PrijemTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 KOZARSTVO IDEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
srpskelegende
Moderator
Moderator


Broj poruka: 1304
Datum upisa: 05.02.2011
Godina: 42
Lokacija: Banatsko Novo Selo

PočaljiNaslov: KOZARSTVO IDEO   Sre Feb 09, 2011 8:20 am

Kozarstvo
Muzna koza proizvodi mleko najboljeg kvaliteta, pod uslovom da joj pružite potrebnu negu. Njoj je potreban dobar i čist smeštaj, hrana visokog kvaliteta kao i pravilna muža. Koze, po pravilu, nemaju loš miris, izuzetak su jarčevi tokom sezone parenja.
Mleko ima prijatan ukus ukoliko sa njim postupate pravilno. Mleko koze sadrži sitnije kapljice masti i više je nalik homogenizovanom, nego sirovom kravljem mleku. Kozije mleko se lakše vari od kravljeg i često ga piju deca i invalidi. Kozije mleko se može dalje preraditi da bi se dobili ukusni proizvodi (sirevi, puter, itd) visokog kvaliteta.

Prvi koraci

Izbor rase
Što se tiče izbora rase, odgajivači obično biraju neku od 5 rasa bitnih za kozarstvo u Sjedinjenim Američkim Državama. Tih 5 rasa su: alpska, la manca, nubijska, sanijska i togenberg. Vaš izbor rase zavisi od toga koja rasa vama najviše odgovara, cene i dostupnosti te rase na vašem tržištu. Kod odabira rase, takođe treba uzeti u obzir dostupnost jarčeva za parenje u vašem regionu kao i buduće tržišnu potražnju za muznim kozama u vašoj oblasti. Pre odabira rase, trebalo bi konsultovati domaće eksperte za eventualne savete i preporuke.

Rase:
Alpska koza vodi poreklo sa francuskih Alpa. Krupne je građe koja pomalo podseća na građu jelena. Uši stoje uspravno, boja varira od bele, sive, smeđe, crne, do crvene, ali moguća je pojava kombinacija ovih boja na istoj jedinki. Minimalna visina odrasle koze iznosi 75 cm, dok je minimalna težina oko 61 kg.
La manca je nedavno dobijena nova rasa u Americi koja je nastala ukrštanjem kratkouhe španske rase sa vodećim čistokrvnim rasama. Koze ove vrste mogu biti bilo koje boje, ali se razlikuju od ostalih rasa po tome što nemaju spoljne uši, ili su one veoma slabo razvijene. Minimalna visina ovih koza je 70 cm, dok je minimalna težina nešto ispod 60 kg.
Nubijska koza je krupne građe i odaje utisak ponosne i dostojanstvene životinje. Ova rasa je dobijena u Engleskoj ukrštanjem životinja iz Indije i Egipta sa britanskim muznim kozama. Fizičke osobine koje razlikuju ovu kozu su duge uši koje vise i izbočena njuška. Mogu biti bilo koje boje ili kombinacije boja, jednobojne ili šarene. Minimalna visina odrasle jedinke je 75 cm, dok minimalna težina iznosi 61 kg.
Sanska koza je bele ili svetlo kremaste boje koja vodi poreklo iz Švajcarske. Ona je srednje krupne ili krupne građe, čvrstih kostiju i životinja puna energije. Uši kod ove koze stoje uspravno, dok je poželjna boja bela. Minimalna visina odrasle koze je 75 cm, a minimalna težina je 61 kg.
Togenberg koza je srednje veličine, čvrsta i energična. Vodi poreklo iz Švajcarske. Obično je jednobojna, a boja varira – od svetlo smeđe do tamno čokoladne sa uočljivim belim belezima. Iako nijanse smeđe boje mogu varirati, beli belezi imaju ustaljen izgled. Minimalna visina odrasle koze iznosi 63 cm, a težina 54 kg.

