Mastitisi krava uzrokovani mikoplazmama
Napisao Miroslav Radić
četvrtak, 03 jun 2010 12:28
Atrofija vimena
Nekoliko vrsta mikoplazmi može učestvovati u nastanku mastitisa krava, a to su:
M. bovis, M. californicum, M. bovigenitalium, M. arginini, M. bovirhinis, M. alcalescens, M. canadense i dr. Najčešći uzročnik je M.bovis koja se može naći u gornjim partijama respiratornog trakta zdravih životinja i koja pored mastitisa može da izazove i respiratorna oboljenja, oboljenja zglobova i dr.
Mikoplazmatski mastitis se može pojaviti sporadično ili kao nagla pojava u stadu. Ne javlja se često ali kada se javi izaziva značajne probleme. Infekcija nastaje hematogenim i limfogenim putem ili kontaminacijom sise, najčešće prilikom muže. Uzročnik se može preneti i sa inficiranih teladi i junadi koji imaju respiratorne infekcije ili artritise uzrokovane ovom mikoplazmom. Ukoliko se telad hrane mlekom koje potiče od krava sa mikoplazmatskim mastitisom mogu nastati respiratorne infekcije i artritisi teladi. Infekcija se na krave može preneti preko kontaminiranih antibiotskih injektora koji se koriste za intramamarnu aplikaciju. Krave koje su supklinički inficirane predstavljaju izvor zaraze za ostale krave u štali, a infekcija se može prenositi kontaminiranim rukama muzača ili aparatima za mužu. Istovremeno sa mastitisom na istoj farmi se mogu javiti i reproduktivni i respiratorni problemi, artritisi i dr.
Krave koje su pogođene akutnom infekcijom imaju dramatičan pad mlečnosti. Infekcijom može biti zahvaćena jedna ili više četvrti, a obolele četvrti su uvećane, otečene i svetlo smeđe boje. Nakon toga dolazi do gnojne upale i obolele četvrti trajno atrofiraju. U vimenu se mogu napipati čvorići u parenhimu. Čvorići predstavljaju apscese koji mogu biti prečnika 10 cm. Krave ne pokazuju sistemske znake bolesti. Mleko je vodenaste konzistencije, ponekad gusto, žuto-smeđe boje, a stajanjem se brzo istaloži pahuljast, zrnast ili peskovit sediment. Akutni mastitis može preći u hronični ili u supklinički oblik infekcije.
U toku akutne infekcije dolazi do neutrofilne infiltracije lobularnog intersticijuma i alveola, zatim degeneracije, vakuolizacije i nekroze alveolarnog epitela. U subakutnom toku kao upalne ćelije preovlađuju makrofage. Hronični mikoplazmatski mastitis karakteriše hiperplazija alveolarnog i duktalnog epitela, dolazi do nakupljanja limfocita u lobularnom intersticijumu i oko kanala i na kraju dolazi do fibroze intersticijuma i lobularne atrofije. Erozije duktalnog epitela popunjavaju se granulacionim tkivom.
Mikoplazmatski mastitisi uzrokuju štete zbog smanjene proizvodnje ili potpunog prestanka proizvodnje mleka u oštećenoj četvrti, povećavaju troškove lečenja koje je uglavnom neefikasno, smanjuju kvalitet mleka zbog povećanog broja somatskih ćelija u mleku i dr. Na mikoplasme treba posumnjati kada se proizvodnja mleka značajno smanjuje, kada redovna kultura iz krava sa kliničkim mastitisom pokazuje da nema bakterija, kada je zaraženo više od jednog kvadranta iste krave i kada postoji istorija bolesti disajnih organa, posebno ako životinja ne reaguje na antibiotike. Ako se mikoplazma otkrije u rezervoaru, laboratorija treba da proveri da li je to tip koji izaziva mastitis.
Terapija mikoplazmatskih mastitisa uglavnom je neefikasna, a preventiva podrazumeva higijensku mužu. Krave koje su zaražene smatraju se zaraženim do kraja života i te krave treba da se muzu poslednje, a ukoliko postoje uslovi trebalo bi ih odvojiti od zdravih. Da bi se uzročnik uništio preporučuje se uklanjanje inficiranih krava. Imunoprofilaksa je u istraživanju i vakcina ne pruža pouzdanu zaštitu.
