Pony konji
Karakteristike ponija
Poniji se prvenstveno razlikuju od konja po posebnom ponašanju i visini. Poniji, u odnosu na visinu, imaju duboke grudi, a dužina glave se poklapa sa dužinom između grebena i najvišeg dela sapi. Poni konjići su često živahni, i ponekad nestašni - mali klovnovi.
U pokretima, kretanju, možemo takođe uočiti velike razlike - poniji imaju veoma siguran korak, i stabilni su u pokretu. Islandski poni je jedan od najomiljenijih rasa zbog posebnog, vrlo udobnog i sigurnog koraka po nazivu toelt. Korak prednjih nogu [akcija] je veoma visok, a imaju i dugačak iskorak.
Islandski poni
Poni konji imaju kratku, široku i elegnatnu glavu koja se prema njušci postepeno sužava. Uši su im male, vrlo pokretljive i osetljive. Imaju kraći, mišićav vrat i zaobljen greben uz kratka i veoma snažna leđa. Rep i griva u ponija su veoma gusti i dugački što ih štiti od hladnoće i vlage. Pored karakterističnih, dubokih grudi, poniji imaju kratke i jake noge. Kopita su im mala, tvrda i izdržljiva na neravnim, stenovitim podlogama. Prosečna visina ponija je između 100 i 150cm.
Najpoznatija rasa ponija je Shetland pony, evo nesto i o njemu:
Shetland pony je konjić duge istorije, koji potiče sa istoimenog ostrva, skoro 200 km udaljenog severo od Škotske. Na ovom ostrvu vlada surova klima, uz neprestani hladan vetar i niske temperature. Mesto na kome je veoma siromašna vegetacija, bez ijednog drveta koji bi pružio malo zaklona, zaštite. Zemljište je plitko i kiselo, te rastu samo biljke koje nisu hranljive. Upravo zbog ovih surovih okolnosti je šetland poni postao tako izdržljiv i nezahtevan konjić niskog rasta.
Do polovine pretprošlog veka, šetland poni korišćen je kao zaprežni konj za vuču tereta, rudnicima, gde su često zbog loših uslova i stalne tame oslepili. Stanovnici ostrva su ga takođe koristili u poljoprivredi - konjima su prenosili morske alge, namenjene za đubrenje zemlje. Iako veoma niskog rasta, šetland je jedan od najotpornijih i najsnažnijih konjića, sposoban da tegli čak i dvostruko veći teret od sebe – što je tačno dva puta više od onog što jedan teretni konj može da uradi! Oko 1820. godine jedan poni je uradio neverovatnu stvar, ceo dan je na leđima nosio čoveka iste težine kao što je on sam, sveukupno oko 85 km.
Smatra se da su predaci šetlandskih ponija (pre oko 10.000 godina) stigli na ostrvo iz Skandinavije te da one vode poreklo od primitivnog tipa - tundra konja. I dan danas, šetland konje karakteriše široka nozdrva, u kojoj se vazduh malo ugreje pre dolaska u pluća (to je odlika severnih konja). 1870 je Lord Londondery, na ostrvima Bressay i Noss, osnovao ergele ovih konja i tako ih spasao od izumiranja.
Od početka prošlog veka, popularnost ovih simpatičnih konjića je rasla velikom brzinom. Danas, šetlandki poni je jedan od najomiljenijih "dečjih" rasa konja. Ona je postala popularna ne samo u Evropi već i u Australiji i Americi, gde su prilikom prvog izvoza poneli čak 75 konja, od kojih je u Americi i Kanadi ukrštanjem nastala takozvana rasa American Shetland, koji danas već u malo čemu liči na pretke. U razvijenijim zemljama se održavaju takozvane poni kasačke trke, za decu, buduće nade kasačkog sporta. Ovaj sport je veoma popularan, a glavni akter na njima jeste šetland poni!
Šetland poni je veoma dugovečna i zdrava rasa, nije retko da primerci ove rase žive i do 40 godina starosti, što je skoro dvostruko u odnosu na neke druge rase.
Šetland poni je veoma izdržljiv konjić, snažne građe. Hodovi su mu laki i izdašni. Veoma su sigurni i brzi na teškom, neravnom i stenovitom tlu. Griva i rep su mu veoma dugi i gusti, na čelu ima imaju jak čuperak – ovo su karakteristike od velikog značaja, jer su im pružali odbranu od surovog vremena. Imaju veoma lepu glavu - malu, ravog profila, kratkih ušiju i velkih inteligentnih čiju. Vrat im je pomalo savijen, veoma mišićav i u srazmeri sa telom. Poseduju širok stav prednjih nogu, te su im i grudi, sapi veoma široke. Leđa su mu kratka, ravna i veoma čvrsta. Noge u šetlanda su kratke, uz izražene i veoma snažne zglobove. Kosti nogu su veoma široke i jake. Kičice su kratke, ne strme a završavaju se u okruglim, tvrdim kopitama. Dlaka mu varira, iz glatke letnje u duge dvoslojne zimske, koja je štiti od vlage i hladnoće.
Što se tiče boje, šetlandi se javljaju u svim postojećim bojama, često se sreću vranci (kakvi su im bili preci), zatvoreno dorati i šareni, ređe alati i zekani. [o bojama i nayivima konja pisano je ovde i ovde] Pretežno su dobre naravi, umiljate i razigrane, jedino se kod starijih primeraka sreću tvrdoglavije i "zlobnije" jedinke. Visina ovih konja obično ne prelazi 100 cm, a neretko se javljaju i primerci ispod 80cm.
Veliki je put napravio ovaj mališa, od surovih ostrvskih rudnika, do ugodnih poni klubova okuženih dečijom grajom, toplotom i puno ljubavi! Zasigurno je njihov opstanak zagarantovan – dok je dece, biće i šetlanda!
OVO JE PREUZETO SA
http://poljoinfo.com/showthread.php?2904-Pony-konji
