ARE-ARE I DEO

Ara je vrsta velikog sarenog papagaja iz Novog sveta.One su najvece ptice iz porodice papagaja,u pogledu visine i raspona krila,iako je kakapo tezi.Njihovo prirodno staniste su sume,narocito kisne sume Meksika i Juzne Amerike.Postoje vise vrsta ara papagaja.Kada spomenemo ara papagaje,sve nas vodi asocijacija na papagaja iz romana i filmova o Robinsonu Krusou.Medjutim kao i kod najveceg broja,svih vrsta papagaja,tako je i ova vrsta podeljena u nekoliko porodica i to;
-ANADORHYNCHUS-porodica plavih ara koja sadrzi tri vrste papagaja,i to;morsko plava ara,hijacint velika plava ara i mala plava ara.
-CYANOPSITTA-u ovoj prostoriji postoji samo jedna vrsta a to je Spix Arakoja je i najugrozenija vrsta jer se predpostavlja da u prirodi postoji samo jos samo jedan muzjak.
ARA-ova porodica ima najvise vrsta ukupno 16(4 vrste su izumrle),sa nekoliko podvrsta a od svih ara papagaji iz ove porodice razlikuju se kako po velicini tako i po raznolikoscu kolorita.
-DIOPSITTACA-ova porodica ima samo jednu vrstu a to je patuljasta plavocela ara, koje ima samo dve podvrste.
Kada je u pitanju velicina,iako je rec o najvecim papagajima i ona varira od patuljaste plavocele are koja je dugacka 30 cm do hijacintne ili tamno crvene are koja dostize velicinu cak i preko jednog metra.Medjutim ako izuzmemo ove ekstremne vrste sve ostale vrste rastu izmedju 50-80 cm.Neke zajednicke karakteristike za sve vrste su;ptice krupnog tela,,veoma koloritnog perja,dugog i siljatog repa.Obrazi su neoperjani iako ih najcesce krase nekoliko redova sitnog i veoma finog perja.Drustvene su ptice i sklone lakom pripitomljavanju.Prirodna stanista su im zemlje Juzno-americkog kontinenta i to predeli sa veoma gustim i visokim sumama,tj. dzungle.
Pod nazivom papagaji objedinjene su mahom ptice iz reda Psitaciformes,,nastanjene u tropskom i sutropskom pojasu.Ove ptice zive u sumama i lako se mogu prepoznati po raznobojniom perju i jakom,povijenom kljunu,na nogama imaju cetiri prsta.Pri i cetvrti okrenuti su u napred . ostala dva u natrag sto omogucava lakse hvatanje za grane.
Od svih vrsta papagaja najpoznatije su are.Zbog njihovih jarkih boja u Venecueli ih nazivaju "sumskim cvetovima" a u Panami kruzi legenda da su ove ptice svojevremeno pomogle stanovnicima Karipskih ostrva da se spasu pred najezdom spanskih osvajaca,upozoravajuci ih svojim prodornim krestanjem.Dzinovi medju papagajima,are mogu da dsostignu zajedno sa repom duzinu do jednog metra.Njihov veliki povijen kljun ,slican je kljunu grabljivica a sluzi im kao "treca noga" za lakse kretanje po drvecu.Are zive u veoma stabilnim parovima ostajuci verni svom partneru do kraja zivota.U zoru se skupljaju u grupe uvek na istom mestu.Posto se zgreju na prvim zracima sunca i osmotre okolinu,dizu se svi zajedno u vazduh leteci iznad drveca u potrazi za hranom;vocem,semenjem i tvrdim plodovima koje strpljivo otvaraju kljunom.Kad otkriju drvo bogato hranom odjednom ucute kao da ne zele drugom da otkriju ovo nalaziste,a njihovo prisustvo moze se naslutiti po ljuskama plodova koje kao kisa padaju s drveca.Oko podne kad vrucina postane nepodnosljiva,silaze na nize grane daleko od opasnih grabljivica koje nadlecu krosnje drveca,odmarajuci se nekoliko casova s glavom ispod krila.Ponovo se aktiviraju tek kasno popodne pre nego sto potraze nocna sklonista.S izuzetkom nekih vrsta koje se gnezde u rupama izdybljenim u strmim recnim obalama,ove ptice svijaju gnezdo i pare se u krosnjama drveca ili u starim supljim stablima.Svake godine vracaju se u isto gnezdo.Zenka snese 2-3 jaja i lezi na njima 25-28 dana .Mladi veoma sporo rastu.Nekoliko dana su slepi,a perje im prvo izbija na repu i to tek u drugom mesecu zivota.
Are su dugovecne,a u suzanjstvu mogu da dozive i 40 godina.Osim plavog are,tipicnog za brazilske sume u juznom delu Amazonije najpoznatiji su ara Makao iz Meksika i Bolivije,ara sa zelenim krilima koji se moze sresti u Panami i ararauna iz Paname i Argentine.Muzjaci ove vrste prepoznaju se na prvi pogled ler lako "porumene" .Kad su uzbudjeni pocinju da namiguju i tresu glavom,a obrazi im dobijaju jaku ruzicastu boju."Vojnicki ara" stanovnim mesikanskih i argentinskih su,ma,dobio je ime po zelenoj boji perja,nalik na vojnicke uniforme.Osim toga ima veoma prodoran glas.Najcesce se moze sresti na Andima,do visine od 2500 metara.Moze se prilagoditi svakom ambijentu,od suvih predela do vlaznih amazonskih suma.Zbog ukusnog mesa i dekorativnog perja koje domoroci koriste kao ukras,kao i zbog izvoza u evropske zemlje,neke vrste ara papagaja su pocevsi od 18.veka skoro potpuno istrebljene.Tako su nestali crveni ara sa Jamajke i iz Gvadalupe,zeleni i zuti ara iz San Dominga i cuveni kubanski ara.Tridesetih godina proslog veka ogranicen je uvoz papagaja zbog veoma opasne bolesti,psitakoze koju ove ptice mogu da prenesu na coveka....

