Ovo je još jedna od 16 vrsta koja predstavlja rod ara, s tim što se mora uzeti u obzir da su 4 vrste izumrle, među kojima je i ara tricolor, čijih se 14 prepariranih primeraka čuva po muzejima u svetu. Od preostalih 12 živih vrsta, plavožuta ara, pored tamnocrvene zelenokrile are dostiže najveću veličinu i može da poraste do 1-og metra, sa rasponom krila od 90 cm.
Prirodna staništa ove vrste podudaraju se sa staništima zelenokrilih ara, tako da naseljavaju oblasti vlažnih šuma istočne Paname, severnog Perua, Venecuele, Trinidada, Brazila, Bolivije, Paragvaja i južne Argentine.
Gnezde se u dupljama veoma visokog drveća, a jaja polažu u proleće, pre kišne sezone. Ženka snese 2-3 jajeta veličine 50x36 mm, a period inkubacije traje između 24-26 dana. Po izleganju mladi ostaju u gnezdu najmanje 13 nedelja. Kada izlete potrebno im je par nedelja da savladaju veštinu letenja. Uz roditelje ostaju i do godinu dana, pri čemu uče da jedu i tehniku pronalaženja hrane i opstanka.
Osnovne boje ove vrste su plava i žuta, po čemu su i dobili ime. Plašt i svi gornji delovi tela su plavi. Deo vrata, trbuh i unutrašnja strana repa su intezivno žuti. Brada i deo grla su crni. Čelo i deo glave su zeleno-plavi. Oči su zelenkasto sive. Unutrašnji deo krila je, kao i unutrašnja strana repa, zlatno žuta, po ivicama braonkaste boje. Neoperjani delovi obraza su krem-beli. Po neoperjanom delu se proteže više redova uskih traka zeleno-crne boje. Sa spoljne strane krila su intenzivno plava, kao i rep čija dužina doseže i preko 50 cm. Kljun je crn, noge sive, a veliki i snažni nokti crni. Ova vrsta ara, kao i sve druge, nema podvrsta ni mutacija. Mužjaci ove vrste su gotovo identične spoljašnjosti u odnosu na ženku koja je ponekad nešto sitnija, sa manjom glavom i užom crnom prugom na bradi, ali to je sve relativno kada je u pitanju genetika, tako da se pol sa sigurnošću može utvrditi samo DNK analizom.
Treba napomenuti da se kod iziritiranog mužjaka beličasti obrazi pretvaraju u izrazito ružičaste. Ovaj fenomen se retko pojavljuje, a intenzitet ružičaste boje brzo nestaje.
Mlada ptica liči odrasloj, zreloj jedinki, ali joj je boja glave bleđa i više razlivena, odnosno crtež je nedefinisan. Iris očiju je braon, a neoperjani obrazi su pink boje. Na lobanji je primetan upadljiv masivni gornji kljun i relativno male očne duplje.
a potencijalne odgajivače par plavo-žutih ara bi trebalo smestiti u prostranu volijeru, izrađenu od jake, gusto pletene metalne žice sa obaveznim zimskim skloništem. Kućica ili gnezdo mora biti napravljeno isključivo od drveta veličine 70x70x100 cm sa ulaznom rupom od 20cm u prečniku. Treba postaviti nekoliko gnezda u volijeru, pa čak i jednu na tlo, kako bi se paru omogućio slobodan izbor budućeg odgoja potomstva. Hrana je identična kao i kod zelenokrilih ara uz male varijacije. S tim u vezi dobar odgajivač se trudi da hranu prilagodi onoj hrani koju papagaj ima u prirodi, a to je pored semenske hrane, obilje jezgrastog, koštunjavog voća, kao što su orasi, lešnici, bademi i bobičasto voće tipa borovnica, malina, kupina, jagoda itd, kao i pupoljci i mladi izdanci. Naravno sve ovo mora biti praćeno dodatkom minerala, kompleksa vitamina, aktivnog uglja, algi, mlevenih školjki i energetskih dodataka za kvalitet perja, dodaci sa medom, jodom, jajima, za jačanje i za povećanje mogućnosti oponašanja melodija i govora. Pored ovoga, treba im davati krekere sa dehidrisanim voćem koji zasigurno neće izazvati proliv. A oni su od manga, pomorandže, kivija, kokosa, jabuke, grožđa, banana, jaja žitarica itd, a proizvođači su uglavnom Nemci, Belgijanci i Holanđani, a dostupni su na našem tržištu. Važno je napomenuti da izležene mlade u gnezdu podjednako hrane oba roditelja.
S ozirom da je reč o ekskluzivnoj vrsti papagaja, a imajući u vidu malu reprodukciju, većina mladih izleženih jedinki se ručno othranjuje kako bi se u što većoj meri smanjio procenat mortailiteta koji je u prirodi evidentan zbog raznoraznih okolnosti. Ovako othranjeni papagaji su izuzetni kućni ljubimci samim tim što su im, uslovno rečeno, roditelji ljudi-odgajivači i oni su od prvih dana naviknuti na čoveka, a samim tim su i neograničeno privrženi. Plavo-žute are se svrstavaju u najinteligentnije i efektivne vrste u svom rodu. Sa izuzetnom lakoćom uče da oponašaju zvuke, melodije i reprodukuju reči. Zbog tih kvaliteta obično se drže pojedinačno. Novoprispela jedinka se obavezno stavlja u odgovarajući veliki kavez u drži se u njemu dok iz njega dobro ne upozna okolinu, raspored nameštaja, lustera, lampi, slika, TV-a i tako dalje, i dok se ne navikne na likove i glasove novih vlasnika. Iza toga, a taj period je relativan i može da potraje par meseci dok se ne upozna ponašanje i karakter vlasnika, može se premestiti na stalak izrađen od metala sa jednom ili više debelih stajalica od drveta (grana) po mogućnosti od neke voćke (trešnja, višnja, šljiva, smokva) sa kojih ne treba ljuštiti koru, na kojoj će papagaj stajati gotovo sve vreme. Naravno, ptica mora nekada i da poleti kako ne bi došlo do atrofije letnih mišića u krilima. Na stalku moraju biti obezbeđene posude za hranu, vodu, minerale i voće.ako niste prisutni u prostoriji pticu treba obavezno držati u kavezu kako u protivnom ne bi pojela nešto od sobnog cveća (sve je za pticu uglavnom otrovno), ili ruinirala nešto od nameštaja ili ramove slika, jer moramo stalno imati na umu da su papagaji glodači i da im je to prirodni nagon. Upravo iz tog razloga kada su u kavezu treba im postaviti merdevine, ljujljaške klasične ili kružne izrađene od brodskog kanapa, ili pak zvonce, a sve u cilju da se zadovolji njihova radoznalost i omoguće prohtevi za igrom, kako se ne bi pojavili znaci nervoze.Uz optimalne uslove i adekvatnu ishranu mogu da dožive starost između 60-80 godina koliko iznosi i prosečan ljudski vek. Analogno tome, papagaj postaje deo porodice, a imajući u vidu njegov intelekt i privrženost imaćemo još jednog ravnopravnog člana. Naravno, ne smemo nikada ispustiti iz vida da su papagaji LIČNOSTI , što ih izdvaja od svih ostalih pernatih srodnika i da samim tim MORAMO POŠTOVATI NJIHOV EGO i NIKADA ih ne smemo smatrati plišanim medama koje možemo maltretirati, vikati na njih, mlatarati rukama ili neprekidno tražiti dokaze privrženosti.
