Značaj jesenje kosidbe za uspešno prezimljavanje lucerke
Lucerka je višegodišnja biljka, te stoga tokom zime može biti oštećena niskim temperaturama. Prema brojim istraživanjima stepen oštećenja lucerke tokom zime u tesnoj je vezi sa nivoom rezervnih hraniva u korenu. Sistem kosidbe u jesen treba da obezbedi obnovu rezervnih hranjivih materija, koje će omogućiti preživljavanje biljaka i na najnižim temperaturama.
Na nivo rezervnih materija u korenu lucerke utiču: plodnost zemljišta, klimatski faktori, osobine sorte i oštećenja od štetočina i bolesti. Najznačajni faktor je, ipak, vreme kosidbe (odnosno faze) lucerke tokom godine, kao i pravo vreme poslednje kosidbe u jesen.
Visoka plodnost zemljišta (bogato kalijumom) doprinosi boljoj sintezi i akumulaciji hraniva i smanjuje stres izazvan jesenjom kosidbom. Kosidba u oktobru nema uticaj na prinos ako je lucerka pravilno đubrena kalijumom. Štetan efekat jesenje kosidbe je manji ako nema stresnih ekoloških uslova. Blaga temperatura zimi i prisustvo funkcionalnih prizemnih listova na biljkama, obezbeđuje veći sadržaj šećera u korenu i smanjuje nepovoljan uticaj jesenje kosidbe. Sorte tolerantne na češću kosidbu, otporne na niske temerature i bolesti (posebno na bakterisko uvenuće), uspevaju da akumuliraju rezervne materije i umanje negativne posledice jesenje kosidbe na prinos i trajanje lucerišta. Iznurena lucerka je usled napada bolesti osetljivija na nepovoljne efekte jesenje kosidbe. Ako ima dovoljno vremena za obnavljanje sadržaja šećera (faza početka cvetanja) između otkosa, kosidba u jesen manje utiče na prinos i trajnost lucerišta u narednoj godini.
Za prinos i dužinu života lucerišta značajno je da se kosi u odgovarajućoj fazi tokom godine, kako ne bi kosili isuviše mlade biljke pre faze cvetanja, jer to smanjuje sadržaj ugljenih hidrata u korenu, što je u direktnoj vezi sa otpornošću lucerke prema niskim temperaturama. Pravovremanom kosidbom lucerke u jesen značajno mogu da se isprave greške u određivanju kosidbe tokom godine, i ublaži nepovoljno delovanje drugih faktora (ekoloških uslova i dr.). Kosidba lucerke (III otkos) krajem septembra i početkom oktobra može da izazove smanjenja prinosa lucerke i trajanje lucerišta. Na osnovu brojnih istraživanja prihvaćena je preporuka da lucerku treba kositi četiri-šest nedelja pre prvog mraza koji iznosi -2,2°C (killing frost). Ova preporuka je zasnovana na ispitivanju uticaja dva različita sistema kosidbe (dvootkosni i trootkosni) na otpornost lucerke prema niskim temperaturama.
Izučavanja sa istim intenzitetom kosidbe, međutim, ukazuju da kosidba lucerke tokom kritičnog jesenjeg perioda nije tako značajna, što omogućava više slobode u planiranju kosidbe lucerke tokom godine. Ispitujući uticaj trootkosnog sistema utvrđeno je da kosidba trećeg otkosa u periodu od 15-20. avgusta dovodi do najvećeg propadanja lucerke tokom zime. Da bi se postigao maksimalni prinos u narednoj godini preporučuje se kosidba trećeg otkosa u periodu između 15. septembra i 15. oktobra. Nepovoljan uticaj kosidbe lucerke u jesen zavisi od stepena razvoja biljaka između predposlednjeg i poslednje otkosa. Kada je period između predposlednjeg i poslednjeg otkosa kraći, prinos lucerke u narednoj godini može da ude manji, verovatno zbog nedovoljne količine hraniva u korenu. Obično se ne smanjuje broj biljaka po jedinici površine, ali se prinos u prvom otkosu smanjuje.
Primećeno je da nekošena lucerka daje tri porasta tokom godine. Prvi u rano proleće, drugi krajem juna i treći početkom avgusta. Pupoljci koji će se razvijati sledeće godine, razvijaju se krajem avgusta ili početkom septembra.
Na osnovu izučavanja utvrđeno je da je veoma važno podesiti kosidbu tako da se obezbedi dovoljno vremena za obnavljanje rezervnih hraniva u korenu. Vreme potrebno za obnavljanje hraniva može se skratiti ako se lucerka gaji na plodnom zemljištu, obezbedi hranivima i štiti od bolesti i štetočina. Zato je razmak između predposlednjeg i poslednjeg otkosa veoma važan i treba planirati kosidbu lucerke, kako bi omogućili da ovaj period bude što duži. Kosidba poslednjeg otkosa u jesen u SAD i Kanadi je oko polovine oktobra, dok je u našim uslovima krajem oktobra i početkom novembra. Prema našem iskustvu najbolje je poslednji otkos lucerke pokositi što je moguće kasnije na kraju vegetacionog perioda, a predposlednji što ranije, najmanje 45 dana pre poslednjeg otkosa. Ovaj period je dovoljan lucerki da sintetiše rezervne hranjive materije, i izdrži najniže temperature tokom zime.
Trootkosni sistem za košenjem trećeg otkosa početkom septembra dao je veće prinose od istog sistema sa košenjem poslednjeg otkosa u drugoj polovini septembra. Češće se u našoj zemlji koristi četvorootkosni sistem, u uslovima suvog ratarenja, a u navodnjavanju ili sa dovoljno vlage petootkosni sistem. Treći otkos u četvorootkosnom sistemu kosi se u periodu od 20. jula da 1. avgusta a poslednji četvrti otkos oko 10. septembra.
U petootkosnom sistemu najčešće se četvrti otkos kosi oko 20. jula a peti 28. septembra. Sistem kosidbe sa četiri ili pet košenja u godini, i košenjem poslednjeg otkosa neposredno pre stalnih mrazeva, krajem oktobra, obezbeđuje se iskorišćavanje jesenjeg porasta i umanjuje rizik nedovoljnog snabdevanja rezervnih hraniva, odnosno smanjenja prinosa i dužine života biljaka.