Are ili kraljice papiga kako ih zovu najpoznatije su papige. Najveće su, te uz kakadue jedne od najglasnijih papiga. Krasi ih veliki kljun koji može narasti prilično velik, te su neke vrste ara posebno poznate po svom jakom stisku, 800 kilograma na jedan centimetar kvadratni. Prilično su poznate po velikom rasponu krila, te raznim mutacijama (od zelenih do crvenih). Dosta su skupe, njihova prirodna staništa se nekontrolirano uništavaju, te je došlo do izumiranja nekih vrsta ara. Naseljavaju područja Centralne i Južne Amerike, Kolumbije, Perua, Meksika i dr. Najstarija živuća Ara u zarobljeništvu je plavožuta ara koja ima 104 godine. Are su inače poznate po dugom životnim vijeku. Postoji mnogo vrsta ara: Plavo-žuta ara, Ara nobilis (najmanja ara na svijetu),Vojna Ara, Zelenokrila Ara, Ara severa...Često se viđaju na mjestima s mnogo gline. Kao kućni ljubmci are su zahvalne, samo što trebaju velik prostor. Imaju odlično inteligenciju i pamćenje, te su kao kućni ljubimci najrašireniji u Americi. Obožavaju orah,lesnik i skoro svo voće i povrće. Najveća ara je Hyachint Macaw. Imaju dosta jaku potrebu trošenja kljuna, a omiljena i je stvar "glođanje" drveta. U zatočeništvu se uzgajaju relativno lako, samo je potrebno imati sve uvjete za njihov uzgoj. Imaju dosta velik raspon krila, te u par zamaha mogu preletiti stotine metara.

Hijacintna ara rasprostranjenost: na severu Brazila na mestima duž severnih pritoka Amazona zapadno od Rio Tapajо́sa, južno preko centralnog i južnog Brazila od Piau i južnog dela Maranhа̃osa preko Gojasa i zapadnog Bahija do Minas Geraisa i Matu Grosa, istočne Bolivije i većine severoistočnog dela Paragvaja.

Stanište: Hijacintna ara naseljava otvorene i polu-otvorene oblasti sa visokim drvećem; vegetacijom, savane sa palmama i šumarcima, močvare i plavne površine sa šumarcima buriti palmi (Mauritia sp); preferira velike šume, mnogo ređe je u kišnoj šumi i njenim obodima.