Da li je potrebno da vaša koza bude registrovana?
Ukoliko gajite koze samo za mleko, odgovor na ovo pitanje je – ne. Međutim, ako planirate da vodite svoju kozu na sajmove i izložbe onda je odgovor, u tom slučaju – da.

Kako odabrati kozu
Kada kupujete koze, obratite naročito pažnju na:
(1) podatke o njenoj proizvodnji;
(2) dokumentaciju o zdravlju i
(3) fizički izgled grla.

Prilikom kupovine odrasle koze, obavezno tražite dokumentaciju o proizvodnji mleka i jarenju te koze. Ukoliko je koza mlada i nije još počela da daje mleko, tražite dokumentaciju koze koja je ojarila tu kozu, tj. njene majke. Odrasla koza koja daje dosta mleka, ima prosečnu produkciju od 815 litara mleka u mlečnom periodu od 10 meseci (vreme kada koza daje mleko). Ovo je jednako proizvodnji od 2,7 litara mleka dnevno. Međutim, dnevna proizvodnja mleka može da ima velike oscilacije tokom laktacionog perioda od 10 meseci.
Zbog toga što su koze životinje koje daju mleko, one moraju imati odlike te vrste životinja. Zbog toga proverite da li koza ima oblik koji bi ženka koze trebalo da ima – tanak vrat, dobro oblikovanu kičmu i osnovu, uske butine i, uopšte, pravilno izgrađene kosti. Koza bi trebalo da bude tanka i mekana kod rebara.
Takođe, proverite da li koza ima gipka rebra i prostran grudni koš. U isto vreme, pregledajte kopita i noge, kao i način na koji koza hoda. Konstitucija ili građa je vrlo bitna i pokazuje se dubinom i širinom grudnog koša. Veoma je bitno pogledati i vime. Kada je puno, trebalo bi da bude krupno i čvrsto pričvršćeno za telo koze i da ne pada ispod kolena. Veliko vime ne znači i visoku proizvodnju mleka.
Ukoliko primetite da u vašem regionu postoji velika potražnja za jarčevima, ili ako imate veliki broj koza, jarac bi mogao predstavljati dobru kupovinu. Ukoliko to nije slučaj, nemojte nabavljati jarca.

Smeštaj
Nije vam potrebna komforna staja za vaše koze. Neka vrsta manjeg skloništa veličine 1,5 m x 2 m koji je mora zaštititi od kiše i lošeg vremena je sasvim prigodan smeštaj za jednu kozu. Deo smeštaja može biti nedostupan kozi i u taj deo se mogu smestiti hrana i ostala oprema. Prostorije gde se nalaze koze bi trebalo da imaju dobru ventilaciju da bi se smanjio rizik od respiratornih infekcija. Dajte vašim kozama dosta mesta da se slobodno kreću. Dvorište je obavezno i trebalo bi da bude barem 20 m x 2 m, ukoliko imate jednu kozu. Dvorište može biti ograđeno ili žicom ili tarabom, i trebalo bi da bude visine između 120 i 135 cm. Naučite kozu da poštuje ogradu, dok je još sasvim mlada. Koristite kapiju kad je izvodite napolje i nemojte je podizati preko ograde dok je jare, zato što će ubrzo naučiti da treba da preskače ogradu kada želi da izađe napolje. Ukoliko koza ipak nastavi da preskače ogradu trebalo bi da žicom ogradite veoma mali obor u kojem je držite, sve dok ne nauči da je nemoguće preskočiti ogradu.

Oprema
Od opreme vam je potrebna šerpa, neka tkanina za pranje i muzilica. Dobra ideja je imati platformu za mleko, iako nije neophodna. Napravite platformu koju ćete postaviti tako da je možete lako čistiti. Obezbedite mesto gde ćete vršiti mužu, a koje će biti odvojeno od mesta gde su koze smeštene. Ovo pomaže da mleko ostane sanitarno ispravno.
Operite vime pre muže. Posle muže pobrinite se da mleko ostane kvalitetno. Sva oprema koja se koristi za mužu, kao i posude za odlaganje mleka moraju biti detaljno očišćeni i isprani sanitetskim sredstvima. Prljava oprema može veoma lako upropastiti mleko.

