
Nosno ogledalo: Široko sa dobro otvorenim nozdrvama. maska je odgovarajuće dobro pigmentisana, dozvoljen je malo prćast nos, ali ne i nos koji je spljošten ka ličnom čelu.

Njuška: Snažna, široka, mesnata ali ispod očiju nije naduvena. Prilično kratka, gornja granična linija veoma blago konkavna, sa srednje izraženim naborima. Širina se ka vrhu malo smanjuje. Gledano odozgo ima veoma zapažljivu kvadratnu formu. Ka čeonom predelu gradi veom tup, na gore otvoreni ugao. Kad je glava nošena horizontalno kraj je u osnovi kao panj, debela i široka njuška naleže na vertikalnu koja dodiruje nosno ogledalo. Obim njuške je približno 2/3 obima glave. Dužina njuške je između 1/4 i 1/3 ukupne dužine glave merene od nosnog ogledala do potiljne kvrge. Dostizanje ovih graničnih je dozvoljeno ali nije poželjno. Idealna dužina njuške je između ovih vrednosti.

Vilice: Veoma snažne i široke. Pas je predgrizač (predgriz je rasna osobina). Zadnja strana donjih sekutića ostaje bez kontakta ispred prednje strane gornjih. Donja vilica je uzlazno povijena. Brada je dobro izražena, ali ne sme biti istaknuta preteran ispod gornje usne, niti pak od nje biti prekrivena.

Zubi: Snažni, naročito očnjaci. Donji očnjaci dobro razmaknuti i blago povijeni. Dobro postavljeni sekutići pre svega u donjoj vilici gde čine ravnu liniju.

Gornje usne: Debele, blago opuštene, unazad povučene. Gledano sa strane donja linija produžava lučno. Ona prekriva prostrano donju vilicu. Napred rub gornje usne ima kontakt sa donjom usnom, odatle pada na obe strane čineći pri tome široko okrenuto slovo V.

Obrazi: Istaknuti, zbog veoma snažno razvijenih mišića.

Oči: Ovalne, daleko jedno od drugog. Rastojanje između unutrašnjih očnih uglova odgovara približno dvostrukoj dužini oka. Prostodušan izraz. Treći očni kapak ne sme biti vidljiv. Kod pasa bez maske ili sa braon maskom dozvoljena je nešto svetlija boja očiju, ali nije poželjna.
Uši: Relativno male, nešto tamnije nego preostal boja dlake. U korenu prednji rub blago podignut. Viseće, ali ne labavo opuštene uši. Kod povećane pažnje, prednji rub naleže na obraze. Donji kraj je blago zaobljen i ne sme dopirati dalje od očiju. Visoko su usađene u visini gornje linije lobanje, što naglašava širinu lobanje.

Vrat:
Veoma jak, mišićav, približno cilindričan. Nosi bogato slobodnu i meku kožu. Obim vrata na sredini približno odgovar obimu glave. Od glave je odvojen srednje naglašenom brazdom. Njegov gornji profil je blago konveksan. Dobor izražen podgušnjak počinje u predelu prednje strane vrata i do grudi čini nabor bez preterane opuštenosti. U bazi veoma široki vrat prelazi bez prekida u ramenu regiju.



Telo
Gornja linija: Čvrsta, sa širokim, mišićavim leđima. Dobro izražen greben. Široke, više kratke i čvrste slabine. Sapi do korena repa srednje kose.
Grudi: Snažne, duge, duboke, široke, dopiru do ispod laktova. Široke, nažne predgrudi sa na dole konveksnom donjom graničnom linijom. REbra dobro ali ne bačvasto zaobljena na niže povučena. Obim grudi mora prevazilaziti visinu grebena za 25 do 30 cm.
Donja linija: Lučna linija od dobro spuštenih grudi, ka čvrsto, srednje prikupljenom stomaku, ni opuštena ni hrtasta.
Rep: Veoma debeo u korenu. Vrh dopire do skočnog zgloba, ali ne preko njega. On je vitak, nisko nošen. Ni u kom slučaju prelomljen ili zapleten. U mirovanju opušten i iz ove pozicije se u kretanju diže za 90 do 120 stepeni, bez da se pri tome savija iznad leđa ili da je zarolan.

Ekstremiteti - prednje noge:
Snažne kosti, veoma miđićave.
Plećke: Snažne sa izraženim mišićima. Lopatica srednje koso postavljena (oko 45 stepeni prema horizontali). Rameni ugao malo preko 90 stepeni.

Nadlaktica: Veoma mišićava.

Laktovi: Leže u liniji tela, nisu ni previše priljubljeni uz toraks niti su izvrnuti napolje.
Podlaktica: Gledano od napred ona je ravna ili malo od spolja ka unutra nagnuta, tako da se blago približava središnjoj ravni, ovo je naročito kod pasa sa veoma širokim grudima. Gledano sa strane podlaktica je vertikalna.