Status: Hijacintna ara živi u nekoliko oblasti izvornog staništa, nestali su iz većih delova oblasti rasprostranjenosti i smatra se ugroženom vrstom, moguće da postoji manje od 4.000 ptica, glavni uzroci zarobljeništvo, trgovina i lov.

Navike: Hijacintne are obično su viđene u parovima, porodičnim grupama ili jatima od 6 do 12 ptica, parovi i porodice se lako prepoznaju u okvirima grupe; uglavnom se mogu videti kako lete ili stoje na krajevim grana drveća ili grmlja, tada je veoma uočljiv, mogu se čuti iz daljine zbog glasnog poziva; stidljiv je u mnogim oblastima; ukoliko je ugrožen leti uvis skričeći, kruži kratko vreme, zatim ponovo sleće na drvo ili odleti; makaoi leže na visokim palmama u otverenim šumama, rano ujutro se skupljju za trebljenje na trulim stablima; to rade do oko 9.00 prepodne; par provodi tople podnevne sati u hladu lišća Attalea palmi, gde su takođe hrane plodovima palmi; grakću s vremena na vreme i teraju jedni druge, vraćaju se u odmaralište drveća oko večeri; često leti na neke značajnije visine; traga za hranom na zemlji, tamo je stidljiv i oprezan; let je talasast i sporim zamahom krila, guguće, alarmantan poziv je jak i kreštav.

Hijacintna ara prirodna ishrana: različita voća, palme, uključujući Acrocomia lasiopatha, Astryocaryum tucuma, Attalea phalerata, Acrocomia aculeata, Syagrus commosa, Attalea funifera, pored toga zrelo i nezrelo voće (smokve), orasi, bobice i povrće, u nekim slučajevima hrane se vodenim puževima (Pomacea sp); mogu da polome izuzetno tvrde orahe, često se hrani palminim orasima koje izlučuje stoka koja se nalazi na pašnjacima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja je između jula i decembra, blago varira u u zavisnosti od oblasti; gnezde se na živom i trulom drveću, palmama i pukotinama i šupljinama grebena; u šupljinama drveća između 4 i 12 m od zemlje; u proseku 50 cm u prečniku; dubine 29 cm od ulaza do dna šupljine; kasnije je često na istom nivou kao i ulaz, veličine ulaza variraju između 5 x 7 cm i 40 x 25 cm ; leglo 1 do 2 jaja, samo jedno mladunče se uzgoji, niska stopa reprodukcije, mnogo legla i gnezda sa mladuncima ne prežive zbog predatora, bolesti i premeštanja, mladi ostaju sa roditeljima neko vreme posle izlaska iz gnezda, dimenzije jaja 53,0 x 40,0 mm
.
Hijacintna ara s vremena na vreme je veoma bučna ptica, ali je nekad tiši i oprezniji u ponašanju u odnosu na druge velike makaoe, ljubopitljiv; brzo postaje poverljiv; veoma težak žvakač i ponekad destruktivan, može izgristi i veoma jaku mrežu; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve, izdržljiv i otporan kada se aklimatizuje; van sezone parenja može da bude sa drugim makaoima; tokom sezone parenja, čak ni sa manjim papagajima; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju; parovi su veoma bliski, kada ga posmatra vlasnik ili stranci često simulira kopulaciju sa podignutim repom i donjim delovima tela pritiskaju jedni druge; mnoge ptice uživaju da šetaju po tlu; često podiže i žvaće šljunak.

Smeštaj: u kavezu najmanje 10 x 3 x 2,5 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m ; metalna konstrukcija sa veoma jakom mrežom je apsolutno je neophodna, minimalna temperatura 10 °C .
Ishrana: voće i povrće (kruška, narandža, jabuka, šljiva, banana, krastavac, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak i bobice bazge), male količine brazilskog oraha, orasi, kikiriki, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trave za kanarince i raznog prosa, natopljene hrane za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovno davati vitamine (D i B kompleksa) i minerale; životinjske proteine kao što su suvi škampi i kosti sa parčićima kuvanog mesa na njima, beli hleb i hrana od jaja za uzgoj, uživa u palenti i keksu.

