U ovaj rod papagaja ubrajaju se dve vrste:crnokapi papagaj(P.melanocephala) i riđokapi papagaj(P.leucogaster).Obe vrste naseljavaju Južnu Ameriku predele severno i južno od reke Amazon.Veoma su slični po biologiji,pa čak i po izgledu.
Dugi su oko 23 cm,zdepastog izgleda i kraćeg repa.Područje voljke i abdomena(stomaka) su bele do blago krem-bele boje.Leđa,nadrepak i pokrovna pera krila zelene su boje.Butine su prekrivene perjem žute do narandžaste boje,iako mogu biti i zeleno obojani,u zavisnosti od podvrste(riđokapi papagaj).Obrazi i prednji deo vrata su žuti.U skladu sa samim imenom ptice,riđokapi papagaj na čelu,temenu,potiljku preko stražnjeg dela vrata ima karakteristično kajsijasto-narandžastu boju.Kljun je amelanotičan,boje roga.Crnokapi papagaj ima crnu boju na glavi koja se ne prostire na stražnji deo vrata.kljun je crne boje.Polni dimorfizam nije izražen,a u literaturi se navodi da su ženke u proseku nešto sitnije,tj. manje telesne mase.
Mlade ptice su bleđe obojene,iris je braon boje,dok je na gornjem delu kljuna kod riđokapog pionitesa zastupljena crna boja,a kod crnoglavog braon do narandžasta.
Po distribuciji P.leucogaster naseljava predele južno od Amazona,a P. melanocephala severno od te reke.Uprkos ovoj fizičkoj barijeri između populacija često se mogu uočiti hibridne forme.Važno je tu napomenuti da nominalna podvrsta crnokapog papagaja(P.m.melanocephala) na temenu može imati nekoliko riđih pera,što ne mora biti posledica mešanja sa riđokapim papagajem,već se pripisuje prirodnom diverzitetu u okviru te vrste.U prirodi uglavnom naseljavaju područja kišnih šuma,ređe se sreću na savanama i drugim područjima sa niskim raslinjem.Retko se javljaju na višim nadmorskim visinama,što između ostalog predodređuje osetljivost ovih ptica na niske temperature.Kod obe vrste je veoma izražen gregarizam tj. sklonost da obitavaju u zajednicama koju čine 20-30 ptica,koje uglavnom podrazumevaju jednu porodicu.Ptice su prilično poverljive prema čoveku,a taj oblik ponašanja pokazuju i u zarobljeništvu,gde se brzo naviknu na vlasnika i odnose se komunokativno prema njemu.Po pitanju gnežđenja u prirodi,ovaj rod je tipičan za većinu papagaja.Odlikuju de dendrikolnim tipom gnežđenja,što podrazumeva da za gnezdo koriste duplje u drveću i to česo u visinama većim i od 30 m.Ishrana ovih ptica se u osnovi podudara sa ostalim papagajima koji naseljavaju slične areale.Hrane se plodovima,izdancima pa čak i lišćem raznih vrsta biljaka u području Amazona.Ono što se drži specifičnim za njih jeste nešto manja konzumacija visokoenergetskih uljanih semena(u odnosu na velike papagaje),a više preferiraju voće i svežu zelenu hranu , takođe u usporedbi sa istim.Potreba za insektima i drugom hranom životinjskog porekla je izražena,pogotovo u reproduktivnom periodu.
Kod obe vrste ovog roda javlja se diverzitet unutar samih vrsta,tj. opisano je više podvrsta.U slučaju crnokapog pionitesa,pored nominalne podvrsta(P.m.melanocephala), opisana je i podvrsta P.m.pallidus.Pored različitog areala,fenotipske odlike podvrste su:butine,okolina kloake,podrepak i grlo su žute boje(kod P.m.m. ova područja su narandžaste,odn. žuto-narandžaste boje).Kod riđokapog papagaja evidentirane su osim nominalne(P.l.leucogaster),još dve podvrste,i to:P.l.xanthurus ili „žutorepi riđokapi papagaj“ kojem je trtica i deo nadrepka žuto obojen kao i butine i područje kloake(koji su kod P.l.l. zeleni).P.l.xanthomeria ili „žutobuti riđokapi papagaj“ kod koga su butine limun-žute boje.Još jednom je potrebno naglasiti kako su prelazni oblici unutar kao i između dve vrste prilično česti.Pripadnici roda Pionites su svrstani u drugu kategoriju CITES-a(CITES II),što ukazuje na relativno stabilno stanje populacija u divljini,koje su bile pošteđeni prekomernog izlovljavanja.To potvrđuje i njihova kategorizacija po IUCN-u,po kojoj su zadobili epitet LC(Least Concern,eng. „najmanja briga“).Nažalost ,kao i kod brojnih drugih vrsta,seča šuma permanentno suzuje životni prostor ovih ptica.naročito riđokapog papagaja,što u budućnosti može predstavljati ozbiljan problem.
Po pitanju uzgoja pionitesi su prilično zahtevni.Letilica mora biti minimalne zapremine od 5 m3, a takođe se pažnja mora obratiti i na temperaturu,pošto su osetljivi na hladnoću.Uvezene ptice u periodu aklimatizacije treba držati na temperaturi ne nižoj od 15 C.Pošto su prilično destruktivni,ta činjenica se mora uzeti u obzir pri izradi volijere,ali im se ipak taj oblik ponašanja ne sme uskratiti pa im je nužno obezbediti sveže i suve grane za grickanje.U odnosu na ishranu nisu preterano problematični,jedino što se ne sme gubiti iz vida jeste to da se ne daje preterana količina uljanih semena kao velikim papagajima,nego se ona redukuje na nivo koji se nudi srednjim papagajima.Potrebno je redovno davanje svežeg voća i povrća,kao i hraniva životinjskog porelka što kulminira pre i u toku reprodukcije.U našim uslovima leženje počinje u aprilu ili maju.Kućice su dimenzija 50x25x25,broj jaja je oko 4(3-5),period inkubacije oko 26 dana,mladi napuštaju gnezdo nakon 80-ak dana.Veći broj ptica se zajedno može držati samo izvan perioda gnežđenja,pošto su u reproduktivnom periodu vrlo agresivni.Često se dešava da je mužijak toliko agresivan prema ženki da ju je u stanju ubiti,zato im treba obratiti pažnju i u takvim slučajevima odvojiti ptice.Zimi je potrebno grejanje i temperatura ne niža od 10C.Prema čoveku se odnose krajnje prisno i poverljivo,temperament im je živahan.
Pripadnici ovog roda su su tipičan primer papagaja koji se zbog retkog uvoza slabo pojavljuju kod odgajivača.Upravo zato potrebno je predstaviti ove zanimljive ptice kako bi se što više ljudi odlučilo za njihov ozgoj i na taj način učinilo ih pristupačnijim i bez prekomernog izolvljavanja i ugnjetavanja ptica u divljini.