Došaplje: Snažno, iz profila gledano blago koso, od napred gledano ponekad nešto izvrnuto što prouzrokuje blagu iskošenost nadlaktice.
Šape: Snažne, sa dobro međusobno nalegnutim prstima. Savijeni snažni nokti. Dobro razvijeni meki jastučući. Uprkos velikoj masi doga još uvek ide dobro na prstima.

Ekstremiteti - zadnje noge:
Krepke, dobro uglovane, snažnih kostiju. Gledano od pozadi one su paralelne i vertikalne. Čine snažan utisaki pord toga što su nešto mnje široke nego prednje.

Butine:Jako razvijene i debele sa vidljivim mišićima.
Koleno: Na, ili nešto izvan ravni koja je paralelna sa središnjom ravni tela.
Skočni zglob: Kratak, suv, srednje otvoren ugao skočnog zgloba.
Došaplje: Snažno, bez zaperaka.
Šape: Nešto duže od prednjih, usko međusobno ležeći prsti.
Kretanje:
Za jednog molosa istinski elastično. Osvaja puno prostora sa elastičnim korakom. Dobar potisak zadnjih nogu. Dobar iskorak prednjih nogu, posebno pri ksau, prvenstvenom načinu kretanja. Kada je kas brži, pas naginje tome da je glava niže nošena, gornja linija se lomi ka napred a prednje noge idu bliže središnjoj ravni tela. Kratak galop sa približno izraženim vertikalnim kretanjem. Na kratkim razdaljinama blizu je zemlja i bez prenaglašenosti dostiže velike brzine.
Koža:
Debela i izraženo velika.
Dlaka:
Tanka, kratka i na dodir meka.
Boja:
Jednobojna u svim stepenima lavlje boje, od mahagoni do izabel boje. na dobru pigmentaciju treba obratiti pažnju. Prihvatljive su bele fleke, pri neznatnoj izraženosti, na grudima i na kraju nogu.
Maska:
Crna maska: ćesto je maska izražena samo malo, ona ne sme da se pruža do lobanje ali može biti kao blaga čađavost na lobanji, ušima, vratu i gornjoj strani tela sa crnom nosnom sluzokožom.

Braon maska: (stara oznaka crvena ili braon maska), nosna sluzokoža i ivice očnih kapaka su crni.
Bez maske: Dlaka je lavlje boje, koža deluje crveno (ranije nazivana kao ccrvena maskaa), nosna sluzokoža je crvenkasta ili roze boje.

Veličina:
Ona mora približno odgovarati obimu glave. Visina grebena mužjaka 60 do 68 cm, a ženki 58 do 66 cm. Odstupanja od 1 cm na dole i 2 cm na gore se tolerišu.
Masa: Muđjaci najmanje 50 kg, a ženke najmanje 45 kg.

Greška:
Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.

Teške greške:

- Preterana agresivnost, plašljivost
- Kratka glava sa okruglim i buljavim očima
- Prenaglašenost buldog tipa (ravna lobanja, nosnik kraći od 1/4 ukupne dužina glave)
- Naglašeno postrano skretanje vilica
- Pri zatvorenim ustima vidljivi sekutići
- Konveksna leđa
- Rep sa sraslim pršljenovima ali nije postrano savijen
- Uvrnute prednje noge u blagom stepenu
- Preterano izvrnute prednje noge
- Ravna butina
- Isuviše otvoren skožni zglob
- Zatvoreni uglovi
- Kravlji ili bačvasti skočni zglob
- Stulasto ili unazad jako klateće kretanje
- Preterano oštro dahtanje
- Belina na vrhu repa ili na prednjoj strani nogu iznad šaplja

Isključujuće greške:

- Duga i uska glava sa slabo izrađenim stopom, nosnik duži od 1/3 ukupne dužine glave
(nedostatak u tipu glave).
- Paralelne linije glave, padajući nosnik, savijen nosnik.
- Uvrnute vilice.
- Nedostajući predgriz.
- Vidljivi očnjaci pri zatvorenim ustima.
- Vidljiv jezik pri zatvorenim ustima.
- Prelomljen rep koji je pri tome postrano savijen ili uvrnut.
- Skraćen rep.
- Kriva podlaktica sa jako izvrnutim šapljem.
- Ugao skočnog zgloba otvoren unazad (došaplje savijeno napred).
- Belina na glavi ili telu, druga boja osim lavlje.
- Prisustvo mana koje vode ka invalidnosti.
N.B. Mužjaci moraju imati dva noramlno razvijeno testisa koji su potpuno spuštena u skrotum.