PROIZVODNjA I UVOZ MEDA

Proizvodnja i uvoz meda

Ova pčelarska godina, bar što se tiče prinosa, je završena. Ostaje sada samo da se vidi kako će oni postati prihod, i koliko će čiste dobiti biti. Kao i u čitavom poslu, i to je neizvesno jer, dok se tokom medobranja sa zebnjom gleda u nebo, dotle i u ovom, drugom delu, neizvesnost vreba na tržištu koje određuju ponuda, potražnja, a u zadnje vreme sve više i drastično mala kupovna moć stanovništva i uvoz.


Kako će biti ove godine, videćemo, ali evo kratkog uvida u Bazu podataka poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku sa dostupnim podacima koje ćemo porediti u dekadnim periodima.

Proizvodnja meda je vremenski široko obuhvaćena. Praćena je od 1947. godine za koju je navedeno da je u Srbiji iznosila, iz 189.000 košnica, 1.083 tone, od čega 243 tone u severnoj pokrajini gde je bilo 55.000 društava. Deceniju kasnije, prinosi rastu na 6.562 tone na republičkom nivou sa 311.000 košnica, dok SAP Vojvodina u tome učestvuje sa 325 tona. U 1967. godini prinosi opet opadaju na 1.394 tone u Srbiji, od toga 396 u Vojvodini, gde broj društava raste na 75.000. Ni 1977. nije berićetna: u celoj Srbiji 1.509, a u Vojvodini samo 629 tona meda. Te godine u Srbiji je tek 356.000 košnica, pa i u Vojvodini opada broj na 69.000. Deceniju kasnije u Srbiji je proizvedeno iz 230.000 košnica 2.805 tona meda, od čega u SAP Vojvodini 659 tona iz samo 36.000 društava. I 1997. godinu prate skromnih 1.958 tona na republičkom nivou, dok Vojvodina beleži samo 271 tonu. Sa 3.538 tona meda ukupne proizvodnje, od čega 383 tone u AP Vojvodini, 2007. godina ponovo je u trendu rasta. Naredna godina je opet nešto skromnija – 2.661 tona ukupno, ali dvostruko viša proizvodnja u Vojvodini, 738 tona. Poslednja godina za koju postoje podaci, 2009. iskazuje ukupnu proizvodnju od 4.577 tona, sa vojvodjanske 434 tone. U pogledu broja društava podaci se završavaju 1990. godinom kada je u Srbiji bilo 173.000 košnica, a u Vojvodini 18.000.

Sve ove podatke treba posmatrati u skopu uslova pčelarenja: poratni rad sa skromnim sredstvima i mnogo elana, s mnogo improvizacije ali i želje za udarništvom, a potom dolazak i u naše krajeve „bauka varoe“ o kojoj se nije znalo ništa a bujala je. Istina, to je još uvek vreme kada je agrohemija na ovim prostorima bila u povoju i kada je, sem kada nebo nije bilo naklono, svaki cvet medio. Sa varoom nestaju pčele, eksperimentiše se raznim sredstvima kako bi se ova nevolja prevazišla, ali se lagano gase i pčelarske zadruge. Nešto domaćom pameću, više rezultatima sa strane, uspeva se delimičnio, pojavljuju se efikasni preparati, varoa opada a proizvodnja raste, ali uz nju nam dolaze i sistemici i palete pesticida potajnog delovanja pa pčele lagano nestaju. I ne samo one – prosečni pčelari postaju vremešni ljudi kojih je sve manje, a mladi žele sigurniji, lakši i unosniji biznis.

I ne samo to. Ako kao merodavne navedemo podatke ovog Zavoda, u 1990. godini u strukturi uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda, kod meda nailazimo da je Srbija uvezla 4.092.473 kilograma meda, a izvezla samo 6.733. Od toga je u Vojvodinu ušlo 1.163.885, a izašlo samo 140 kilograma. Ali, stanje 2009. godine je znatno oprimističnije. Uvezlo se 9.246 kilograma u vrednosti od 42.592 evra, a izvezlo 912.558 i ostvarlo 2.273.825 evra. Navedene podatke biće zanimljivo porediti sa novodobijenim, kada se „podvuče crta“ iza kalendarske 2010. godine.

Matični mleč

Matična mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.


Pandemija novog gripa retko je koga ostavila ravnodušnim, pa je i mnoge, obično nemarne prema svome zdravlju, naterala da kroz promišljeniji način ishrane i izmenu navika života pomognu sopstvenom imunom sistemu da ojača. Ako želimo da u potpunosti sarađujemo s prirodom i njenim darovima u najčišćem obliku, pčelinji proizvodi su pravi put, a jedan od njih koji u mnogome doprinosi našem zdravlju upravo je matični mleč.

