Golub sa bućkom

Golub sa bućkom

Botosani prevrtač se tako naziva po mestu nastanka, odnosno gradu u Rumuniji, koji se nalazi na krajnjoj severoistočnoj tački države, uz samu granicu sa Moldavijom. Iako su rumunska rasa golubova, za njihovo stvaranje presudnu ulogu su odigrale neke moldavske rase prevrtača, što je i normalno, zbog blizine. Ovi prevrtači su selekcionisani u rasu sa orginalnim karakteristikama tridesete godine dvadesetog veka.

Selekcija
Odmah je uočljivo da su potekli direktno od belih obojenoglavih prevrtača rase jaši, iz susednog moldavskog grada Jaši. Pri selekciji su korišćeni i moldavski kratkokljuni, lokalni prevrtači edinetzi, a u maloj meri i neke rumunske dvoćube rase prevrtača. Ono što je posebno presudno za dalji izgled botosani prevrtača je ubacivanje u ukrštanja i nemačkog dvoćubog dobošara, koja je radio Konstantin Frunza iz Botosanija. Ovim su botosani prevrtači poprimili neke nove eksterijerne karakteristike, koje su sačuvane do danas, a sigurno je da su one umnogome doprinele i njihovom orginalnom izgledu.
Botosani prevrtači su krupniji od većine rasa golubova prevrtača, što je i očekivano, s obzirom na to da u njima ima gena nemačkih dvoćubih dobošara, koji su krupni golubovi. Dugi su 33 – 34 cm, a masa im se kreće od 260 – 300 grama.

Karakteristike
Glava im je mala i zaobljena, sa velikom kružnom, potpuno pravilnom bućkom u prednjem delu glave, čije perje bočno pada sa strane ka kljunu. Mogu biti beskapi ili sa bogatom širokom kapom. Oči su im biserne boje, osim u klot belih primeraka, gde su tamne, a oivičene su bledo crvenim, tankim okvirima. Biserne oči karakteriše crna okrugla zenica, oko koje je biserno beo prsten, a krajevi oka su protkani crvenim žilicama, tako da zadnji očni prsten ima crvenkastu boju. Kljun im je mali, jedva 11-13 milimetara, dosta je tanak i malo povijen nadole. Grudi su im veoma široke, obima od 24 do 26 cm, a nose ih blago uzdignuto. Rep nije predug, sastoji se od 12 do 14 velikih repnih pera. Dužina mu je oko 12 cm. Krila su im prilično jaka, a duga su 21 – 23 cm i nošena uz telo. Poseban ukras su operjane noge, a pera na nogama su duga 8 – 10 cm.
Odgajaju se jednobojni, gde boja perja mora biti zasićena, sjajna i čista. Najzastupljeniji varijetet obojenosti je onaj koji je boju nasledio od obojenoglavih jaši prevrtača. Kod njih su glava, vrat i portikla u crvenoj, crnoj, žutoj ili braon (vuga) boji, a sve ostalo perje je belo. Kod pojedinih primeraka se javlja blaga obojenost pera u repu i krilima, što je nepoželjno, ali ako je to blago izraženo ne smatra se velikom greškom i toleriše se u potpunosti. Postoje i obojenoglavi, koji su po telu potpuno tigrasti, sa flekama koje su u istoj boji kako im je obojena i glava.
Botosani prevrtači nisu izdržljivi letači. Ipak, njihov kratak let, koji liči na igru u vazduhu, uz povremena prevrtanja, veoma je lep.