Parenje u : redovno se postiže, ali mnogo ređe od ostalih velikih makaoa; parenje uglavnom počinje u maju, par to signaliza svojom agresivnošću prema vlasniku, leglo je 1 ili 2 jaja, često samo jedno jaje plodno; period perjanja 90 dana, mladi se često prevrću na leđa prilikom pregleda gnezda, mladi treba da ostanu sa roditeljima neko vreme nakon napuštanja gnezda, tvrda kutija za gnezdo sa debelim zidovima 60 x 70 x 100 cm, (24 x 28 x 40 inča) sa ulazom od 22 cm, (9 inča) u prečniku; treba da bude pozicionirana izvan kaveza za ptice radi lakše inspekcije.

Skarletna ara rasprostranjenost: od istočne Paname severno preko Centralne Amerike do južnog Tamaulipasa and Oaxaca, Meksiko i od severoistočne Kolumbije u dolini Magdalena , istočno od Anda u istočnoj Kolumbiji, Venecueli, Gvajani, Surinami, Francuska Gvajani i južno preko Ekvadora, Perua, Brazila do države Mato Grossoa i Santa Kruza u Boliviji.

Stanište: Skarletna ara naseljava kišne šume, otvorene šume i savane sa drvećem u tropskim zonama do 1.000 metara (3.300 stopa), u Centralnoj Americi i na suvim ravnicama i brdovitom zemljištu Pacifičke obale, kao i šipražju i kultivisanom zemljištu, delom obraslom šumarcima.

Status: društven u područjima pretežno sa šumom, ali ipak nije tako društven kao Plavi i Žuti Makao (Aara ararauna); nestao je iz većine delova staništa, posebno u Centralnoj Americi, glavni uzroci su gubitak staništa, trgovina i lov.

Navike: Skarletna ara je papagaj obično viđen u parovima, porodičnim grupama ili malim jatima do 30 ptica, posebno je upadljivim tokom leta, koji je redovno propraćen ’’plačom’’, često u velikim grupama na stablima kojima se hrani i naročito na glinim bedemima, ponekad se može videti 100 ili više ptica; parovi se lako uočavaju u okviru grupe; često se udružuju sa Plavim i Žutim Makaoi (Ara ararauna) i zeleno-krilni Makaoi (Ara chloroptera) na stablima gde se hrane i glinim bedemima; tada su veoma oprezni, čeka dok se svi predatori ne udalje; u šumi se teško otkriva; vrlo je tih, njegovo prisustvo je uočljivo sa kad mu ispadne voće, kada je ugrožen leti daleko glasno piskajući; blizu naselja stidljiv, redovno leti u večernjim i jutarnjim časovima između drveća odmorišta i mesta ishrane; leti prilično brzo i direktno, snažno udara krilima; poziv grub rraa-aar ili kroktanje.

Prirodna ishrana: Skarletna ara u ishrani koristi raznovrsne zrele i zelene plodove (Spondias mombin, Ilura crepitans, Ley cythis sp., Couma gulanensis, Cariocar villosu, Cariocar glabrum); mango, orasi (brazilski orasi i razni palmini orasi), semena, bobice, cveće i jestivi delovi vegetacije na stablima, verovatno i insekti i njihove larve, gotovo svakodnevno leti na glinene bedeme da se hrani na zemljištu bogatim mineralima za neutralizaciju toksina iz nezrelog voća.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja u Južnoj Americi i Panami je u periodu od oktobra do marta, u Centralnoj Americi od februara do maja; gnezdi se u živim i trulim palmama, isto gnezdo koriste svake godine, ali bez obzira u većini staništa se ne pare svake godine; niska stopa reprodukcije, mnoga jaja i mladunci su plen predatora, visokih voda, bolesti ili krađe gnezda, legla obično jedno ili dva jaja, period inkubacije od 26 do 28 dana; period perjanja od 90 do 100 dana, posle napuštanja gnezda mladunci još ostaju sa roditeljima neko vreme, dimenzije jaja 47,0 x 33,9 mm.

