SKOBALJ-LOV I DEO

Skobalj (Chondrostoma Nasus)-
Podust – Tintaš – Jatnik – Šljivar – Rijac – Štupser – Skobalj


Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po cijeloj Istočnoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Leđa su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta. Tijelo je izduženo. Glava mu je sa karakterističnim usnama, prilagođenim za struganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod većeg nosa. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Mrijesti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca. Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Škobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na cijeni. Nakon šest godina, što je pristojna starost za škobalje, naraste do 50 cm, a težina mu može biti i do 1,5 kg.


LOV SKOBALJA

Prije početka pecanja, treba odrediti mjesto gdje ima škobalja i odatle ih privući na željeno mjesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u dubokim mirnim virovima pored brzaka. Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka “mamac” koja služi za primamljivanje primamama baziranim na hljebu. To je naprava sačinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 2×2 cm veličine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlači deblji najlon (1 mm) na čijem je kraju plovak od stiropora (prečnika 10 cm) ili plastična flaša koja služi za obilježavanje tačnog mjesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mjestu kako ne bi smetao pri ribolovu. U kruh za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se pokazalo da pecanje bijelim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate. U primamu možete dodati i kastere, mesne crvice (žuto, narandžasto ili crveno obojene), komadiće glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa čak i komadiće kuvanog krompira. Kao primama može se koristiti i mješavina u kojoj se nalaze sljedeći sastojci: mrvice bijelog ili crnog hljeba kao osnova, mljevena golica, mljeveno prijesno sjeme konoplje i mak. Ribarenje je aktivno i štap se uvijek drži u ruci, jer kontra mora biti brža i automatska. Sa lovom se počinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo dolazi na hranjeno mjesto. Udica se namamci sa ružom od hljeba koja se na jednom kraju malo zgnječi i tu se zabode udica. Pored hljebne ruže koriste se i hljebna kuglica, mesni crvići, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuhani krompir, kulja i komadić zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamčena udica klizi po dnu, jer se škobalj hrani sa samog dna. Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vođica. Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu namjenu pokazali su se dobri karbonski štapovi. Što se plovaka tiče, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastični ili balza plovci dužine 10 cm i prečnika 15 mm sa plastičnim ili fiberglas antenama i plovci pera, koji nose do 20 g olova. Udice bijele, kovane, veličine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa nosećim podvezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom čestog zabacivanja. Sa obzirom da se škobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode, lako je pronaći mjesta gdje se kreće, prostim pregledom površine kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizini. Međutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, škobalj ima dosta hrane i vrlo ćete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Škobalj ne može da čupa alge sa kamenja, već ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi struja. Ovi komadi nisu zeleni već mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate vašom prezentacijom.

Pecanje skobalja na plovak:

Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama koje skida sa krupnog šljunka. Pošto se kreće u bržim vodotocima i na šljunkovitom dnu pecanje skoblja na mamacpojavio se problem prihrane. Domišljati ribolovci su smislili ovaj genijalan sistem kako da privuku i zadrže skoblja na jednom mestu. Na slici dole vidite taj sistem, on je sastavljen od: izlivenog olovnog utega teškog 2-4kg, mrežice za mamac širine okca 1x1cm koja "prima" oko 2 kg hleba i najlona (min 1mm) sa plovkom na kraju. U olovni uteg je potrebno montirati (uliti pri odlivanju utega) šipku sa rukohvatom, kroz koji ide najlon. Na tu šipku se navlači mrežica tako da olovo ne bude u mrežici već ispod nje.

