TOSA-INU japanski borac

Tosa-inu, ili Japanski borac je kako samo ime govori pas poreklom sa dalekog Istoka, iz Japana. Statusni je simbol "Samuraja". Ovi psi su u vreme plemickih ratova bili verni pratioci svojih vlasnika u bitkama. I danas, potomci ovih ratnika svojim prijateljima u znak prijateljstva poklanjaju ove pse.

Ovi psi spadaju u grupu "molosa" i takmice se u lepoti u II FCI grupi. Veoma je nedostupna literatura o ovim psima. Japanci sve svoje vrednosti ljubomorno cuvaju. Na prostorima Evrope ovi psi su dosli tek kasnih osamdesetih. Ako pas oslikava karakter svoga vlasnika 60-70% onda to Tosa-inu psi rade sa citavih 80-90%.

Ovo slobodno mogu reci jer sam sa ovim psima vec 7 godina i moje iskustvo to govori. Da Vas ne zamaram merama i veoma sturim opisom ovih pasa u standardu, mozete i sami to videti. Ali ono sto se ne nalazi tamo je da se ovi psi javljaju u tri velicine, slicno Snaucerima.

Najmanja velicina je 35-55 kg, srednja je od 55-75 kg i najveca preko 75 kg. Gornja granica nije data. Visina grebena je za zenke 53.5 cm a za muzjake 60.5 (to je donja granica, gornja nije data).

Kako kaze gospodin Ricard Straton, americki naucnik koji proucava A.P.B.T, Tosa-inu su psi koji se ravnopravno mogu "nositi"sa Pit bulovima.

Inace, ovi psi se javljaju u osnovnoj "zuto-ridjoj boji, mada ih ima i crno-belih (u Koreji) sivih i crnih. Na prostorima bivse YU ih ima veoma malo, mogu se izbrojati na prste, a ja sam jedan od retkih odgajivaca, ako ne i jedini, koji se prfesionalno bavi odgajanjem ovih pasa. Imao sam srece da na poklon dobijem zensko stene od gospodina Dragise Binica, koji je uvezao, po povratku iz Japana jedan par vrhunskih stenadi.

Naime, po zavrsetku svoje fudbalske karijere, gospodin Binic je izrazio zelju da sa sobom ponese u Srbiju jedan par stenadi ove rase. Vlada Japana je izasla u susret zahtevu i tako su ovi psi dosli na nase prostore. Ima Tosa-inu pasa i u Madjarskoj, ali kada je u pitanju kvalitet i krvna linija, nisam siguran da se mogu porediti sa psima moje krvne linije (nisam valjda subjektivan) ali nadam se da i ako jesam malo, oprosticete mi jer sam ja fasciniran Tosa psima.

Sto se tice odnosa ovih pasa prema ljudima, deci, on je zastitnicki. Psi su veoma tolerantni, velike maze, ali ako neko pokusa da naudi nekom od clanova porodice, mogu biti pogubni za "uljeza". Naprosto, ove pse treba imati, pa ce te tek tada videti da sve sto je receno o njima, je istina.

Tosa-inu je jedini predstavnik rase molosa koji potice iz Japana. U kinoloskoj literaturi ovu rasu cesto nazivaju samuraj ili sumo borac. U starom Japanu, najzastupljeniji psi bili su iz grupe lajkovidih rasa. Narocito iz oblasti Shikoku, gde su ih gajili i pripremali za borbe pasa i lov na divlje svinje. Oni su vremenom promenili izgled i dobili naziv Akita inu. Sve rase poput ove i ostalih kao sto su siba, kai, sikoku i dr. ucestvovale su u stvaranju nove rase pasa pod nazivom Tosa. Njihova slicnost bila je samo u tome sto su se sve vrste koristile samo za borbe. Istorija ovih rasa je veoma povezana, ali po krvi ovo su savrseno razliciti psi.

Do 1854.g. u Japanu su postojali samo psi domaceg uzgoja. Tek posle ukidanja izolacije kda je stigao evropski turizam, interesovanje za psece borbe je poraslo. Tada su za planinske potomke samuraja nastali problemi. Psi koji su dolazili iz Evrope pobedjivali su tamosnje sampione, bez pravila i bez tradicije. Tako nastaju razlozi za stvaranje nove rase koja bi mogla da stiti cast samuraja. Trebao im je novi pas-Pit dog. Zamisao nije bilo lako ostvariti, buduci pas koga su japanski odgajivaci zamislili ne samo da je morao ocistiti nacionalni ring od tudjih pasa, vec je morao imati i zamisljeni estetski odnos prema borbi kao i tradicionalnim cereminijama. Samo zbog toga su Japanci stvorili tosu.

