RAZVITAK PČELA, MATlCA I TRUTOVA
Razvitak pčela, matica i trutova do njihovog izleganja iz ćelija prolazi kroz sledeće faze: jaje, larva, lutka.
Matica polaže jaja samo u čelijama koje su pčele pripremile - očistile i prekrile tankim slojem propolisa. Zbog toga, pre nego što spusti trbušić, matica uvlaći glavu u ćeliju i opipava je svojim antenama, a zatim polaže po jedno jaje, koje jednim krajem prilepi za dno ćelije. Jaje je biserno belo, duguljasto i malo iskrivljeno, sa slabim proširenjem u jednom kraju. Obavijeno je čvrstim omotom i sadrži jedro, protoplazmu i žumance. Dugačko je prosečno oko 1,5 do 1,6 mm. Rano u proleće i u jesen jaja su krupnija u poredjenju sa jajima položenim u junu, kada matica polaže najviše jaja.
Tri dana posle polaganja jaja nastupa ubrzano deljenje ćelija i formiranje zametka buduće larve koja se izleže krajem trećeg dana. Omot jaja se rastvara pod uticajem posebnih enzima, koja luči larva. Pčele ne kvase omot mlečom, kao što se doskora mislilo. Kap tečnosti, koja se vidi na dnu ćelije, potiće od traheje zametka, odakle ona pušta prilikom izleganja larve.
Šema razvoja jaje, larve i lutke Cikljus razvija matice, radilice i truta
Stadijum larve kod pčela traje 6 dana, kod matica - 5, a kod trutova - 7 dana. Prva tri dana mlade pčele hraniteljice hrane larve pčela, matica i trutova mlečom, koji sadrti sekrecije gornjovilicne i pod ždrelne zlezde i bogat je lako usvojivim hranljivim materijama i biostimulatorima. Smatra se (Zerebkin) da u sastav mleca ulazi i sekrecija temene žlezde, koja je bogata masnoćama. Trećeg dana hrani larvi pčela i trutova pčele dodaju i kašicu od meda i polena, koju pripremaju u svojoj mednoj voljki, a od četvrtog dana do kraja tog stadijuma samo kašicu. Larve matica se u toku celog perioda bogato hrane samo mlečom, što omogučava da se od njih odgaje polno razvijene zenke matice. Sa povećanjem larve matice pčele postepeno izvlaće i zidove matičnjaka.
Pčele hraniteljice posećuju larvu prosečno 1300 puta dnevno, da bi joj daIi hrane, iIi oko 8.000 puta u toku celog razvoja. Pomoću peristaItičkih pokreta tela larva se kreće kružno na dnu ćeIije i kroz usni otvor ona prima hranu, koja prelazi kroz prednje u srednje crevo. Nesvareni ostaci hrane se ne izbacuju u ćeIiji već se gomilaju u srednjem crevu, zbog toga je ono dosta veIiko i zauzima skoro čitavu supljinu tela. Na taj način se hrana u ćeIiji ne prlja ekstrementima. Zahvaljujući pojačanom hranjenju, larva brzo raste i gomila veIike zalihe hranljivih materija - masno telo.
Odmah posle izleganja radilička larva tezi 0, I mg, a kad se ćeIija poklopi tezina joj je oko 150 mg iIi za 6 dana njena se težina poveća oko 1500 puta. Težina matične larve dostiže oko 340 mg, a larva trutova - do 360 mg.
Dok raste, larva 4 puta menja svoj telesni omotač, presvlači se. Tada za oko 30 minuta ona prestaje da se hrani i kreće. Skinuti omotači padaju na dno ćelije. Na kraju stadijuma larva prestaje da se hrani i pruža glavu prema otvoru ćelije. Pčele poklapaju ćeliju poroznim poklopcem od voska i polena, kroz koji može prolaziti vazduh, potreban za disanje larve, a posle toga za disanje lutke.
Pošto su pčele poklopile ćeliju, larva izbacuje nesvarene i neusvojene materije u jednom uglu na dnu ćelije i za 1 do 2 dana ispreda sebi čauru. Dok ispreda sebi čauru poklopljena matična larva nastavlja da uzima hranu koja je ostala na dnu ćelije i zbog toga čaura ne pokriva donji deo matičnjaka.
Pošto je isprela sebi čauru, larva (predlutka) presvlači se peti put i ostaje nepokretna 3 dana (kod matičnih larvi 2 dana, a kod larvi trutova 4 dana). U tom periodu nastupa raspadanje (histoliza) većeg dela dotadašnjih organa, a umesto njih počinju da se formiraju glava, grudi i trbuh, kao i sistemi i organi buduće pčele, odnosno matice ili truta. Potpuno formiranje tih organa završava se u stadijumu lutke. Taj intenzivni proces metamorfoze i izgradnje organizma usmerava se nizom delujućih hormona. Za vreme metamorfaze se troši veliki deo zaliha hranljivih materija (masno telo) i pošto se lutka ne hrani, težina - masa joj se smanjuje. Lutka je u početku bela zatim njeno telo postepeno postaje zutoplavo i na kraju spoljni omotač (kutikula) potamni. Prvo potamne složene oči i glava, zatim grudi i na kraju trbuh. Boja očiju utiće na boju poklopca ćelije. Tamniji poklopci pokazuju da su lutke starije (tzv. zrelo leglo).
Na kraju metamorfoze lutka se presvlači poslednji (šesti) put i, pošto se oslobodi pokožice, prelazi u fazu potpuno uobličenog insekta (imago), čime se završava i razvitak. Pomoću izreckanih gornjih vilica insekt probija poklopac ćelije i izlazi iz nje. Kožica od presvlačenja i čaura ostaju prilepljene za zidove i dno ćelije, usled čega zidovi postaju deblji, a saće potamni. Pčela radilica se izleže dvanaestog dana posle poklapanja ćelije, matica osmog dana, a trut cetrnaestog dana. Čitav ciklus razvitka od polaganja jaja do izleganja traje kod pčele 21 dan, kod matice - 16 dana, a kod truta - 24 dana, uz eventualnu razliku od jednog dana (ranije ili kasnije). Jaja, larve i lutke se nazivaju jednim imenom leglo. Leglo može biti otvoreno (jaja i larvye) i poklopljeno (lutke). Utoku čitavog perioda razvitka pčele održavaju stalnu temperaturu oko legla 35°C (od 32 do 36°) i relativnu vlažnost vazduha od 40 do 80%. One obezbedjuju i sveži vazduh, jer intenzivni procesi razmene materije u organizmu larve i lutke zahtevaju i vise kiseonika. Ukoliko nisu obezbedjeni ti neophodni uslovi, dolazi do poremečaja u razvitku legla, do njene bolesti ili do njegovog uginuca.
Preuzeto sa:http://www.u-pcelara-maradik.org
