Prirodno stanište Mala Korela papagaja: Nova Gvineja iz Kurik, Zapadni Irian, Papua-Nova Gvineja
Žive u šumama i stablima (posebno sa stabla eukaliptusa), mangrovima , oblastima sa izolovanim drvećem , delimično i u područjima sa visokim žbunjem, a mogu se naći u gradovima, vrtovima i parkovima naseljenih mesta.
Mala Korela se ne smatra ugroženom vrstom. Populacija je u porastu zbog zakona o zaštiti ove vrste.
Mala Korela se obično se nalaze u grupama, često se okupljaju i po nekoliko stotina ptica. Ponekad čak i u grupama od nekoliko hiljada ptica. Okupljaju se noću na stablima koja su uglavnom pored vode. Nakon što ujutru se napiju vode kreću u velikim grupama u potragu za hranom. U popodnevnim časovima vreme provode na drveću tržeći hlad. Kada su u velikim grupama na drveću ponekad prekriju celo drvo tako da se čini da je drvo potpuno belo. Migracije u potrazi za hranom znaju biti do 250 km. Karakteristšu se brzim i preciznim letom. Oglašavanje ove vrste veoma podseća na neku vrstu piskavog alarma.
Za ishranu Mala Korela koristi seme raznih trave, biljnih materija, voće, bobice, navrtke, korenje i pupoljake, kao i insekte i njihove larve. Uzrokuju veliku štetu na pirinčanim poljima kada se tamo hrane.
Sezona parenja zavisi od vremenskih uslova, na jugozapadu Australije počinje u periodu između avgusta i decembra, u zapadnoj Australiji između maja i juna u severnoj Australiji je vreme parenja nepoznato. Pare se do dva puta u dobrim godinama, gnezde se u šupljim stablima i na granama, i u pukotinama u Zapadnoj Australiji. Nose 1 do 4 jaja, prosečno 2 do 3 jaja, u proseku prežive dva mlada. Tokom uzgoja mladih roditelji ostaju u gnezdu noću. Jaje je mere 28,5 mm.
Pilično su glasni kao vrsta naručito ujutro i kasno popodne. Mala Korela kada uoči strance oglašavaju se veoma glasno. Imaju prema čoveku stidljiv pristup na početku, ali ubrzo postaju vezani za odgajivača. Ova vrsta traži izuzetno prostran kavez i velike količine granja ili šupljeg drveća za izgradnju gnezda. Potrebno im je obezbediti kaveze sa ojačanom žicom jer tanju žicu veoma lako pokidaju svojim moćnim kljunom.
Hraniti ih mešavinom semena, suncokreta, ovsa, pšenice, polu zrelim kukuruzom, različitim vrstama voća i povrća (celer, korena raznih trave).
Vreme parenja u uzgoju počinje u proleće, ali se može javiti u bilo koje doba godine, parovi su vrlo bučni pre polaganja jaja. Nose obično između 2 i 5 jaja, uglavnom inkubacija počinje nakon polaganja drugog jajeta. Mrtve ptice u ljusci se javljaju prilično često. Inkubacija traje 23 do 24 dana a period do potpunog operjavanja 45 do 56 dana. Mladi se uglavnom lako podižu i hranjeni su od strane roditelja i do 4 nedelje nakon izlaska iz gnezda. Mlade mogu imati i dva puta godišnje. Savetuje se da mladi treba da budu uklonjeni iz gnezda kada je to moguće kako bi se izbegle moguće povrede od strane roditelja.