Način ribolova ovim sistemom:
Potrbno je pronaći na prelivu vodotok koji je bez vodenih kovitlanja u dužini od nekih 20-30m i tu zabaciti mamac. Mamac ste prethodno napunili sa 2kg bajatog hleba i aromatizovali nekom od aroma (nije obavezno). Dubina vode nije previse značajna, skobalj radi i na 0,5m i 2m dubine. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara uzvodnije od plovka koji vam signalizira gde je mamac. Tako da udica sa mamcom dođe do dna otprilike metar pre mrežice. Koliko ćete uzvodno zabacivati zavisi od brzine reke na kojoj pecate. Najbolje je kao mamac koristiti hlebnu ružu i crviće. Za ovakvo zabacivanje je potrebno malo vežbe i nekoliko pokidanih udica, koje će ostati zakačene za mrežicu. "Udrac" skoblja treba očekivati odmah kada plovak prođe pored mamca do nekih 1,5m iza mamca. Nije na odmet ponekad pustiti da plovak ode i 7-8m iza mamca posto tu ponekad vreba jez koga je privukao trag hrane koji mamac ostavlja. Ako u mamac umešate malo usirene krvi možete se nadati i krupnom jezu (isprobano na Savi kod Šabca).

Literatura:

1. Aleksandar Ardeljan, "S udicom na reci", Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000.

Linkovi

* Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje O

Hvala dudo sto si nam se pridruzio nadamo se dacete i vasimkolegama i prijateljima preporuciti ovaj forum da ga uvelicaju posto je forum poceo sa radom 4 februara.

srpskelegende ::

Hvala dudo sto si nam se pridruzio nadamo se dacete i vasimkolegama i prijateljima preporuciti ovaj forum da ga uvelicaju posto je f
orum poceo sa radom 4 februara.

Hvala i vama za ovaj forum.EXTRA

dudo ::

Skobalj (Chondrostoma Nasus)-
Podust – Tintaš – Jatnik – Šljivar – Rijac – Štupser – Skobalj


Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po cijeloj Istočnoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Leđa su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta. Tijelo je izduženo. Glava mu je sa karakterističnim usnama, prilagođenim za struganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod većeg nosa. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Mrijesti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca. Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Škobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na cijeni. Nakon šest godina, što je pristojna starost za škobalje, naraste do 50 cm, a težina mu može biti i do 1,5 kg.


LOV SKOBALJA

Prije početka pecanja, treba odrediti mjesto gdje ima škobalja i odatle ih privući na željeno mjesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u dubokim mirnim virovima pored brzaka. Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka “mamac” koja služi za primamljivanje primamama baziranim na hljebu. To je naprava sačinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 2×2 cm veličine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlači deblji najlon (1 mm) na čijem je kraju plovak od stiropora (prečnika 10 cm) ili plastična flaša koja služi za obilježavanje tačnog mjesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mjestu kako ne bi smetao pri ribolovu. U kruh za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se pokazalo da pecanje bijelim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate. U primamu možete dodati i kastere, mesne crvice (žuto, narandžasto ili crveno obojene), komadiće glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa čak i komadiće kuvanog krompira. Kao primama može se koristiti i mješavina u kojoj se nalaze sljedeći sastojci: mrvice bijelog ili crnog hljeba kao osnova, mljevena golica, mljeveno prijesno sjeme konoplje i mak. Ribarenje je aktivno i štap se uvijek drži u ruci, jer kontra mora biti brža i automatska. Sa lovom se počinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo dolazi na hranjeno mjesto. Udica se namamci sa ružom od hljeba koja se na jednom kraju malo zgnječi i tu se zabode udica. Pored hljebne ruže koriste se i hljebna kuglica, mesni crvići, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuhani krompir, kulja i komadić zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamčena udica klizi po dnu, jer se škobalj hrani sa samog dna. Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vođica. Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu namjenu pokazali su se dobri karbonski štapovi. Što se plovaka tiče, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastični ili balza plovci dužine 10 cm i prečnika 15 mm sa plastičnim ili fiberglas antenama i plovci pera, koji nose do 20 g olova. Udice bijele, kovane, veličine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa nosećim podvezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom čestog zabacivanja. Sa obzirom da se škobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode, lako je pronaći mjesta gdje se kreće, prostim pregledom površine kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizini. Međutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, škobalj ima dosta hrane i vrlo ćete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Škobalj ne može da čupa alge sa kamenja, već ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi struja. Ovi komadi nisu zeleni već mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate vašom prezentacijom.