Matični mleč je proizvod lučenja nadždrelnih žlezda mladih pčela radilica starosti od petog do petnaestog dana. Ovom materijom pčele hrane larve legla: radilica i trutova samo u ranom razvoju, dok maticu za čitavo vreme razvoja, a zatim i u toku celog života. Ta čudesna supstanca pretvara larvu obične pčele u maticu koja živi 30 do 40 puta duže od pčele radilice. Prinos ovog pčelinjeg proizvoda izuzetno je mali - od hiljadu matičnjaka dobija se samo 350 grama ove dragocene supstance.

Matični mleč je mlečno bele boje, manje ili više guste konzistencije, kiselog i malo gorkog ukusa, specifičnog mirisa. Po hemijskom sastavu mleč iz matičnjaka starih tri dana se sastoji od 66,05% vode, 12,3% belančevina, 5,6% masti, 12,49% redukovanih šećera, 0,82% pepela i 2,84% ostalih mikro sastojaka. Sadrži vitamine B-kompleksa, naročito visokih vrednosti vitamina B5 i B6, vitamine A, C, D i E, mnoge minerale i enzime, 18 različitih vrsta aminokiselina i posebnu nezasićenu masnu kiselinu 10-hidroksi-decenionsku kiselinu, koju nije moguće veštački napraviti, čineći ga izuzetnim kako fungicidnim tako i baktericidnim sredstvom. Prirodni je izvor acetilholina koji utiče na širenje krvnih sudova i snižavanje krvnog pritiska. Ublažava nesanicu, nemir, stres, popravlja raspoloženje, jača pamćenje, izdržljivost i imuni sistem.

Tehnologija proizvodnje matičnog mleča uglavnom se poklapa sa postupcima uzgoja matica. Male količine mogu se dobiti uzgredno iz rojevskih matičnjaka pre njihovog zatvaranja. Obimnija proizvodnja predpostavlja korišćenje veoma jakih pčelinjih zajednica. U standardnim LR košnicama to su puna dva nastavka odvojena rešetkom. Oni se uređuju tako da se u plodišnom, donjem, nastavku ostavlja matica, dok se iznad matične rešetke, stavlja okvir sa mladim leglom, okviri sa zatvorenim leglom iz kojeg su počele da se izvode mlade pčele i okviri bogati polenom. Počeci matičnjaka, kao i kad se uzgaja matica, umeću se izneđu otvorenog legla. Tu ostaju tri dana. Kada je vreme stabilno i uz obaveznu veoma obilnu pašu jako pčelinje društvo sposobno je da kvalitetno prihvati i odneguje tridesetak larvi. Matičnjke iz košnice ne treba vaditi pre 48 sati, ali ne ni kasnije od 72 sata po presađivanju. Sa izvađenih ramova se pažljivo stresu pčele, a zatim se prenose u besprekorno čist prostor, bez direktne sunčeve svetlosti. Tada treba oštrim zagrejanim nožem skratiti već prilično izvučene matičnjacke i iglom za presađivanje ukloniti larve. Malom drvenom kašikom vadi se mleč i stavlja u sterilne staklene bočice. Kada se bočica napuni na mleč se nakapa nekoliko kapi 40% etil alkohola, zatvara se gumenim čepom koji se zatim hermetizuje slojem rastopljenog voska. Tako dobijen mleč čuva se zaštićen od svetla u frižideru na temperaturi +3 °C do upotrebe, a najdalje godinu dana. Kako je ova plemenita materija izuzetno osetljiva na spoljašnje uticaje vlage, toplote, svetlosti, vazduha i raznih hemijskih agenasa, u farmaceutskoj industriji se prerađuje postupkom liofilizacije, pri čemu se vakuumom oduzima voda pretvarajući je u prah. Samo tako obrađena može da se čuva nekoliko godina.

U ishrani ljudi matični mleč ima prvenstveno dejstvo na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Zato je potrebna velika obazrivost kod primene mleča i njegovih mešavina sa drugim pčelinjim proizvodima, posebno kod dece i mladih, te nije na odmet prethodno posavetovati se sa izabranim lekarom. Pomešan sa fino kristalisanim medom predstavlja izvanredan prirodni regenerator koji deluje na funkcionisanje i jačanje muskulature, poboljšanje apetita, obnavljanje bolešću iznurenog organizma, ubrzavanje i pospešivanje oporavka, poboljšanje zdravstvenog stanja u celini, psihofizičke kondicije posebno kod vrhunskih sportista. Matični mleč pokazuje zadivljujuća antibakterijska, antivirusna i antigljivična svojstva, dakle, sprečava upale upravo zahvaljujući gama-globulinu. Pomaže zaceljivanju preloma i dijebetičkih rana, odličan je za oporavljanje pa se jetre zato preporučuje bolesnicima koji pate od različitih poremećaja funkcija jetre. Kako sprečava stvaranje krvnih ugrušaka blagotvoran je kod tromboze.

Evo nekih, najčešće korišćenih, jednostavnih recepata za pripremu i korišćenje preparata na bazi mleča i drugih pčelinjih proizvoda. Mleč u alkoholnom rastvoru priprema se tako što se svež matični mleč razmuti u 40-45% etil alkoholu u odnosu 1:20, što znači da na 1 gram mleča dolazi 20 grama alkohola. Ovako pripremljen preparat koristi se četiri puta dnevno u dozama od 5 do 10 kapi.

Mešavina meda i mleča priprema se mešanjem svežeg mleča sa fino kristalisanim medom u odnosu dva grama mleča na 100 grama meda. Za mešanje se koristi plastična posuda i plastična ili drvena varjača, nikako metalne mešalice miksera. Dobijena masa se čuva u tamnoj staklenoj posudi. Koristi se tri puta dnevno po jedna kafena kašičica pola sata pre jela. Mleč se može mešati i sa medom i polenom: u kilogramu fino kristalisanog meda razmuti se 4 grama mleča uz dodatak 30 grama samlevenog polenovog praha. Masa se dobro izmeša, čuva u tamnoj posudi na hladnom mestu, a uzima 2 do 3 puta dnevno po jedna kafena kašičica pre jela.

Da bi se počelo sa pčelarstvom treba krenuti od osnova, dakle od - pčele. Otuda, za početak, evo kratkog pregleda građe tih vrednih i korisnih insekata.
Piše Danica Grbić, dipl. vet

Sa spoljne strane telo pčele prekriveno je pokrovom koji štiti unutrašnje organe, a sastoji se iz tri sloja:
- spoljnjeg ili kutikule
- središnjeg ili hipoderma
- unurašnjeg ili bazalne membrane.
Spoljni sloj ili kutikula se sastoji od tri sloja.
Površinski sloj ili epikutikula ima zaštitnu ulogu, srednji sloj ili egzokutikula u kojem se nalaze pigmenti, od kojih zavisi boja pčele, i unutrašnji sloj ili endokutikula koji je ujedno i najdeblji.
Telo pčele obraslo je gustim dlačicama, koje imaju različitu ulogu, a najvažnija je u oprašivanju bilja, jer se cvetni prah zadržava na njima i tako ga pčele prenose na druge cvetove. Osim toga, one ujedno služe i za sakupljanje cvetnog praha. Kod mladih pčela telo je gusto obraslo dlačicama, dok ih starije gube tako da su im prsa i trbuh sjajni, bez dlačica.
U hipodermu ili srednjem sloju pokrova su ćelije od kojih neke luče hitin, neke vosak, a neke učestvuju u građi voštanih i otrovnih žlezda. Unutrašnji deo ili bazalna membrana obavijaju unutra­šnjost hipoderma i organe koji se tu nalaze.
Telo pčele je sustavljeno iz tri dela, a to su glava, prsa i zadnji deo. Na glavi se nalaze oči, pipci i usta. Pčele imaju dva složena oka, sastavljena od više očnih jedinica, odnosno omatida.
Premu nekim autorima broj omatida se kreće od tri do osam hiljada, u zavisnosti da li je reč o matici, radilici ili trutovima. Svaka očna jedinica predstavlja zasebno oko, tako da pčela vidi sliku predmeta u obliku - mozaika.
Na pipcima se nalazi čulo mirisa i dodira. Pčele dobro razlikuju mirise, posebno trut kojem je čulo mirisa izuzetno razviijeno.
Usta pčele sačinjava gornja usna, koja služi kao osnova ostalim delovima usta i nepokretna je. Gornje vilice su parne i pokretne u jednom pravcu. Slobodni kraj im služi za uzimanje krute hrane, izgradnju saća i skidanje voštanih poklopaca. Donja vilica i donja usna, odnosno neki njihovi delovi, formiraju rilo, organ u obliku cevi u kojem je smešten jezik. Za praktično pčelarst­vo važna je dužina rila, a kod pčela radilica se kreće od 6-7 mm.
Prsa pčele se sastoje od tri prsna segmenta i prvog trbušnog segmenta. Na prsima se nalaze krila i noge. Pčela ima dva para krila. Prvi par krila je veći, a drugi je za jednu trećinu manji. Krila su prozirna i opnaste građe. Zvukom koji krila proizvode u toku leta pčele se sporazumevaju.
Kod pčela razlikujemo tri para nogu smeštenih sa donje strane prsa. Najrazvijeniji je treći par nogu na kojem se nalaze košarice za smeštaj cvetnog praha.
Trbuh pčele sastoji se od segmenata. Prvi trbušni segment je srastao sa prsima, a poslednji je modifikovan u analni prsten. Pretposlednji segment učestvuje u građi žaoke. Segmenti su međusobno povezani opnom i pomični su, što omo­gućava širenje trbuha.
Sistem za varenje kod pčela počinje od usta, a završavo se analnim otvorom. Hrana koju pčela uzima dospeva, kroz jednjak, u medni mehur, koji služi kao rezervoar. Na medni mehur se nastavlja međucrevo koje prelazi u crevo. Najvažniji deo sistema za vare­nje je srednje crevo, koje ima važnu ulogu u resorp­ciji i varenju hrane.
Na prelazu iz srednjeg u tanko crevo ulivaju se sitne cevčlce koje imaju funkcijju bubrega. Ostali deo sistema za varenje je naboran i, po potrebi, može se širiti. Na tom mestu skuplja se izmet u vreme kod su pčele sprečene da izleću napolje iz košnice.
Organi za disanje kod pčela sastoje se od deset pari odušaka, koji su smešteni na prsima i zadnjem delu. Na njih se nastavljaju dušnici, na koji se nas­tavljaju dušnički kapilari.
Hemolimfa ima značajnu ulogu u organizmu pčele, jer se preko nje hranjive materije raznose po organizmu.
Živčani sistem pčele je ganglijskog tipa. Ganglije su povezane komisurama i one upravljaju radom organa kod pčele.
Žlezde voskovnice imaju samo pčele radilice i nalaze se sa donje strane, od drugog do petog trbušnog segmenta. Razvijene su kod mladih pčela koje luče vosak.
Mirisna žlezda nalazi se sa gornje strane šestog trbušnog prsteno. Ta žlezda luči miris karakterističan za svaku pčelinju zajednicu, a njegova specifičnost se nasleđuje od mat­ice.
Žalac se nalazi na kraju trbuha, a imaju ga pčele radilice i matice. Kod radilice služi za odbranu, o kod matice za polaganje jaja i borbu sa drugim maticama. Povezan je sa žlezdom otrovnicom.
Polni organ matice nalazi se u trbuhu i sastoji se od razvljenlh parnih jajnlka ili ovarija. Kod neoplođene matice su mali, ali nakon oplodnje posta­ju znatno veći.
Jajnici su građeni od jajnlh cevčica ili ovarida u kojima sazrevaju jajne ćellje. Na jajnike se nastavlja­ju parni jajovodl ili ovidukti, koji se spajaju i čine neparni jajovod ili vaginu. Uz vaginu, odnosno sa njene gornje strane, nalazi se semena kesica na koju se nastavlja semeni kanal ili ductus seminalis, koji se uliva u vaginu. U semenoj kesici se, prilikom oplodnje, deponuju muške polne ćellje ili sperma­tozoidi. Sa spoljne strane semene kesice su dodatne žlezde, koje su preko kanalića spojene sa semenom kesicom.
Polni organi radilice su zakržljali. U izuzetnim okolnostima pčele radilice mogu nositi neoplođena jaja i nazivaju se lažne matice.
Polnl organi truta smešteni su u trbuhu, a sasto­je se od dva semenika ili testisa. Semenici su građeni od semenih cevčica u kojima se stvaraju muške polne ćelije ili spermatozoidi. Semene cevčice se spajaju u dva semenovoda i čine jedan neparni koji se nastavlja u kopulacionu cev, a to je ujedno i završni deo polnog organa truta.

Pitanje dugog života je uzbuđivalo ljudske umove svih vremena, zemalja i naroda. O tome govore hijeroglifi starog Egipta i Kine, stariji spomenici Indije i Grčke.
Mislioci i lekari starih vremena pridavali su medu veliki značaj. Oni su smatrali da se njegovom upotrebom u hrani doprinosi produženju čovečijeg života i da ljudi, koji se redovno hrane medom, često dostižu duboku starost. Veliki filozof i matematičar Pitagora je tvrdio da je doživeo duboku starost blagodareći stalnoj upotrebi meda.
U Indiji, 4.000 godina pre nove ere, med se koristio kao protivotrov u slučaju trovanja biljnim, životinjskim i mineralnim otrovima, a takođe i kod ujeda otrovnih životinja. Najstariji spomenik indijske narodne medecine – Ajurveda (Knjiga života) i Zakoni Manua, sadrže informaciju da je produženje života do 500 godina i više moguće pomoću eliksira i dijete u čiji sastav ulaze i med i mleko.
Indusi su odavno pripisivali medu važna i višestruko lekovita i okrepljujuća svojstva. Lek koji su Indusi koristili, "alterancija“, pružao je čoveku zadovoljstvo i čuvao mladost, a pripremao se uglavnom od meda.
U sastav svetog "napitka besmrtnosti", najačeg okrepljujućeg sredstva, koje liči na grčku ambroziju, takođe je ulazio med.