Golub grivnas (columba palumbus)

Golub grivnas (columba palumbus)

Naj krupnija evropska vrsta golubova. Lovna je divljac.
Naseljava sume a sve cesce je i u gradovima gde se moze sresti po parkovima i po bastama.
Dugacak je 38-43cm a tezak 400- 600 grama.
Plavo sive je boje sa ruzicastom nijansom na grudima. Imaju bele mrlje sa obe strane vrata, nalik ogrlici (grivni), kao i bele pruge na krilima, koje se isticu u letu. Kljun im je jarko narandzast a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon sest meseci zivota.
Oglasava se tonom nalik na "ghu-u-hu-huhu". Prlikom poletanja, cuje se bucni klepet krila.
Zivi sirom Evrope, osim u naj severnijim predelima. Naseljavaju i severo-zapad Afrike, kao i zapad Azije, na istoku sve do zapadnog Sibira i Himalaja. U severnim delovima Evrope je selica a u juznim stanarica.
U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupacnim sumskim predelima. U drugoj polovini 20. veka se prosirio na sela i gradove. Danas se cesto srece u parkovima i bastama ali je i dalje divlja, plasljiva ptica.
Gnezdi se u uglavnom dva puta godisnj, u aprilu i junu. Gnezdo pravi iskljucivo na stablima gde zenka snese dva bela jaja na kojima sama lezi, a muzjak je zamenjuje samo u izuzetnim slucajevima. Inkubacija traje 18 dana. Ptici ostaju u gnezdu dvadesetak dana a nakon izletanja ih roditelji hrane 2-3 dana.
Desetak dana kasnije se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima ostalih parova, udruzuju u jata.

lep golub jeli moze malo vise o njemu osim standarda pozdrav i hvala.

Golub grivnaš


Golub grivnaš (Columba palumbus) je najkrupnija evropska vrsta goluba. Lovna je divljač. Naseljava šume, a čest je i u gradovima, gde se može sresti u baštama.


Dugačak je 38—43 cm, a težak 400—600 grama. Plavo-sive je boje, sa ružičastom nijansom na grudima. Imaju bele mrlje sa obe strane vrata, nalik ogrlici (grivni), kao i bele pruge na krilima, koje se ističu u letu. Kljun mu je jarko narandžast, a noge crvene. Mladunci su sivkasti i pojavljuje im se grivna tek nakon 6 meseci života.


Žive širom Evrope, osim najsevernijih predela. Naseljavaju i severozapad Afrike, kao i zapad Azije, na istoku sve do zapadnog Sibira i Himalaja. U severnim delovima Evrope je selica, a u južnim stanarica.
U Srbiji je ranije bio redak i sretao se samo u nepristupačnim šumskim predelima. U drugoj polovini 20. veka se proširio na sela i gradove. Danas se često sreće u baštama, iako je još uvek divlja, plašljiva ptica. Ranije je bio selica u Srbiji, dok je naseljavao brdsko-planinske predela sa dugim i oštrim zimama. Danas se zadržava u gradovima tokom zime, gde može naći hranu za sebe.


Razmnožavanje

Gnezdi se uglavnom dva puta godišnje, u aprilu i junu, mada se jaja mogu naći i u julu. Gnezdo pravi isključivo na stablima, gde ženka snese dva bela jaja, na kojima sama leži, a mužjak je zamenjuje samo u izuzetnim slučajevima. Inkubacija traje 18 dana. Ptići ostaju u gnezdu dvadesetak dana, a nakon izletanja ih roditelji hrane 2—3 dana. Desetak dana kasnije se odvajaju od odraslih ptica i sa mladima od drugih parova, udružuju u jata.

srpskelegende ::

lep golub jeli moze malo vise o njemu osim standarda pozdrav i hvala.

