Japanci, majstori za minijature u raznim sferama, stvorili su izuzetno zanimljivu patuljastu, borbenu rasu živine ko gunkei, koja je četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka dobila novo ime ko šamo (mali borac). To je patuljasti varijetet krupne, japanske borbene živine šamo od koje se razlikuje po formi i smatra se posebnom minijaturnom rasom živine boraca.
Selekcija
Ne postoje verifikovani i sačuvani podaci o nastanku ko šamo živine. Japanci su ih prvi put opisali kao posebnu patuljastu rasu boraca 1800. godine, a od 1841. godine su i zakonom zaštićeni. Pored ove rase patuljastih boraca, postoje još neki njihovi varijeteti koji su retki i u samom Japanu - čibi šamo i tosa čibi.
Izgled i stav ko šamo živine su jedinstveni i pomalo neuobičajeni. Pilići ko šamoa se gaje u zajedničkim volijerima, a sukob između petlića nastaje tek kad se odvoje u zasebna jata sa svojim kokama. Preporučuje se da se drže u paru ili u malim jatima koja čine jedan petlić i tri koke.
Izgled
Ko šamo imaju gotovo potpuno uspravan stav i strogo definisane proporcije čitavog tela. Od ukupne dužine, prva trećina pripada glavi i vratu, druga trupu, a poslednja trećina odnosi se na butine i noge. Glava je okrugla i velika, sa veoma mesnatim, crvenim neoperjanim naboranim licem, izraženim talasastim obrvama i mesnatim podvaljkom, koji je takođe crven i neoperjan, a neretko se proteže ka vratu. Oči su im bistre, staklaste, narandžasto-žute kod mlađih grla, pa do biserno-graorastih (sivkastih), kod starijih jedinki. Ušne minđuše su dobro razvijene, potpuno su crvene i blago naborane. Kresta je grašasta, kod petla donekle masivna, s naborom koji nalikuje plodu oraha, dok koke imaju daleko manje razvijenu krestu. Vrat je srazmerno dug, nošen vertikalno i veoma malo povijen. Najširi deo tela je rameni na kome su nasađena krila, koja su kod ove rase otvorena, nošena pomalo rašireno i odvojena od tela. Jredinke koje nemaju ove odlike smatraju se nečistim.
Perje im je veoma kratko, naleglo na telo, a grudna kost u predelu kobilice je potpuno neoperjana i izraženija kod petlova. Ogoljeni deo grudi mora da bude crven. Male pukotine u operjanosti uočavaju se oko anusa i na nekim delovima krila. Gaje se u mnoštvu varijeteta boja, koje moraju da budu čiste i skladne.
Koke su loše nosilje, često se raskvocavaju i same podižu svoje piliće. Jaja su im sitna, mase oko 30 grama, a ljuska im je beličasto-krem boje. Masa ko šamo petla je 800 - 1000 g, a koke 600 - 800 g.
Nebojša ANTANASIJEVIĆ
Karakter
Japanski zaljubljenici u borilačke vrste živine imaju mnoštvo originalnih rasa budući da su težili ka minijaturnosti usled nedostatka prostora. Smatra se da je ko šamo živina nastala u velikim japanskim gradovima gde su ih ljubitelji gajili na terasama stanova ili kuća. Zbog uslova držanja, ko šamo ima mirniji temperament od ostalih borilačkih rasa.
Riblji rep
Ko šamo živina jedinstvena je i po tome veoma kratkom repu ribljeg tipa, što je retko kod živine. Srpasta pera na takvom repu su izuzetno mala i spuštena direktno naniže ka tlu.