Skarletna ara je živ i često bučan makao papagaj; brzo postaje poverljiv, ljubopitljiv; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač, izdržljiv i otporan kad se jednom aklimatizuje; mogu se držati van perioda parenja sa drugim makaoima, tokom perioda parenja sa manjim papagajima; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom granicom 3 x 2 x 2 m , neophodna metalne strukture sa gustom mrežicom, minimalna temperatura 10 °C ; kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 70 x 100 cm sa ulaznim otvorom 22 cm (9 inča) takođe su potrebne tokom zime.

Hrana: razna voća i povrća (kruške, jabuke, šljive, banane, krastavci, poluzrele šargarepe, šipka, gloga), male količine oraha i kikirikija, kao i brazilskih oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, pšenice, zobi, semena trava za kanarince i raznog prosa; natopljene hrane za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak itd.); redovno ubacivati mineralne dodatke, beli hleb i hranu od jaja za uzgoj, uživa da jede palentu i keks.
Parenje : redovno se postiže i nije teško, parenje počinje u aprilu; makaoi postaju agresivni i napadaju vlasnike, leglo 1 do 3 jaja, često su neka od jaja neplodna; period inkubacije 25 do 27 dana; period perjanja od 12 nedelja, neophodna je opreznost prilikom kontrole gnezda , treba ih samo sprovoditi kada su makai van gnezda jer od uzbuđenja mogu da porazbijaju jaja ili oštete mladunce, posle napuštanja gnezda mladi treba da ostanu sa roditeljima neko vreme; položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza, parenje je uspešnije unutra nego napolju u zemljama sa hladnim zimama.

Zelenokrila ara rasprostranjenost: istočna Panama i severozapadna Kolumbija, istočno od Anda od istočne Kolumbije i Venecuele i južno preko Ekvadora, Perua, Gvajana, Surinama i Francuske Gvajane do Brazilskih provincija Parana i Mato Grosoa, severne i istočne Bolivije, Paragvaja i Argentinske pokrajine Formosa.

Stanište: Zelenokrila ara naseljava zone tropskih šuma do 450 metara (1500 stopa), povremeno 1.400 m (4.700 stopa).

Status: Društveni u oblastima sa primarnim šumama, međutim uglavnom manji od Plavog i Žutog Makaoa (Ara ararauna) ili Skarlet Macaw (Ara Macao), već je nestao sa ekstenzivnih delova distributivne oblasti; glavni uzroci uništenja staništa, trgovina i lov.

Navike: Zelenokrila ara je papagaj obično viđen u parovima ili malim porodičnim grupama, ređe u malim jatima od 6 do 12 ptica; većim skupovima pojavljuju tokom hranjenja i naročito glinenim bedemima, ponekad se tamo mogu videti i više od 100 ptica; parovi se lako uočavaju u grupi; često viđen sa Plavim i Žutim Makaom (Ararauna ara) i Skarlet Macaus (Ara Macao) tokom ishrane na drveću i glinim bedemima; tamo su veoma oprezni čeka dok se grabljivice ne udalje; uglavnom se čuju samo unutar šuma, teško se uočavaju u lišću; vrlo je tih, njegovo prisustvo je uočljivo samo kad mu ispadne voće; kada je ugrožen leti daleko, glasno piskajući, prilično je stidljiv, brz i direktan let; karakterišu ga redovni snažni udarci krila, poziv grubo skričanje ili kroktanje.

Prirodna ishrana: Zelenokrila ara u ishrani koristi zrelo i nezrelo voće, orasi, semenje, voće i povrće, jestivi delovi vegetacije na stablima, kljunom može da polomi veoma tvrde orahe, praktično svaki dan ujutru i srednjim popodnevnim satima leti na glinene bedeme gde se hrane mineralima zemljišta koji neutrališu toksine koje sadrže zelena voća.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja između novembra i početka maja; gnezdi se u živim i trulim palmama, povremeno koristi rupe i duboke pukotine na krečnjačkim liticama; parovi se očigledno ne pare svake godine, niska stopa reprodukcije, broj gnezda sa jajima ili mladima se smanjuje zbog predatora, visoke vode ili bolesti, obično polaže od 1 do 3 jaja. Zelenokrila ara nosi 2 jaja, vreme inkubacija od 26 do 28 dana; period perjanja od 90 do 100 dana, mladi ostaju sa roditeljima neko vreme posle perjanja; dimenzije jaje 50,0 x 35,4 mm.

