Kovrdžavi i „striptiz“ kanarinci
Bez obzira na brojnost novih rasa poziturnih kanarinaca, priroda i dalje pušta mašti na volju, stvarajući vrste koje se razlikuju po veličini, obliku, držanju i položaju tela.
A kad je reč o njihovom perju, ono može biti kovrdžavo ili glatko, sa ćubom na kraju ili bez nje. Selekcijom i određenim načinima parenja, pojedine rase poziturnih kanarinaca dobile su ekstremno kratko perje, ili je ono postalo oskudno. Kod nekih vrsta na pojedinim delovima tela perje nedostaje, dok druge rase imaju veoma produženo, meko, voluminozno i svilenkasto perje.
Faktor skraćenja ili produženja perja uočava se najviše kod nekih rasa kanarinaca oblika, ali i kod kanarinaca kovrdžavog perja koje je nastalo kao plod mutiranja gena. Pored vrste sa veoma dugim, kovrdžavim perjem, ima vrsta čije je perje kovrdžavo, ali veoma kratko.
Pravila
Postoji više podela svih rasa poziturnih kanarinaca, a jedna od njih određuje se na osnovu dužine perja. Tako postoje rase sa kratkim perjem kao što su kovrdžavi španski i italijanski grbavi kanarinci (gibosso i gibber), zatim kanarinci oblika glatkog perja, španski minijaturni i španski dugonja (llagutt), dok srednjedugo perje imaju japanski hoso, nemački ćubasti, portugalski harlekin i drugi, a neke od rasa sa produženim perjem su norvič, veliki ćubasti kanarinac krest, te kovrdžave vrste - pariski i italijanski gigantski kovrdžavi kanarinci i druge rase.
Skraćeno i usko perje nastaje posle međusobnog parenja ptica sa intenzivnim perjem, ali se to smatra nepravilnim zbog pojave letalnog faktora kod embriona, u procentu od 25 odsto, te sve slabijoj konstituciji ptica koje su plod takvog ukrštanja. Ipak, odgajivači rasa poziturnih kanarinaca kod kojih je poželjno usko i skraćeno perje, primenjivali su ovakve kombinacije parenja ne bi li postigli cilj, odnosno skratili perje. Kad je reč o rasi poziturnih kanarinaca sa kratkim perjem, prednost na izložbama gotovo uvek imaju ptice intenzivnog perja. U odgoju se moraju koristiti ptice neintenzivnog perja jer su beskonačna nepravilna parenja intenzivno x intenzivno neizvodljiva, pa se primenjuju sporadično. Neintenzivne ptice su za takve rase veoma važne, ali samo u reprodukciji.
Kombinacije
Nekim vrstama kovrdžavih kanarinaca, poput španskih i italijanskih grbavih, perje je toliko skraćeno da su im pojedini delovi tela maltene ogoljeni pa ih zovu "striptiz" kanarincima. Kod rasa koje imaju pripijeno, glatko i skraćeno perje do izražaja dolaze izduženost, elegantnost i vitkost tela. Takve vrste ponajviše preferiraju Španci jer su upravo njihove dve vrste kanarinaca oblika, španski minijaturni i španski dugački (dugonja), tipični predstavnici kanarinaca sa glatkim, skraćenim perjem.
Majstori za rase kanarinaca glatkog a produženog perja jesu Englezi. Dugogodišnja selekcija i međusobno parenje neintenzivnih ptica učinili su da perje nekih engleskih rasa poziturnih kanarinaca, kao što su norviči, glosteri, krestedi, borderi, južno-škotski – five, pa i lankaširi, bude izduženo, široko, meko i svilenkasto. Međutim, sve ovo stvara i probleme poput lumpsa (ciste perja), a kao posledica se javlja i krupnija i snažnija građa što je kod određenih rasa nepoželjno, pa se kod ovih vrsta u reprodukciji moraju koristiti ptice intenzivnog perja i kombinovati sa neintenzivnim. Kod rasa kanarinaca koje treba da imaju duže perje, veću izložbenu vrednost imaju neintenzivne ptice, dok su "intenzivci" ovde važni za kombinovanja u reprodukciji. Kod vrste kanarinaca sa produženim perjem, kao što su norviči i krest kanarinci, javljaju se problemi pri reprodukciji i oplodnji. Ove ptice su mirnog temperamenta, nisu mnogo pokretne, deluju letargično, a zbog veoma gustog perja oko kloake pri parenju teže dolazi do oplodnje. Zbog toga se za vreme perioda njihove reprodukcije praktikuje podrezivanje dugog perja u delu stomaka kod kloake. Ni kao roditelji nisu pouzdani, pa se u podizanju njihovih mladunaca koriste vitalnije rase kanarinaca kao dadilje. Nekoliko rasa kovrdžavih kanarinaca takođe ima veoma dugo, ukovrdžano perje koje je takvo zbog mutiranih gena, čemu je doprinela i selekcija usmerena u tom pravcu. Najduže perjane kovrdže imaju italijanski gigantski kovrdžavi kanrinci, a za njima slede pariski kovrdžavi. Nešto kraće a veoma bujno kovrdžavo perje imaju i nemački mehringeri, italijanski padovano kanarinci, severno-kovrdžavi kanarinci, kao i rogeto, italijanska rasa kovrdžavih kanarinaca u razvoju.
