Sunčana Konura je rasprostranjena po severoistočnom Brazilu naročito delovima kao što su Roraima, severna Amazonija, Para i verovatno Amapa; zatim Gvajani i francuskoj Gvajani, Surinamu, i jugoistočnoj Venecueli. Iako se nalazi uglavnom po ovim lokalitetima, Sunčana Konura je vrsta koja se često sreće.
Dužina dostiže do 30cm a prebiva po savanama punim žbunja i drveća, otvorenim šumama i medju rastinjem palminog drveća.
Malo se zna o njihovom životu u divljini; obično su u grupama od 4 do 12 ptica a nekada i u većim grupama od po 30 ili više. Obično se sakupljaju na voćkama i žbunju, a kad se nadju u suvljem žbunju jedva se primećuju uprkos svoje upadljive boje; medjutim lako su uočljivi dok lete ili kad se nalaze na golim granama drveća; takodje su uočljivi u letu zbog jakog kreštanja; let im je brz i jednog odredjenog pravca; kreštavi zov je veoma učestao; dok se hrane čuje se kljucajući zvuk.
U prirodi Sunčana Konura se hrane zrnevljem, bobicavim voćem, kaktusom i cvećem.
Vreme parenja Sunčanih Konura je verovatno izmedju decembra i marta; gnezda prave u palminim krošnjama i na golim mrtvim krošnjama drveća; jaje meri 28.5 x 22.8 mm.
U odgajivačnicama su srednje glasni ali umeju da budu glasniji u ranim jutarnjim satima ili kasnim popodnevima a isto tako kad osete opasnost. Prilično su otporni i nisu teski za održavanje; živahni su i radoznali i vrlo se brzo naviknu na čuvara; redovno snabdevanje svežih grana je dosta bitno jer vrlo brzo izgrizu grančice;obožavaju kupanje a zajednički prostrani kavez sa ostalim Aratinga vrstama im ne smeta sem ako nije za vreme parenja.
Preporučuju se vanjski kavezi od 3 x 1 x 2 m sa nadstrešnicom uz kavez koji meri 1 x 1.5 x 2 m; u toku zime preporučuje se zaštita od mraza; svaki par treba da ima 2 kvadratna metra u zajedničkom kavezu.
Prehrana Sunčanih Konura: kombinacija zrnevlja uključujući suncokret, ječam, ovas, zrna trave za kanarince i raznih zobi; natopljena hrana za golubove; voće i povrće (jabuke, mango, krastavac, šargarepa, šipak, polu zreo kukuruz); zelena hrana kao sto je maslačak; redovan dodatak minerala.
Razmnožavanje u kavezima je prilično uspešno iako se ne pari baš svaki par; parenje obično počne na proleće iako je i u zimu moguće (u tom slučaju grejanje je potrebno organizovati); parovi se izoluju za vreme parenja; obično se izlegu 4-5 jaja a inkubacija traje 23 dana; perje naraste u roku od 50 dana; mladi neko vreme ostanu sa roditeljima a zatim napuštaju gnezdo; u toku godine nekoliko parenja se može ostvariti; treba obezbediti gnezda od čvrstog drveta jer papagaji jako kljucaju za vreme parenja; gnezdo treba da je 18 x 18 x 50 cm sa ulazom od 7 cm poprečno; treba izbegavati seljenje para jer to često može da ih odvrati od parenja u narednim godinama.