Ishrana koze
Tek pošto ste izabrali vašu kozu i kada ste joj obezbedili dobar smeštaj i dvorište, počinje vaš posao. Vašoj kozi je potrebna pravilna ishrana da bi postala vrhunski prizvođač mleka.
Obezbedite vašem jaretu dobar početak. Potrebno mu je barem dva dojenja majčinim mlekom – kolostrumom, što je pre moguće posle jarenja. Tim putem jare dobija vitamin A i smanjuje se mogućnost oboljenja. Ovo prvo, gusto i žuto mleko nije pogodno za ljudsku ishranu.
Možete da dozvolite kozi da doji jare posle jarenja, ili da ga sami hranite uz pomoć bočice. Dozvolite prirodno dojenje 3 dana, a posle toga sami hranite jare. Bočice sa cuclama su sasvim dobre za hranjenje jarića. Bez obzira koji metod koristite, obavezno dobro očistite korišćenu opremu. Operite opremu za dojenje posle svakog korišćenja. Mleko mora da se zagreje na približno 38 stepeni C, jer ukoliko je mleko hladnije, jare će ga odbiti.

Menjajte ishranu polako
Punomasno kozije mleko predstavlja odličnu hranu za jariće, mada i punomasno kravlje mleko može biti korišćeno kao zamena.
Svi jarići počnu da grickaju lisnato seno već sa par dana starosti. Visokoproteinska starter hrana za telad trebalo bi da se daje jaretu čim ono počne da ga prihvata, mada tu vrstu hrane jare neće jesti u velikim količinama sve dok ne napuni 3 nedelje. Čim jare napuni 2 do 3 nedelje, počeće da pije vodu iz činije, bez obzira da li je prethodno bilo ručno hranjeno. U ovo doba jare će, takođe, početi da jede lišće zelenih biljaka, žbunje, itd. Pod uslovom da jare počne da jede žitarice i seno krajem osme nedelje života, hranjenje mlekom može da se prekine. Vaša koza će ubrzo zavoleti korenje, silažu, lucerku, i verovatno joj neće dosaditi takva ishrana.

Ispaša
Ispaša je odličan način ishrane za koze, ali imajte na umu da navodnjavani pašnjak predstavlja odličnu sredinu za razvoj crva, metilja i ostalih parazita. Koze se dobro snalaze na pašnjaku lucerke, kao i na pašnjacima obične trave. I pošto koze vole raznovrsnu ishranu, obezbedite vašim kozama što je moguće veći pašnjak. Takođe, uvek proverite da li su hrana i voda čista. Vaše koze će davati najbolje rezultate samo ukoliko im obezbedite čistu hranu, pitku vodu i dobar pašnjak.

“Ready-Mix” ishrana
Žitarice za potrebe vaših koza možete mešati sami. Međutim, nekoliko firmi za proizvodnju stočne hrane proizvode kvalitetan koncentrat. Koncentrat je sitniji i može biti jeftiniji u zavisnosti od količine koju kupujete. Obezbedite vašoj kozi čistu vodu za piće, minerale i so.
Koza koja daje manje od jednog litra mleka dnevno, dobija sve hranljive materija koje su joj potrebne iz kvalitetne lucerke. Kozi koja daje više mleka, trebalo bi davati i više od lucerke. Takvoj kozi je potreban kilogram koncentrata za svaka dva litra datog mleka. Kozi dajte polovinu dnevne doze posle jutarnje muže, dok drugu polovinu dajte posle večernje muže.
Sjarena koza obično ima period od dva meseca pred jarenje kada ne daje mleko. Tokom ovog perioda, koza bi trebalo da dobija dobro seno od trava u zamenu za lucerku. Povećanje količine hrane bi uvek trebalo da se vrši postepeno.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:17 pm



