Banatski gološijan potiče od erdeljskog gološijana. Ova rasa je posebno odomaćena u Banatu pa otuda i potiče njeno ime. Iz Erdelja je ova rasa kokoši doneta prvo u okolinu Kikinde, a odatle se raširila po celoj zemlji. Banatski gološijan je nastao određenom mutacijom gena. Za razliku od erdeljskog gološijana, banatski gološijan ima na polovini vrata malu pufnu od perja. To se u ukrasnom smislu bitno razlikuje od varijeteta od kojeg je nastao. Pored pufne na vratu, često i na glavi ima malu ćubu.
Savez odgajivača sitnih životinja Srbije, posebno Stručni odbor, radi na popularizaciji banatskog gološijana. Poslednjih godina se radi i na stvaranju patuljastog varijeteta. Do konačnog priznavanja ovog varijeteta, ova kokoš se na izložbama pojavljuje pod radnim standardom. Veliki broj primeraka banatskog gološijana mogao se videti na ovogodišnjoj izložbi u Sremskoj Mitrovici. Odgajivačima se na izložbama daju sugestije u kom pravcu treba da ide dalji odgoj i koje osobine treba potencirati, a koje eliminisati.
Odgoj ove rasne kokoši trebalo bi usmeriti ka strogom definisanju boja perja i nogu. Kod svetlijih boja treba za priplod ostavljati jedinke sa svetlom bojom nogu, a kod tamnih ili crnih, sa tamnijom ili potpuno crnom.
Banatski gološijan je živahnog temperamenta, otporan na klimatske promene i bolesti i u stalnom je pokretu u potrazi za hranom. Ima snažno izražen nagon za leženjem, a koke su odlične majke. Koka velikog varijeteta snese godišnje 120 do 160 jaja prosečne mase 55 grama. Kod pojedinih jedinki je nosivost i znatno veća.
Gološijanku odlikuje snažan izgled, srednje visok položaj tela, go vrat sa malom pufnom na polovini. Telo je oblika valjka, nešto suženo prema vratu i repu. Glava je srednje veličine, najčešće sa lisnatom krestom sa lepo nazubljenim vrhovima. Ima i varijeteta sa ružastom krestom. Vrat je u obliku slova S. Lice je crveno. Leđa su srednje duga, malo povijena unazad. Krila su srednje duga, čvrsto priljubljena uz telo. Rep je srednje dug, bogato operjan, povijen u zadnjem delu nadole. Stomak je širok, zaobljen. Podušnjaci su crveni. Kljun je kratak i snažan. Noge su srednje duge, neoperjane.
Koka je do polnog stasanja slična petlu, dok joj je kresta obično nagnuta na jednu stranu. Telesna masa petla velikog varijeteta je 2,5 do 3 kilograma, a koke 2 do 2,5 kilograma. Telesna masa patuljastog petlića je 800 grama, a koke 700 grama.
Petao velikog varijeteta prstenuje se prstenom broj III (20), a koka prstenom broj IV (patuljasti petlić se prstenuje prstenom broj VII (11), a koka VIII (9).
