Tehnologija gajenja strnih žita
Pravovremena setva omogućuje biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema, što omogućuje normalnu dužinu vegetacije svakog genotipa u vegetativnoj fazi razvoja biljke. Ovi faktori su preduslov boljeg prezimljavanja biljaka. Biljke koje se razvijaju nakon setve u optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima zemljišta. Setva u optimalnom roku utiče na broj klasova po jedinici površine koji je osnovna komponenta prinosa.
U tehnologiji gajenja strnih žita posebno mesto se posvećuje roku setve, koji je presudan činilac visine prinosa. Ovo je posebno izraženo u godinama sa sušnim prolećem. Deficit padavina i visoke temperature u proleće prate proizvodnju strnih žita dugi niz godina. Pravovremena setva omogućuje biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjavanje i dublje prodiranje korenovog sistema, što omogućuje normalnu dužinu vegetacije svakog genotipa u vegetativnoj fazi razvoja biljke. Ovi faktori su preduslov boljeg prezimljavanja biljaka. Biljke koje se razvijaju nakon setve u optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima zemljišta. Setva u optimalnom roku utiče na broj klasova po jedinici površine koji je osnovna komponenta prinosa.
Optimalan rok setve pšenice u našim uslovima počinje od 1. oktobra, mada u nekim sezonama može da počne i 25. septembra. Kod ranih rokova setve treba obratiti pažnju na pojavu i intenzitet napada žitne muve i lisnih vaši, a nije retka pojava žitnog bauljara kod ponovljene setve. Kao kraj optimalnog roka setve smatra se 25. oktobar. Kada se proizvodno područje posmatra geografski tada se optimalni rok produžava za 5-10 dana ako se ide na jug, odnosno prema centralnom delu Srbije (do 5. novembra). Optimalan rok setve ozimog ječma je od 20. septembra do 10. oktobra. Setva izvan ovog roka znatno povećava rizik proizvodnje ove žitarice.
Za proizvodnju pšenice najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobađaju površine za obradu i pripremu. Od glavnih ratarskih biljnih vrsta to su soja, grašak, pasulj, krompir, semenski kukuruz i suncokret. Kao nepovoljni usevi smatraju se kasno izvađena šećerna repa, kasni hibrisi kukuruza, monokultura i sl. U slučajevima kada nije moguće izbeći kasni predusev, treba sejati sorte tolerantne prema roku setve i predusevu. U novosadskom sortimentu to su sorte: Evropa 90, Anastasija, Nevesinjka (fakultativna ozimo-jara).
Od preduseva, količini žetvenih ostataka i vlažnosti zemljišta zavise način i dubina osnovne obrade. Priprema zemljišta mora da bude kvalitetna, a pokrivač semena u sloju 5-8 santimetara mrvičasto zrnaste strukture. Veći i suvi agregati zemljišta (grudve) nisu poželjni u setvenom sloju.
Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Kvalitet setve zavisi od više elemenata: setvene norme, preciznosti sejalice, postizanja dobrog ulaganja semena na zadatu dubinu itd. Smatra se da je setva kvalitetna ako je 80% semena posejano na dubinu 4-5 santimetara. Kada su uslovi suvlji treba sejati na nešto veću dubinu – oko 5-5,5 santimetara. Jedan od bitnih elemenata setve jeste brzina kretanja sejalice i ona je, u zavisnosti od tipa sejalice i traktora koji je agregatiran, od 7 do 9 killometara na čas. U kvalitetnu setvu spadaju i radnje brananja ili valjama glatkim valjcima, zavisno od uslova pripreme parcele.
Količina semena po jedinici površine zavisi od sorte, krupnoće zrna, mase hiljadu zrna, klijavosti i čistoće semena. Korekcija, odnosno povećanje količine semena, potrebno je ako je priprema nekvalitetna a seme ostaje na površini setvenog sloja, zatim ako je veća zakorovljenost parcele, ili je smanjena upotreba azotnih hraniva.
Broj klijavih zrna, odnosno kg/ha, zavisi of fizičkih pokazatelja semena, sorte, nivoa agrotehnike, roka setve itd.
Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve, bez mineralnih đubriva nema visokih i stabilnih prinosa strnih žita. Poslednjih desetak godina ishrana fosforom i kalijumom je izostala jer je sistem unošenja hraniva favorizovao samo ishranu azotom. Na taj način nivo plodnosti zemljišta se značajno smanjio. U takvim uslovima ishrane biljke su osetljive na sušu, bolesti i stres izazvan visokim temperaturama. Fosfor i kalijum se unose isključivo pod osnovnu obradu, jer je njihova pokretljivost neznatna. Ove jeseni trebalo bi uneti 30-40 kg/ha fosfora i nešto manje kalijuma. To praktično znači 250-300 kg/ha mineralnog đubriva NPK u formulaciji 15:15:15 ili 200 kg/ha formulacije 10:20:10.
Azot je nosilac prinosa pa se jedan deo treba uneti u jesen, i to 40-60 kg/ha. Ovo je veoma značajno ako je na njivi veća količina žetvenih ostataka. Ostatak azota se unosi prihranjivanjem. Važno je naglasiti da se posle suncokreta kao preduseva unosi 15-20% više azota. Praktično, potrebno je uneti azot iz sledećih formulacija NPK đubriva: 15:15:15; 10:10:10; 8:16:24; 11:11:11 i sl. Azot se takođe obezbeđuje iz đubriva UREA sa 46% aktivne materije. Proizvođačima koji u ovoj sezoni ne mogu da ulože sredstva za mineralna đubriva predlažemo nešto ekonomičnije sorte ozime pšenice i tritikalea novosadskog Instituta: Evropa 90, Nevesinjska i Novosadski tritikale.