Skoro idelana po konstituciji, a ovo je njena unuka. Obe koze izuzetne mlečnosti.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:21 pm

Medju patuljastim kozama krije se najbolja melcna rasa :
Ovo treba shvatiti uslovno. U odnosu na velicinu racunajuci i kvalitet mleka.
"Nigerian Dwarf Goat", Nigerijska patuljasta koza.
Ova kozica treba da bude visoka (prosek) 43-48 cm a sve preko 58cm se diskvalifikuju.
Moze da da 3 kg odlicnog mleka na dan.
Masti 4-10 %, prosek 6% i 4% proteina. Sa realnim potencijalom da se ove vrednosti povecaju.
Nazalost prava selekcija jos uvek nije uradjena jer dok jedni drze ove koze radi mleka drugi ih drze kao decije ljubimce.
Tako da prinosi mleka jako variraju.
Inace u odnosu na kolicinu hrane ova koza moze da da najvise mleka pa je dusu dala za one koji bi se bavili proizvodnjom sira a moraju da kupuju deo ili svu hranu.
Ako se uz to uzme u obzir da je kvalitet mleka ravan ili bolji od ovcijeg racunica je jasna.
Nazalost mislim da su ove koze u Evropi pre svega za zabavu dece a da dobra mlecna grla moraju da se uvezu iz USA. Kada se uzme u obzir dadobra grla kostaju od 600-1000$ + transport...
U svakom slucaju ova rasa postaje sve popularnija, postoje drustva uzgajivaca, kvalifikovane sudije, izlozbe, sajmovi. To bi mogla da bude garancija da ce se mlecni soj ove rase relativno brzo standardizovati sa dobrim prinosom mleka i da ce biti idealna rasa za male farme.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:26 pm


Alpska i sanska koza
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:28 pm

Alpska koza ili Francuska alpska koza (Alpine) je rasa domaće koze, koja potiče iz francuskih Alpa. Spada među najmlječnije rase koza. Na prvi pogled ova rasa liči na jelena, ima živahne oči, uši su uspravne, a nos je obično plav. Boja varira od bjele, sive, smeđe, crne, do crvene, ali moguća je pojava kombinacija ovih boja na istoj jedinki. Francuska alpska koza je krupna životinja grublje građe. Prosječna težina koze je od 60-80 kg, a jarca 80-100 kg.

Sanska koza je bijela pasmina koza, porijeklom iz Saanen doline u Švicarskoj. Sanska koza je svjetski najznačajnija i najpoznatija pasmina koza. Nastala je postepenom selekcijom na mliječnost. Danas postoje brojni lokalni sojevi širom svijeta od kojih su najpoznatiji švicarski, njemački i francuski.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:36 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:37 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:39 pm

6. 09. 2005.
Ekonomska opravdanost uzgoja koza
Proizvodnjom i njegovom direktnom prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove proizvodnje. Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.

Ekonomičnost neke proizvodnje, pa i zasnivanje kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od mnogobrojnih faktora i problema sa kojima je zainteresovano domaćinstvo suočeno pri njenom zasnivanju. To se pre svega odnosi na određivanje veličine stada, izgradnju objekata ali i adaptaciju već postojećih, zatim izbora i sistema gajenja koza, smera proizvodnje (mleko-meso ili drugi), kao i mogućnosti plasmana i prodaje kozjih proizvoda (mleko, sir, jarad, koža, stajnjak i dr).

Najznačajniji uslov pri opredeljenju nekog domaćinstva za gajenje koza, jeste mogućnost obezbedenja hrane u toku cele proizvodne godine. Na osnovu ovoga odreduje se i broj koza koje će se odgajati. Ukoliko domaćinstvo može da za potrebe ishrane koza obezbedi dovoljnu količinu kabaste hrane sa sopstvenih površina zemljišta (naročito za zimski period), to u mnogome utiče na rentabilnost ove proizvodnje. Pogotovu, ukoliko budući odgajivač poseduje i zemljište za proizvodnju žitarica, za koncentrovanu hranu.