Zelenokrila ara može da bite bučan, ali ne tako živ kao i druge velike makao vrste, tek uvežene ptice su u početku rezervisane, ali ubrzo se naviknu na vlasnika, redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač; izdržljiv kada se jednom aklimatizuje; mogu se držati sa drugi makaoima van perioda parenja, a u vreme parenja sa manjim papagaja; leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m , neophodna metalna struktura sa jakom mrežom; minimalna temperatura 10 °C ( 50 °F).

Hrana: povrće i voće (kruške, jabuke, šljive, banane, krastavac, poluzreo kukuruz, šargarepa, šipak, bobice bazge), male količine oraha, kikirikija i brazilskih oraha, mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove; zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd); redovni vitaminski dodatci, beli hleb i hrana od jaja za uzgoj, uživa u palenti i keksu.

Parenje: često se postiže, mada mnogo manje od Plavog i Žutog Makaoa ili Skarlet Macaus, moguće je da je izbirljivijii od Green-wing Macaws u vrsti smeštaja i kutije za gnezdo; parenje počinje u aprilu, pokazuju povećanu agresivnost kod odraslih; mogu napasti vlasnika; leglo 1 do 3 jaja, često nisu sva jaja plodna, ukoliko se ne ometaju tokom parenja veoma su tihi; vreme inkubacije 25 do 27 dana; period perjanja 12 nedelja, mora se voditi računa o inspekciji gnezda; treba to obavljati dok odrasli nisu u gnezdu; inače uznemireni roditelji mogu da oštetete jaja ili povredite mladunce, mladi treba da ostane sa roditeljima neko vreme posle perjanja; treba im obezbediti kutije za gnezdo sa debelim zidovima 55 x 70 x 100 cm, prečnik rupe ulaza 22 cm (8,5 inča), položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Bufonova ara rasprostranjenost: zapadni Ekvador i eventualno jugozapadna Kolumbija.

Napomena: nedavno je sugerisano da je guayaquilensis hibrid Ara ambigua i Ara Militaris, ali neki stari materijali ovo ne potvrđuju potpuno, moguće je da je hibrid zasnovan u avikulturi zbog izuzetno niske populacije Ara a. guayaquilensis i teškoća u pronalaženju odgovarajućeg partnera.

Stanište: Bufonova ara naseljava vlažne nizijske šume, sezonski suve šume, delimično obrisane površine do 650 m, povremeno i više.

Status: obe pod-vrste izuzetno retke i veoma ugrožene, glavni uzroci su trgovina i lov, uništenje staništa.

Navike: Bufonova ara živi u parovima, porodičnim grupama i samo ponekad u većim jatima od 8 do 12 ptica, uglavnom su to usamljene ptice; par se lako uočava u okviru grupe; generalno druželjubivi manje od ostalih velikih makao vrsta, nikada nije viđen u društvu sa drugim vrstama makao papagaja; preferira spoljne grane visokog drveća, dobro ga kamuflira perje, njegovo prisustvo je uočljivo samo kad mu ispadne hrana ili se odazove, prilično stidljiv, samo pristupačniji kada se hrani; brz i direktan let; karakterišu ga redovni snažni udarci krila, poziv grubo ’’plakanje’’ ili hrapavo kroktanje.

Prirodna ishrana : orasi, semenke, voće, bobice i jestivi delovi vegetacije na stablima, kljunom može da polomi veoma tvrde orahe, kao što su Lecythis costaricensis.
Ponašanje tokom parenja: sezona parenja verovatno između januara i aprila, ženke koje su pokupljene u februaru u Kostariki, su imale totalno oformljeno jaje kada ga izlegu, jaje dimenzija 55.0 x 46.0 mm (2.17 x 1.81 inča).

Bufonova ara je tihi makao papagaj, čiji se glasni pozivi često čuju, manje poverljiv u odnosu na druge velike makao vrste, tek uvezena ptica u početku je rezervisana, ali ubrzo se navikane na vlasnika, mladi uzgojeni u avikulturi se brže adaptiraju; redovno im treba obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač; izdržljiv kada se aklimatizuje, uživa da pokisne u letu; mogu se držati van sezone parenja sa drugim velikim makaoima.

