Kada spomenemo Ara papagaje, sve nas vodi asocijacija na papagaja iz romana i filmova o Robinzonu Krusou. Međutim, kao i kod najvećeg broja svih vrsta papagaja, tako je i ova vrsta podeljena u nekoliko porodica, i to:
a) ANADORHYNCHUS- porodica plavih Ara koja sadrži tri vrste papagaja, i to: morsko plava Ara, hijacint-velika plava Ara i mala plava Ara;
b) CYANOPSITTA- u ovoj prostoriji postoji samo jedna vrsta a to je Spix Arakoja je i najugroženija vrsta jer se pretpostavlja da u prirodi postoji samo još jedan mužjak;
c) ARA- ova porodica ima najviše vrsta, ukupno 16 (4 vrste su izumrle) sa nekoliko podvrsta, a od svih Ara, papagaji iz ove porodice razlikuju se kako po veličini tako i po raznolikošću kolorita;
d) DIOPSITTACA- ova porodica ima smao jednu vrstu a to je patuljasta plavočela Ara, koja ima samo dve podvrste.
ada je u pitanju veličina, ikao je reč o najvećim papagajima, i ona varira od patuljaste plavočele Are koja je dugačka 30cm, do hijacintne ili tamnocrvene Are koje dostižu veličinu čak i preko jednog metra. Međutim, ako izuzmemo ove ekstremne vrste, sve ostale vrste rastu između 50-80cm. Neke zajedničke karakteristike za sve vrste su: ptice krupnog tela, veoma koloritnog perja, dugog i šiljatog repa. Obrazi su neoperjani iako ih najčešće krase nakoliko redova sitnog i veoma finog perja. Društvene su ptice i sklone lakom pripitomljavanju. Prirodna staništa su im zemlje južno-američkog kontinenta i to predeli sa veoma gustim i visokim šumama, tj, džungle.
ada je reč o tamnocrvenoj zelenokriloj makao Ari, moramo imati u vidu da govorimo o najvećoj vrsti papagaja koja dostiže veličinu od 90 do 110cm. U prirodi naseljavaju oblasti kišnih šuma istočne Paname, Kolumbije, Venecuele, Brazila, severnu i istočnu Boliviju, Paragvaj i severno-istočnu Argentinu, sve do 2000 metara nadmorske visine. Gnezde se visoko iznad zemlje u šupljem drveću, a jaja polažu u proleće, pre kišne sezone. Često se dešava da domoroci- Indijanci vade mlade iz gnezda i pripitomljavaju ih. U adekvatnim uslovima i pri pravilnoj ishrani žive između 60 i 80 godina. S obzirom na dugovečnost, mogu da nauče da oponašaju govor, razne melodije i mnoštvo zvukova.
Osnovna boja je tamno crvena, dok su ramena zelena. Donji deo leđa i trtica su plave boje. Obrazina im je bela sa crvenim persima. Dužina jednog krila dostiže 41cm. Mala, srednja i unutrašnja letna pera su spolja zelene boje, a sa unutrašnje strane plava. Dužina repa varira od 44 do 53cm, a on je sa gornje strane plav, a sa donje crven. Iris je svetlo žut. Kljun ratse i do 10cm, a njegov gornji deo je rožnate a sa donje strane sivo-crne boje. Noge su tamno sive sa crnim noktima. Ova vrsta Ara nema podvrste, a kao i sve druge vrste nema ni mutacija.
Za potencijalne uzgajivače, par zelenokrilih makao Ara može se držati napolju, u velikom kavezu napravljenom od jake žice sa obaveznim zimskim skloništem. Pticama je potrebna konstantna količina svežih grančica za grickanje. Za gnezdo bi im trebalo dati veliko šuplje deblo ili veliko drveno bure. Ženka ileže 2 jajeta veličine 50 x36mm i leži na njima oko 4 nedelje. Tokom perioda inkubacije, relativna vlažnost vazduha mora biti oko 85%. Da bi se ovo postiglo i strugotina i treset kojise stavljaju na dno, moraju se vlažiti, a kako je to često nedovoljno, ispod gnezda treba okačiti veću posudu sa vodom čije će isparavanje omogućiti potrebnu vlažnost za izleganje mladih. Tokom odgoja mladih, ptice treba hraniti smešom koja se pravi od šoljice pšeničnog griza, dva žumanceta i dve supene kašike mleka u prahu. Sastojci se skuvaju pa se u šest delova ove smeše dodaje jedan deo banane i jedn deo gruševine pomešano sa polu zrelom pšenicom, kukuruznim klicama , vitaminima i mineralima. Mladunce hrane oba roditelja, sami počinju da konzumiraju hranu nakon 3 meseca.
Imajući sve ovo u vidu, kompleksnost pri parenju i othranjivanju mladih ptica, ni malo ne iznenađuje njihova visoka cena. Ako se mladi ručno hrane, što umnogome otežava njihov rast i podizanje, jer im treba na svaka 3 sata ptem creva, a kasnije špricem, ubacivati hranu u voljku, zagrejanu na 42 0 C, kolika je i temperatura majčine hrane, što ni malo nije lako ni jednostavno, onda nije čudo što su ovakvi primerci još znatno skuplji, imajući u vidu i dodatnu hranu za podizanje mladih, koja je takođe jako skupa.
Međutim, ovakve ptice su odmah pitome, dolaze na rame i ruku, jedu iz usta, što je posve razumljivo jer su im roditelji zapravo ljudi-odgajivači.
Mužjak i ženka imaju isti koloritet, ali glava i kljun su veći kod mužjaka, što se može primetiti kod već odraslih, starijih, polno zrelih ptica. Mlade ptice imaju kraći rep, donji deo kljuna i njegovi gornji delovi su bledo sivi u osnovi, a iris je braon boje.
Kao kućni ljubimac obično se drži jedna jedinka, s obzirom da je to najbolji način da se pripitomi i podučava tek uzeta ptica. Dobro pripitomljena ptica se moše držati na stalku u sobi, a tokom leta u dvorištu. Papagaj će izabrati svoju omiljenu osobu, jer kao ličnost preferiraće samo jednu čiji mu se glas ili lik najviše dopadnu i njoj će dozvoljavati razne torture, dok ostalima neće. NARAVNO, OVO SE NE ODNOSI NA RUČNO HRANJENU PTICU.
Hrane se zrnevljem suncokreta, ovsa, prosa, svetlog semena,američkog sirka, sirka šećerca, konoplje, voćem, povrćem i zelenišom. U prirodi palmino voće im je omiljena hrana, a i mi im možemo priuštiti banane, kivi, ananas, pomorandžu itd.
S obzirom na veličinu, veoma se nespretno kreće po zemlji, dok je na grani u svom ambijentu. Veoma su dobri letači, tako da u prirodnim staništima prelete i po par stotina kilometara u potrazi za glinom koju konzumiraju u ranim jutarnjim časovima, kako bi eliminisali nepoželjne toksine unešeneu organizam putem konzumiranja pojedinih vrsta nezrelog voća, a koje ih u tom stadijumu zrelosti poseduju.