U slučaju da domaćinstvo ne poseduje zemljište za zasnivanje takve proizvodnje, onda je prinudeno da ih po višim cenama nabavlja na tržištu, što u mnogome poskupljuje ovu proizvodnju. U toku letnjeg perioda ishrane, treba voditi računa tj. planirati (u zavisnosti od sistema gajenja) mogućnost ispaše koza na okolnim terenima (štalsko-pašni sistem uzgoja).

Drugi bitni činilac koji utiče na zasnivanje ove proizvodnje jeste i izgradnja objekata, kao i njihovo opremanje. Kakav će objekat biti, zavisi u mnogome od rasnog sastava koza kao i od sistema uzgoja (intenzivni sistem zahteva odgovarajuće uslove i opremanje objekata).

Domaćinstvo koje već poseduje stariji objekat, može u sopstvenoj režiji izvršiti njegovu adaptaciju. Odnosno uz manja ulaganja i uz učešće ličnog rada, treba da ga prilagodi potrebama pravilnog uzgoja koza. To znači, da u njemu treba da obezbedi ugradnju opreme za ishranu kao i napajanje koza.

Što se tiče ekonomske dobiti od kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od smera proizvodnje i rasnog sastava koza. Ukoliko domaćinstvo poseduje sve napred navedene uslove, a želi da se opredeli za smer proizvodnje mleko-meso, onda treba da se opredeli za uzgoj naše domaće bele koze, kao mlečnog tipa. Na taj način proizvodnjom, odnosno dobijanjem većih količina mleka i njegovom direktnom prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove proizvodnje.

Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.

Stanje i perspektive razvoja kozarstva u Srbiji i Crnoj Gori

Neposredno uoči Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je bilo 1.800.000 koza. To su uglavnom bile domaće balkanske koze, od kojih je do 5% bilo mlečnijih rasa raznih genotipova. U toku rata broj kozaje opao, da bi se posle rata povećao na 1.300.000. Zabranom gajenja koza koja je doneta 1954. godine unušteno je preko 80% koza od zabeleženog stanja, tako da počev od 1954. godine pa sve do 1991. godine ne raspolažemo sigurnim statističkim podacima o brojnom stanju koza.

U našim uslovima koze se u većini slučajeva gaje ekstenzivno, mada ima tendencija ka intenziviranju ove proizvodnje. Koze se uglavnom gaje u brdsko-planinskim, manje privredno razvijenim područjima sa oskudnim ili skromnim izvorima hrane. Brojno su različito zastupljene, počev od područja u kojima su vrlo retke, pa do onih u kojima su znatno brojnije. Uglavnom ih gaje siromašna domaćinstva pasivnih krajeva ili ona koja nemaju hrane za krave, pa koriste skromne zahteve koza da bi došli do vrednih namirnica za svoje potrebe. Interesovanje pojedinih individualnih gazdinstava za gajenje koza sve je veće. Koze uglavnom gaje individualna gazdinstva i to u većini slučajeva od 1-2 grla, mada je na terenu sve više prisutno odgajivača koji gaje 20, 30 i više koza.

O kozama se mnogo više govorilo kao o štetnim za šumu, a negde i za eroziju, nego što se isticala njena korisnost i nastojalo da joj se poprave uslovi i izmeni način gajenja. Naša posleratna nastojanja za bržim privrednim razvojem, obuhvatala su i razvoj šumarstva i drvne industrije, što je zahtevalo i pošumljavanje novih površina. Šumski stručnjaci su ubedili političare i državne organe da koze svojim načinom gajenja nanose veliku štetu šumama, pa je 1954 god. donet Zakon o zabrani držanja koza, koji je jedinstven u svetu. Pri tome nisu uzeti u obzir osnovni faktori koji sprečavaju brži razvoj šuma, pa je donošenje pomenutog zakona značilo praktično uništavanje domaće koze kao vrlo korisne domaće životinje. Posle oko tri decenije od donošenja ovog zakona postalo je jasno da su na uništavanje naših šuma u znatno većoj meri delovali drugi faktori: bujuce, poplave, erozije, česti požari, a najviše sam čovek svojim neracionalnim gazdovanjem šumama, kvalitet šume nije popravljen iako su koze uništene.