Smeštaj: u kavezu najmanje 8 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom, apsolutno neophodna metalna konstrukcija sa vrlo jakim mrežama, minimalna temperatura 5 °C (41 °F).

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove, dosta voća i povrća (šargarepa, jabuka, krastavac, poluzreli kukuruz, šipak i bobice bazge); zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd), male količine oraha, kikirikija i brazilskog oraha; redovni mineralni dodatci, beli hleb, keks i hrana od jaja za uzgoj, kao i većina makaoa uživa u palenti.

Parenje : Bufonova ara često se razmnožava, parenje počinje u aprilu; odrasli postaju agresivni i često napada vlasnika, uglavnom ne tako agresivni kao i druge velike vrste makao papagaja; leglo 1 do 3 jaja, često nisu sva plodna jaja, vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja; tokom inspekcije gnezda moramo biti oprezni, parenje treba da se sprovede kada su odrasli izvan, u suprotnom uznemireni roditelji mogu da oštete ili da povrede mladunce, mladi su nezavisni 2 nedelje posle perjanja, međutim, ako je moguće, treba ih ostaviti sa roditeljima na duži period, treba im obezbediti kutije za gnezdo od tvrdog drveta 55 x 55 x 90 cm, sa ulazom od 17 cm u prečniku, položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Vojnička ara rasprostranjenost: jugozapadna Bolivija i većina severozapadnog dela Argentine u provincijama Salta i Jujuy.

Stanište: Vojnička ara naseljava tropske šumske zone i delimično rastinjem obrasla područja, otvoreni tereni sa drvećem, grupe stabala duž vodotokova, suva i semiaridna sušna područja, četinari i hrastove šume do 2500 m (8.300 stopa); izbegava vlažna područja i kišne šume.

Status: nije društven i u mnogim mestima je već istrebljen; meksički i bolivijski su ugroženi, glavni uzroci su trgovina i lov, kao i gubitak staništa.

Navike: Vojnička ara živi u parovima, porodičnim grupama i jatima od 8 do 40 ptica van sezone parenja; par je lako uočljiv u okviru grupe; jato je upadljivo jer jako skriči; preferira spoljne grane visokog drveća, dobro ga kamuflira perje, aktivan, penje se oko granja ili leti od stabla do stabla, nije stidljiv, može se lako uočiti, ne može se lako uočiti prilikom ishrane u stablima, a ako je uznemiren, čeka, a zatim nastavlja sa ishranom, samo odleće kada je u opasnosti, redovno leti od i do odmarališta; često zadržava znatnu udaljenost; let prilično brz, odlikuje ga redovno i sporo zamahljivanje krila, poziv promukao krik ili jako kroktanje.

Prirodna ishrana: Vojnička ara u ishrani koristi orase, semenje, voće (smokve i palmino voće), bobice i jestivi delovi vegetacije na stablima

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja od marta do avgusta, gnezdi se u šupljinama drveća i rupama u liticama krečnjaka, u nekim slučajevi u trulim borovima 20 metara (67 stopa) od zemlje; rupe za gnezdo je prvobitno iskopano od strane Carskog detlića (Campephilus imperialis) sa unutrašnjim prečnikom 33 cm, (13 inča); leglo 2 do 3 jaja, jaja dimenzije 46,4 x 32,8 (1,87 x 1,29 inča)

Vojnička ara je živahan makao papagaj često glasan, tek uvezena ptica je na početku stidljiva i povremeno divlja, ali uskoro se navikne na vlasnika i smeštaj, izdržljivi su i otporni kad se aklimatizuju; redovno im obezbediti zalihe debelih grana i panjeve jer je dobar žvakač, leti često uživa u kupanju ili u oprašivanju, mogu se držati van sezone parenja sa drugim velikim makaoima.
Smeštaj: u kavezu najmanje 6 x 3 x 2 m sa zaštitnom ogradom 3 x 2 x 2 m , potrebna je metalna konstrukcija sa vrlo jakim mrežama; minimalna temperatura 5 °C.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, konoplje, žita, zobi, semena trava za kanarince i razna prosa; natopljene hrane za golubove, dosta voća i povrća (šargarepa, jabuka, kruška, krastavac, poluzreo kukuruz, šipak, bobice bazge); zeleniš (Mišjakina, maslačak, itd), male količine oraha, kikirikija; redovno davati mineralne dodatke, beli hleb, keks i hranuod jaja za uzgoj, uživa u palenti.