Neznam sta te konkretno interesuje u vezi njega.Malo ih ljudi gaji u zarobljenistvu,vise ih love jer je to lovna divljac.Ja sam imao jedan par grivasa odavno,pre desetak godina.Odhranile mi ih pismonose.
Bili su mirni,jeli su mi iz ruke.Cak su i izlazili napolje na krov sa pismonosama.Sve je bilo super,dok nije dosla jesen.Onda su jednostavno po svom prirodnom instinktu otisli.Bili su alkirani da mogu da ih prepoznam ako slucajno zbrisu.Kao da sam znao da ce otici.
Sledeceg proleca na moj krov se pojavio jedan golub.Bio je to sada predivan muzjak u svoj svojoj raskosi i lepoti.Zenka se nije pojavila.Muvao se kod mene ceo dan.Nije hteo da udje u golubarnik odakle se izveo ali je sve vreme bio na krovu kuce ili oko golubarnika sa mojim pismonosama.Pridvece je zapucao krilima i otisao.
Vise se nikada nije pojavio.

Tuzna prica, meni i zanimljiva..a ne znam koliko je za tebe zanimljiva..Pozdrav

Ja sam ih također imao,izvađeni kao mladi golubovi iz gnjezda i odhranjeni na ruku.Svejedno bili su divlji,doduše i ja sam ih bio smjestio u volijeru koja nije bila na prometnom mjestu i zaštičenu od pogleda.Neka štetočina je pokidala volijeru pregrizla dio gjde su bile daske i jednog je ubila ,a drugom je bilo ozljeđeno oko.Kada je oko zacjelilo otvorio sam vrata i on je izletio van.Pošto su okolo dvorišta posađene mnogobrojne sada strare velike šljive,jabuke i orasi,zadržavao se dosta dugo vremena u njihovim krošnjama i odjedno nestao.U prolječe se također pojavljivo i negdje u krošnjama se čuo njegov zov da privuče ženku.kako je došao tako je i otišao.Viđao sam ga u više navrata u preletima ali nije htjeo ostati

Priroda je priroda prijatelju.Ako je divlji ne moze biti pitom
Pozdrav

neso.s ::

Tuzna prica, meni i zanimljiva..a ne znam koliko je za tebe zanimljiva..Pozdrav

Vidis,u pocetku mi je bilo zao sto su otisli,ali kako si i sam rekao...priroda je priroda,tako da sam sa te strane ustvari i srecan.Sto se tice zanimljivosti ili nezanimljivosti...ja bih to preformulisao i rekao da je ovo ustvari tada za mene bilo jos jedno u nizu novih iskustava sto se tice odnosa covek-priroda.
Naime,imao sam tu srecu da sam odrastao na periferiji grada,tako da mi livade i njive nisu ni malo strane.Pored fudbala i ostalih klinackih igrarija,slobodno vreme sam ispunjavao tumarajuci poljima i livadama.Odrastao sam uz zivotinje i prirodu.Od kad znam za sebe,zivotinje su bile oko mene.Moj otac je bio golubar,njegov najbolji prijatelj je pored golubova gajio i kanarince i divlje ptice.Pre 20 i vise godina je on izvodio stiglice u zarobljenistvu,kada je to bio pojam za odgajivace.
Ja,samostalno drzim golubove od 86 god.Prvi put sam izvodio kanarince kada sam bio u VII-om razredu O.S.Upario sam SVL-a i obicnu gugutku u VIII-om razredu O.S.Drzao sve i svasta od divljih zivotinja a neke i razmnozavao.Do pre neku godinu sam po 30-ak fazana pustao u polje.Te ptice sam ja odgajio.Evo sada gajim jarebicu kamenjarku.
Sve je to jedno veliko iskustvo za coveka i korak blize prirodi i njenim lepotama.Sve dok postujemo prirodu i njene zakone bice i nama dobro.

P.S.malo sam otisao u Off Topic ali je ovo bilo neizbezno da bih mogao da ti objasnim da ova prica ipak nije tuzna vec jos jedno novo iskustvo

Tako je prijatelju, slazem se sa tobom.