U toku dosadašnjeg načina gajenja koza u nas nije primenjivan nikakav selekcijski rad. Koze su uglavnom, stalno bile prepuštene selekciji, a rede nahodenju odgajivača (u slučaju gajenja manjeg broja koza). Otud je i proizvodnja

mleka kod domaćih genotipova koza vrlo različita zavisno od nivoa pružene hrane i nege. Zbog toga nam u potpunosti nije poznat ni mogući potencijalni proizvodni kapacitet naših koza. lpak, treba ukazati na činjenicu da je dozvola gajenja sanske koze i tolerisanje od strane lokalnih vlasti gajenja belih koza, iako nisu pripadale sanskoj rasi, vršila selekciju na koze bele boje. Ovo je značajno zato što su domaće bele koze, a posebno one sa kratkom dlakom, razni tipovi meleza domaće balkanske koze i sanske, odnosno povećanjem njihovog broja na izvestan način uslovilo je i povećanje broja mlečnijih koza na račun domaćih balkanskih.

Još od Drugog svetskog rata, u našu zemlju su uvožene švajcarske rase koza u cilju oplemenjivanja naše domaće koze. Najveći uticaj pri tome je imala sanska koza čiji su melezi pokazivali bolje proizvodne rezultate i to u pogledu mlečnosti, plodnosti kao i u nešto većoj telesnoj masi. Na taj način je nastao tip oplemenjene domaće koze ili domaća bela koza. Ovo oplemenjivanje je počelo pre Drugog svetskog rata, a nastavljeno je i posle njega, tj, u periodu zabrane držanja koza. Proces njenog stvaranja nije praćen, odnosno bio je neplanski, tako proizvodne osobine domaće bele koze nisu dostigle svoje pune vrednosti. Domaća bela koza je rasprostranjena u svim krajevima naše zemlje, gde je dobro prilagodena i surovijim uslovima gajenja.

Domaća bela koza se u našoj zemlji najčešće koristi za popravljanje domaćih manje produktivnih meleza kao i domaće balkanske koze. Inače, najbolje je gajiti domaću belu kozu u čistoj krvi, uz primenu selekcije na mlečnost, stim što njeno odgajivanje treba uskladiti s potrebama mlečnijih rasa u pogledu uslova ishrane i nege.

Ako se osvrnemo na izuzetnu specifičnost i raznovrsnost kozjih proizvoda, onda je jasno zašto su mnoge zemlje svoja nastojanja usmerile da od niske proizvodnje koza predu na visokoproizvodne rase i intenzivni način gajenja. Sva dosad postignuta inostrana iskustva govore o vrlo realnim mogućnostima za razvoj ove grane stočarstva u nas, a posebno u brdsko-planinskim područjima. Zbog toga, je neophodno da se što pre prede s tradicionalnog, primitivnog gajenja koza na savremeno i organizovano gajenje. Ovo bi neminovno zahtevalo izmenu dosadašnjeg načina gajenja, a posebno izmenu rasnog sastava i ishrane koza. Ovaj prelaz na intenzivni način gajenja koza ne bi bio težak, jer se koza lako navikava i prilagodava novim uslovima intenzivnog gajenja.