Parenje : često se postiže, parenje počinje uglavnom u junu, odrasli postaju agresivni i često napada vlasnika, leglo 2 do 3 jaja, ređe 4 jaja; vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja, ponekad osetljiv na inspekciju gnezda; mladunci su nezavisni 2 nedelje posle izleganja; treba da ostane sa roditeljima na duže ukoliko je to moguće; gnezdo postaviti u kutiju od tvrdog drveta 50 x 50 x 80 cm, sa ulaza 17 cm, otvor u prečniku; pozicija gnezda polje, položaj kutije za gnezdo mora biti takav da dozvoljava inspekciju sa spoljašnje strane kaveza.

Ara severa rasprostranjenost: od istočne Paname i zapadne Kolumbije preko istočne Kolumbije, južne Venecuele, Ekvadora, istočnog Perua i severne Bolivije i severne oblasti Mato Grossoa u severozapadnom Brazilu.

Stanište: Ara severa naseljava otvorene šume, šumske livade, prašume, savane sa šumom u okolini, ivice kišnih šuma, sekundarne vegetacije i močvare sa palmama na 1.500 metara, povremeno se nalaze u selima i kultivisanim oblastima.

Status: društven u većem delu oblasti distribucije, brojan u mnogim mestima.

Navike: Ara severa živi u malim grupama od 3 do 15 ptica van sezone parenja; povremeno u većim jatima, velika okupljanja na drveću na kojem se odmaraju, često su narandžasto-krilati Amazonke (Amazona amazonica) ili Red-bellied Macaus (Ara manilata); odmarališta su im na drveću blizu sela; tamo su bučni u zoru; odatle u grupama napustaju drveća i idu u potragu za hranom, uglavnom je viđen kako leti u toku dana, prilično stidljiv, može mu se prići samo tokom hranjenja, preferira vrhove drveća; perje ga dobro kamuflira; moguće su sezonske migracije u zavisnosti od dostupnosti hrane, brz i direktan let; poziv promukao, viče ili ubrzano ponavlja jako krokotanje.
Prirodna ishrana: semena, voća (smokve, palmino voće), bobice i orasi, kukuruz i žita u kultivisanim oblastima.

Ponašanje tokom parenja: sezona parenja je između januara i aprila, u oblastima Mato Grossoa od oktobra do januara, uglavnom se gnezde u šupljinama trulih stabala, granama i palmama, često na značajnim visinama, u nekim slučajevima u gnezdu bude dva mladunca; dimenzije jaja 38.4 x 30.4 mm.

Ara severa je srednje bučan papagaj na bučnim makao palmama, u početku često veoma stidljiv i anksiozan, brzo uspostavlja poverenje, izdržljiv i stabilan kad se jednom aklimatizovao, kupa se i uživa u letu kada nema kiše.

Smeštaj: u kavezu najmanje 3 x 1 x 2 m sa zaštitnom ogradom; preporučljiva je metalna konstrukcija; minimalna temperatura 5 °C.

Hrana: mešavina semena suncokreta, šafranike, pšenice, zobi, hrane za kanarince i razna prosa; natopljena hrana za golubove; razna voća i povrća (šargarepa, jabuka, poluzreo kukuruza, šipak), zeleniš (Mišjakina, maslačak itd ); redovno konyumira mineralne dodatke, beli hleb i pecivo za uzgoj.

Parenje: često se postiže, parenje počinje u maju, odrasli često postaju agresivni i napadaju vlasnika, leglo 3 do 4 jaja, obično nisu sva jaja plodna, vreme inkubacije 26 dana; period perjanja 12 nedelja, mladi nezavisni 2 nedelje posle napuštanja gnezda; obezbediti im panj sa 25 cm unutrašnjeg prečnika, visine 50 cm , ili dijagonalu kutiju za gnezdo 25 x 35 x 40 cm sa ulaznim otvorom od 12 cm u prečniku.