PrijemTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Vinske sorte

Ići dole 
AutorPoruka
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan
Dorel

Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 43
Lokacija : Uzdin

Vinske sorte Empty
PočaljiNaslov: Vinske sorte   Vinske sorte EmptyPet Mar 04, 2011 1:06 pm

Crne, bele...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Dorel
Redovni Clan
Redovni Clan
Dorel

Broj poruka : 168
Datum upisa : 03.03.2011
Godina : 43
Lokacija : Uzdin

Vinske sorte Empty
PočaljiNaslov: Re: Vinske sorte   Vinske sorte EmptyPet Mar 04, 2011 4:16 pm

Sorte grožđa


Nauka koja se bavi proučavanjem vina od berbe vinove loze do proizvodnje i čuvanja vina zove se enologija ( oenologija ) koja je nastala od grčke reči vino (grč. οινος „vino“, grč. λογος „reč, govor“). Izraz vintaža označava proizvodnju vina određene godine. Enologija je nauka koja proučava vino sa svih aspekata Stučnjaci koji se bave enologijom nazivaju se enolozi.

Vino se proizvodi fermentacijom soka iz grožđa. Grožđe za skoro sva vina koja se u svetu prave od potiče od biljki botaničkog roda, Vitis najčešće od komercijalne vrste Vinifera. Od ovog roda grožđa razvijeno je 4000 različitih vrsta grožđa. Ove vrste grožđa se razlikuju međusobno, po veličini, boji, obliku zrna, sastavu soka, periodu branja i prema otpornosti, mada su te razlike ponekad vrlo male. Od oko 4000 vrsta najčešće se koriste Riesling, Chardonnay, Cabernet Sauvignon, Pinot Noir, Gewurztraminer, Sauvignon Blank i Muscat.

Glavni razlog korišćenja roda V.vinifera u proizvodnji vina je visoki sadržaj šećera kod većine vrsta. Od prirodnog šećera grožđa posle fermantacije proizvodi se vino sa oko 10% alkohola.Vina sa manjom količinom alkohola su nestabilna i podložna kvarenju zbog nagomilavanja bakterija.Ukoliko se želi dobiti vino sa višim sadržajem alkohola u samom procesu proizvodnje u određenoj fazi se dodaje još alkohola.


Različite vrste grožđa V.vinifera imaju i različit sadržaj. Rod Vitis uključuje i druge vrste koje se koriste za proizvodnju vina,to su V. lambrusca i V. rotundifolia. Nijedna od ove dve vrste ne sadrži dovoljno šećera da bi se napravilo vino sa 10 % alkohola, a često su i nešto kiselija. Da bi se proizvelo stabilno vino mora se dodati šećer . Druge vrste daju grožđe koje je pogodnije da se jede sveže.

Neke vrste vina se proizvode od drugog voća,a ne od grožđa. Fermentovani sok od jabuke se takođe smatra vinom. Perry se proizvodi od bresaka. Takođe postoje vina od višnje,vino od šljiva kao i vina pravljena od različitih vrsta kupina (kupinovo vino).Voćna vina sadrže oko 12% alkohola. Kada se ojačaju sa brandijem, sadržaj alkohola se poveća i do 20%.

Od oko 10.000 poznatih plemenitih sorti vecina je francuskog porekla ( ili poreklom iz Francuske). ‘’Plemenite’’ sorte su one koje daju vina cenjena od strane vinskih stručnjaka i vinopija koji jednostavno uživaju u čarima vina. Sem prikazanih vrsta u donjoj tabeli, postoje mnoge druge sorte, takođe visokog kvaliteta, koji imaju više lokalnog, nego internacionalnog značaja.
tabela

Grožđe svetlije pokožice od kojih se pravi belo vino

Sauvignon Blanc
Se´ millon
Pinot (Chardonnay)
Che´ nin Blanc
Muscat
Sylvaner
Mu¨ ller-Thurgau
Riesling

Grožđe tamnije pokožice od kojih se pravi crveno vino

Cabernet Sauvignon
Pinot Noir
Merlot
Gamay
Grenache
Syrah (France)/Shiraz (Australia)
Muscat
Zinfandel (US)
Neke od sorti grožđa koje se koriste za spravljanje vina u Srbiji:

Belo grožđe:

Smederevka - gaji se u Vojvodini, centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori
Žilavka - gaji se na jugu Kosova i Metohije, ponegde u centralnoj Srbiji
Krstač - gaji se u vinogorjima Crne Gore
Neoplanta - gaji se u regionu Sremskih Karlovaca
Sila i Župljanka - novonastale sorte, Sremski Karlovci
Crno grožđe:

Vranac - gji se u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i ponegde u Vojvodini
Prokupac - gaji se u Srbiji, Kosovu i Metohiji, ponegde Vojvodini
Kratošija - gaji se u Makedoniji i Crnoj Gori
Jagodinka - novonastala sorta, stvorena u Radmilovcu

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Vinske sorte
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Privreda :: Poljoprivreda :: Vinogradarstvo-
Skoči na: