ARAPSKI KONjI

Kada je tvorac svijeta odlučio stvoriti konja reče vjetru:"Ti ćeš mi roditi biće koje će nositi moje štovatelje. Njega će ljubiti i poštovati moji robovi. Neka bude na strah svima koji ne poštuju moju zapovijed." I tako stvori konja i reče mu:"Tebe sam napravio bez premca! Sva blaga svijeta leže među tvojim očima. Ti ćeš pod svoja kopita baciti neprijatelje, a prijatelje ćeš nositi na leđima. To neka bude mjesto odakle će se molitva k meni uzdizati. Neka si sretan na čitavoj zemlji i budi ispred svih ostalih stvorenja, i ljubav gospodara zemlje neka pripada tebi. Ti ćeš letjeti bez krila i pobjeđivati bez mača!". (arapska legenda )

Niti jedna pasmina konja nije toliko utjecala na stvaranje ostalih pasmina konja koliko arapski. Zahvaljujući njemu, stvarani su mostovi razumijevanja, doživotna prijateljstva, ali i neprijateljstva. Zbog njih ja jedan rat trajao čak 40 godina.

Arapski se konj smatra najljepšim od svih pasmina konja. Arapska legenda kaže da je Alah stvorio arapskog konja od daška južnog vjetra. Muhamed je nomadskim plemenima rekao da pasminu ne mješaju s krvi drugih pasmina. Dok Grčka legenda pak kaže da je Posejdon trozupcem stvorio konja od morskih valova. No, uistinu ljudi su još od drevnih vremena arapske konje smatrali posebnim.

Engleski punokrvnjak je nastao na temelju arapskog konja.

Beduinska legenda kaže kako su nakon dugog putovanja pustinjom došli do vode i pustili svoje arapske kobile da se napiju pošto su bile strahovito žedne. Kao test lojalnosti pozvali su ih natrag prije nego su došle do vode,samo ih se pet vratilo prije no što su utažile žeđ. Tih je pet kobila postalo temeljnih pet kobila beduina i svaka je dobila svoju liniju koju je prenosila na potomke.

Zanimljivo je da kada su Arapi išli u rat sa sobom su vodili samo kobile jer one nisu njištale kada su vidjele druge konje, za razliku od pastuha. I tako nikada nisu odavale njihov položaj.

OPĆE KARAKTERISTIKE:
Podrijeklo:
Sjeverna Afrika, Srednji istok, posebice Egipat

Visina:
Od 144 do 152 cm

Boja:
Najčešće su kestenjasti, riđi i sivi, a rjeđe vrani (crni)

Karakter:
Izuzetno su inteligentni konji, nevjerojatne izdržljivosti

Izgled:
Glava je posebna značajka ove pasmine: široko čelo, mala elegantna njuška i konkavni profil. Male šiljaste uši gotovo se dodiruju, a oči su velike i izražene. Izvijen vrat i relativno široka prsa tipična su za pasminu. Noge mogu biti slaba točka. Arapski konji drže rep u visoku luku. Po arapskoj tradiciji ne reže im se griva.

Namjena:
Atraktivni i kvalitetni jahači konji. U nekim zemljama se održavaju posebne utrke arabera. Također se koristi za poboljšanje i oplemenjivanje drugih pasmina i pružila je temelj za engleske punokrvnjake.

Kretanje:
Ti su konji poznati po gracioznim, lebdećim pokretima, što je posebice vidljivo u galopu. U kasu dolazi do izražaja rad koljena, a hod nije najbolja osobina te pasmine. Pokreti su skladni i gipki, ali ne osobito izdašni.

SLIKE ARAPSKOG KONJA

Prema legendi, Arapi su za početak uzgoja odabrali pet od sedam kobila koje su pripadale Proroku. A kako veli predanje, poticale su iz grupe Al Khamsa...
Piše Predrag Ilić, hipolog

Plemenita glava arapskog konja dokaz je posebne selekcije koju su Arapi spovodili vodeći računa o skladnosti tela i - hodovima. Možda je i zato glava ovog konja suva i širokog čela, da bi se prema njušci naglo sužavala.
Oči i nozdrve su veoma krupne, odajući živ temperament i inteligenciju ove plemenite životinje. Karakteristične crne oči i duge trepavice izražavaju istovremeno i energiju i ljupkost ove rase. Nozdrve su trouglastog oblika, tanke iznutra, obojene jarko crveno i uvek su tanke.
Srednje dužine i srednje visoko nasađen vrat obično je "labudovog izgleda", što samo pojačava gracioznost.
Kratkim i čvrstim leđima predhodi dobro izražen greben.
Sapi su često horizontalne sa visoko nasađenim repom koji se pri hodovima podiže u produžetak sapi.
Noge su tanke sa odlično izraženim zglobovima i tetivama, koje se završavaju kompaktnim i nevelikim kopitom. Visina na štap je 140 do 150 centimetara. Ovaj konj dostiže težinu 400 do 450 kilograma.

Boja arapskog konja je najčešće sivobela i dorata (braon u varijacijama), vrani i alati. Uglavnom, kada posmatramo arapskog konja ceo izraz se svodi na dve reči: lepota i elegancija.
Arapski konj je veoma izdržljiv na dugotrajnim jahanjima kada dnevno može da pređe od 40 do 50 kilometara. Arapi su ih zato stalno koristili u vojne svrhe.
Danas je bez velike upotrebne vrednosti (vojnoj, sportskoj, industriji mesa) ali se najviše koristi za ukrštanje sa ostalim rasama.
Konjske trke, gde učestvuju samo arapski konji, održavaju se samo u SAD, Velikoj Britaniji i nekim arapskim zemljama.
Unutar rase postoje tri osnovna tipa:
- KEHYLAN - predstavnik čvršćeg tipa, simbol snage,
- SEGLAMI feminitip, simbol lepote i elegancije i
- MUNIQI simbol je brzine, najbrži među arapskim konjima.
Rasprostranjenost arapskog konja usko je vezana sa osvajanjem muslimana, odnosno njihovim "svetim ratom". Tako je on došao, na istoku, do Kineskog zida a na zapadu do Evrope. Međutim, nalazimo ga i u severnoj Africi, nekadašnjoj Vizantiji, Palestini, Mesopotamiji, Jermeniji, Iberiskom poluostrvu, Galiji... U Evropi je njegovo prisustvo bilo takođe veoma važno.
Arapski konj je svoj zenit dostigao krajem 17. i početkom 18. veka, tj. nastankom engleskog punokrvnog konja. Uticaj arapskog konja je prisutan u svim evropskim rasama.

Plemenitost

Prema arapskim zahtevima plemeniti konj mora posedovati: pravilno građeno telo, kratke i pokretljive uši, jake ali tanke kosti, usku glavu, nozdrve "kao lavlje čeljusti", lepe, tamne oči "pogleda zaljubljene žene", povijen i dugačak vrat, široka prsa i krsta, uska leđa, obla stegna, vrlo dugačka prava ali kratka lažna rebra, stegnuti trup, dugačka bedra "kao kod noja" i mišiće "kao kod kamile", jednobojna crna kopita, finu retku grivu i bogato obrastao rep, u korenu debeo, a prema vrhu tanak.
Kako piše u legendarnom "Brehm"-u, na strani 141, "četiri stvari (kod plemenitog konja) moraju mu biti široke: čelo, prsa. bokovi i noge; četiri neka su dugačke: vrat, gornji deo nogu, trbuh i slabine, a četiri kratke: krsta, uši, srž kopita i rep".
Ta svojstva dokazuju da je konj dobre pasmine i da je brz, jer je u tom slučaju građom svog tela istovrmeno "nalik na hrta, golubicu i devu".