Pecanje skobalja na plovak:

Skobalj je riba koja se kreće u velikim jatima i hrani se algama koje skida sa krupnog šljunka. Pošto se kreće u bržim vodotocima i na šljunkovitom dnu pecanje skoblja na mamacpojavio se problem prihrane. Domišljati ribolovci su smislili ovaj genijalan sistem kako da privuku i zadrže skoblja na jednom mestu. Na slici dole vidite taj sistem, on je sastavljen od: izlivenog olovnog utega teškog 2-4kg, mrežice za mamac širine okca 1x1cm koja "prima" oko 2 kg hleba i najlona (min 1mm) sa plovkom na kraju. U olovni uteg je potrebno montirati (uliti pri odlivanju utega) šipku sa rukohvatom, kroz koji ide najlon. Na tu šipku se navlači mrežica tako da olovo ne bude u mrežici već ispod nje.

Način ribolova ovim sistemom:
Potrbno je pronaći na prelivu vodotok koji je bez vodenih kovitlanja u dužini od nekih 20-30m i tu zabaciti mamac. Mamac ste prethodno napunili sa 2kg bajatog hleba i aromatizovali nekom od aroma (nije obavezno). Dubina vode nije previse značajna, skobalj radi i na 0,5m i 2m dubine. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara uzvodnije od plovka koji vam signalizira gde je mamac. Tako da udica sa mamcom dođe do dna otprilike metar pre mrežice. Koliko ćete uzvodno zabacivati zavisi od brzine reke na kojoj pecate. Najbolje je kao mamac koristiti hlebnu ružu i crviće. Za ovakvo zabacivanje je potrebno malo vežbe i nekoliko pokidanih udica, koje će ostati zakačene za mrežicu. "Udrac" skoblja treba očekivati odmah kada plovak prođe pored mamca do nekih 1,5m iza mamca. Nije na odmet ponekad pustiti da plovak ode i 7-8m iza mamca posto tu ponekad vreba jez koga je privukao trag hrane koji mamac ostavlja. Ako u mamac umešate malo usirene krvi možete se nadati i krupnom jezu (isprobano na Savi kod Šabca).

Literatura:

1. Aleksandar Ardeljan, "S udicom na reci", Prometej Novi Sad, Vojnoizdavački zavod Beograd, 2000.

Linkovi

* Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje O

prvo pozdrav

a zatim par pitanja

hajde majke ti reci,otkud ti ideja da skobalj moze da naraste samo do 1.5 kg???...onda sam ja halucinirao,jedno par stotina puta kada sam vadio primerke do 2 kg a i vece...
dakle-skobaljr raste i preko 2kg...pre neki dan,jedam moj prijatelj je izvadio(na drini) skobalja od 2.3kg...a to nije najveci koji je izvadjen...cak ni tog dana...

zatim-stapovi (rece duzi...3.5 do 4m.)...to ti je duzi stap???...pa gde ti pecas?...evo,sutra idem na zapadnu moravu,bas na skobalja,i montirao sam plovak od 5g na stap 6m(masinicar),podvez 80 cm i mamac su alge...

najloni...sta ce ti osnovni najlon 0.30?....da te zeza kod daljih zabacaja?...a tek podvez od 0.20...sta pecas.krokodije,mozda?
nwe treba ti deblji osnovni najlon od 0.18(i to za drinu)-mada neki za drinu koriste i 0.20...a podvezi...pa za hleb-0.12...ponekad i 0.10(ukoliko "kilavo" uzima i ako je sitniji tanji)...a za drinu i za zimsko pecanje 0.14....naravno,kvalitetniji najloni(400 din(minimum) pa navise)
zaboravih-osnovni najlon mora biti istegljiv-....kontra,zamaranje...obzirom da su stapovi ekstremno brzi...
stapovi sto ostriji i sto laksi...i ,naravno da to kosta...
masinice,kvalitetne,brze ,sa dobrim drilom i kvalitetnom spulnom...

ovo su iskustva sa voda iz zapadne srbije....a i dobrog dela bosne,...a i svuda gde se peca skobalj(bar onaj koga nazivaju i sprudas)

toliko od mene

i bistro