Sadašnje stanje kozarske proizvodnje

Statistika ni danas ne vodi evidenciju o brojnom i proizvodnom stanju koza u nas. Prema jednoj anketi (1980), u Republici Srbiji van pokrajina gaji se oko 9% od ukupnog broja koza (55.000) u odnosu na prostor bivše SFRJ, dok je prema statističkom podacima iz 1991. godine bilo oko 114.000 koza, u Vojvodini 71.000 i na Kosovu 60.000, što ukupno iznosi 245.000 grla koza. Međutim, prema postojećoj evidenciji po opštinama, saznanju sa terena, kao i na osnovu grubih procena, može se predpostaviti da u ovom momentu u Jugoslaviji ima oko 250.000 koza. Prema rasnom sastavu najmanje je koza alpino rase (oko 2-3%). Domaća bela koza je zastupljena sa oko 15%, raznih tipova meleza ima oko 35% koliko ima i koza balkanskog tipa nižih područja, dok koza balkanskog tipa viših područja ima oko 12%, od ukupnog broja koza.

Smer proizvodnje naših koza je mleko-meso, gde je mleko uglavnom prioritetno. Ovo posebno važi za ona gazdinstva kojima je proizvodnja mleka preko koza prihvatljivija nego gajenje krava ili ovaca, iako kozje mleko (za razliku od ostalih vrsta mleka), još uvek nije pod zaštitom određenih zakonskih stimulativnih mera.

Inače, protekla decenija je donela zapažene promene u stavovima oko gajenja koza, u povećanom interesovanju za intenzivniji tip gajenja koza naročito individualnih gazdinstava, ali ono nije još uvek dovoljno sagledano, niti organizaciono dobro obuhvaćeno. Sve veće interesovanje za gajenje koza dovelo je do potražnje koza i to visokoproduktivnih, jer veliki broj zainteresovanih želi da primeni intenzivniji sistem gajenja koza. Međutim, nestašica kvalitetnih priplodnih koza danas u Republici Srbiji dovodi do toga da zainteresovani za gajenje koza počinju ovu proizvodnju s malim brojem koza. Osim ovog u praksi se javlja problem što se poistovećuje ishrana, smeštaj, oprema i uslovi gajenja s potrebama ovaca što je nepravilno. U ishrani je to, često, posledica shvatanja o "skromnosti" koza pa se njene potrebe u ishrani poistovećuju s potrebama ovaca. Mada postoji dosta sličnosti u smeštajnim objektima i opremi, ipak se moraju uzeti u obzir i određene razlike. Ovakvo shvatanje dovodi do negativnih posledica i niže proizvodnje, posebno kada se radi o visoko mlečnim rasama koza.

Dr Nurgin Memiši, Frida Bauman dipl. ing.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:41 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Pon Feb 21, 2011 1:42 pm

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Rade kamenorezac
Neznanac
Neznanac


Broj poruka: 45
Datum upisa: 22.02.2011
Godina: 38
Lokacija: Krusevac

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Uto Feb 22, 2011 12:48 pm

bećar ::


Skoro idelana po konstituciji, a ovo je njena unuka. Obe koze izuzetne mlečnosti.

Jel su ovo tvoje koze?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Uto Feb 22, 2011 9:43 pm

Ne . Skinuto sa sajta. Otac ovih koza prodat za 16 000 eura, jedna doza semena 100 eur.
Držao sam do pre 4-5 godina stado od 10 alpina izuzetne mlečnosti i 2 jarca i. Ishrana je bila ad libidum-po volji, što znači da je hrana stalno pred njima. Hranio sam granulama sa 16% proteina, plus premiks za krave muzare. Takodje lucerka stalno pred njima. Bili su kod mene sa B 92 (ona emisija znanje na poklon) i posle sam ih prodao-jer je prestao otkup mleka.
Sad planiram da uvezem burske koze iz Hrvatske. Idućeg meseca idem da vidim nešto i da se dogovorim...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Sre Feb 23, 2011 8:17 am



jarac i koza burske rase izuzetnog kvaliteta.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Sre Feb 23, 2011 8:18 am

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
bećar
Redovni Clan
Redovni Clan


Broj poruka: 269
Datum upisa: 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: KOZARSTVO IDEO   Sre Feb 23, 2011 8:20 am

http://www.youtube.com/watch?v=LUES_zvXtEw&feature=related
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

KOZARSTVO IDEO

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 5Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 ::  ::  :: -