Rad na stvaranju ove rase poceo je 1860.g, a prvi ozbiljniji i kako se to kaze, planirani uzgoj racuna se 1872.g. Tadasnji tip akite ukrstan je sa prvim uvezenim borcima iz Engleske. Bili su to razni tipovi bul terijera, kao i staroengleski buldozi koji su imali snazan kostur i izrazito borbenu narav. Nezadovoljni izgledom glave dobijenih pasa 1874., Japanci su ukrstili dobijene pse sa engleskim bul mastifom. Psi su odmah dobili lepu visinu, masivnu glavu, ali su izgubili pokretnost. Dobijena je rasa sa vrlo nezgodnim karakterom. Za vreme borbi ovi psi su cesto napadali i ljude. 1876.g. odgajivaci ovakve pse pare sa nemackim pticarem. Zadnji ucesnik u nastanku Tose bila je krv nemacke doge koja je ubacena 1921.g. Cilj je bio povecnje pokretljivosti i da bi izrazili atletsku gradju gladijatora. Mesanje krvi razlicitih rasa je bilo daleko od stabilnog karaktera, zato je trebalo jos tri pokusaja da bi se dobio savremeni tip tosa inu.

Treba pogledati i smisao japanskih borbi pasa koje su vezane za ceremonije i njihovu tradiciju u kinologiji. Sam proces borbe smisljen je tako da rizik od traume kod pasa bude minimalan. Ceremonija pocinje sa paradom. Na ucesce imaju pravo samo odrasli muzjaci. Pse izvode na svilenim pletenim povodnicima obucene u specijalne pokrivke. Cena ovakvih pasa dostize i do 30 000$. Na borbenim ceremonijama svakog psa vode dva hendlera. Tose se lako dresiraju i obicno je njima lako upravljati. Pred takmicenje psi se mere i dele na kategorije: do 45kg-laka, 45-55 srednja i od 55kg teska. Borba se odvija na okruglom ringu precnika 3m, borbu prati glavni sudija i dva pomocnika, psi se bore sa korpama na njusci i njihov cilj je izbaciti suparnika iz ringa (kao kod sumo rvanja). Za lavez, rezanje i druge zvuke sledi diskvalifikacija. Borba obicno traje 30min a produzetak 10 min, zato je verovatnoca povrede psa veoma mala. Psi sa velikom voljom trose energiju pa na kraju jedva stoje na nogama. Posle toga treba im duzi period za odmor.

Kriterijumi za dodelu pobednika apsolutno su nezahvalni za coveka koji ne poznaje istocne borbe. Ocenjuje se tehnika i duh borca. Desi se da pobedi pas koji se svo vreme branio ali je pokazao i veoma lepu tehniku borbe i jak duh. Ova pravila su neshvatljiva evropljanima. Veoma je tezak sistem dobijanja titule.

KLASA BORACA

MEGARSI-pocetnik

KOMASUBI-profesionalac koji ima 4 borbe

SEKIVAKE-ucesnik 4-5 borbi

OZEKI-pas koji ima 10 borbi moze da konkurise za titulu sampiona

JOKODUZI-sampion

JUSIKEN-sampion turnira

SENSUKEN-bira sudija od pasa viseg ranga nego jokodzuna i dobija se dozivotno, i smatra se kao nacionalni sampion Japana

MEJKEN JOKODZUMA-veliki ratnik-dodeljuje se psu koji nosi titulu SENSUKENI I KOJI JE IMAO 3 BORBE SA PSOM ISTOG RANGA, A KOJI JE DOBIO 2 POBEDE. Ovu titulu su dobila samo 32 psa od 450 senskuena.

GAJFU-TAJSO-najbolja tehnika dodeljuje se psu koji pokaze najbolju i najlepsu tehniku borbe.


Psi pobednici po pravilu nisu za prodaju, ali ako dodje do toga njihove cene su astronomske. Najbolji tosa inu i dan danas se gaje u specijalnim odgajivacnicama i oni stizu direktno u dvorac imperatorske porodice. Ozbiljan odnos Japanaca prema ovoj rasi nije dozvolio da joj ll Svetski rat nanese nikakvu stetu i uspeli su da zastite ovog psa od onoga sto se desilo mnogim rasama u Evropi. Po nekim podatcima bile su napravljene specijalne odgajivacnice u udaljenim mestima gde su sacuvani najbolji preimerci. Za ovu rasu postoji veliko interesovanje u Evropi ali ipak ova rasa je jos uvek jako retka. Danas je Japanci koriste i kao vernog druga,neustrasivog telohranitelja. Obicno je tosa veoma dobar prema porodici, bezopasan za njihove clanove, ali po naredjenju gazde ili u slucaju opasnosti, on postaje pravi samuraj. Sa veoma visokim stepenom inteligencije,veoma lako savladava obuku. Najvise pasa ima u Japanu, Juznoj Koreji, Havajima. Ovi psi su popularni kod bogatasa kojima je potrebna sigurna zastita. Brojnost ovih pasa u Americi dostize oko stotine.

Pozdrav i sve pohvale za ovaj interesantan članak o istorijatu ove rase,sa velikim zanimanjem sam ga pročitao.