Berg-Brdski papagaj
Prirodno stanište ovih, sada prilično retkih, papagaja je jugoisočna i jugozapadna Australija. Jedan od razloga smanjenja populacije ove vrste je i to što su ubijani dok su se hranili po putevima. Kao i njegov srodnik barabant i berg se gnezdi u predelima crvenih akacija.
Slično nekolicini drugih vrsta i populacija bergova se podelila na dva dela, u toku geološkog vremena kada je došlo do isušivanja centralne Azstralije.Mužjaci istočnih predela postali su svetliji od svojih srodnika iz zapadnih predela, što ukazuje da su odvojeni pre mnogo generacija.
Veličina ovih papagaja je oko 40cm. Osnovna boja mužjaka je žuta, na čelu i potiljku nešto tamnija. Leđa su maslinastozelene boje.Krila su dužine oko 20cm. Srednja unutrašnja letna pera su zelene boje, a gornje srednje letno perije i veliko spoljašnje su crne boje.U istom redu unutrašnje perije je crveno. Donja pokrivna pera su žute boje.
Rep je dužine oko 22cm. Gornja strana repa je tamno zelena, na ivicama plavo-crno obrub, a sa donje strane kod mužjaka repna pera su crna, a kod ženki polovično crno-crvenkasto-ljubičasta. Iris je narandžasto-braon. Kljun dužine oko 2cm je crven i blago povijen. Noge su sive sa crnim noktima. Boja kod ženke je maslinasto zelena, a grlo je tamnije maslinasto-žuto. Srednja pera su žuta. Kod ženki rep je nešto kraći i sa gornje strane je plav sa tamno zelenim. Naravno,ovo su sve karakteristike starijih, polno zrelih ptica, dok je boja mladih ptica slabijeg intenziteta i razlivenija, pa kao mladi i mužjaci i ženke imaju iste boje,veoma slične bojama zrele ženke. Polnu zrelost postižu u trćoj godini života.
U zatočeništvu, genetskim putem dobijene su žuta i cimetna mutacija. Inače, ova vrsta papagaja ima samo jednu podvrstu i to je Polytelis Anthopepelus Westralis, a to je upravo ona podvrsta koja je već geološkim ciklusom odvojena pre mnogo godina, a što je objašnjeno u predhodnom delu teksta.
Pare se jedanput godišnje i to početkom marta kada ženka u duplji neke crvene akacije polaže 2-4 bela jajeta iz kojih će se nakon 22-25 dana izleći mladi. Njihova neprekidna vezanost za gnezdo, a što je i period odrastanja i operjavanja, traje oko šest nedelja, dok po izletanju ostaju uz roditelje još oko mesec dana pri čemu uče da sami konzumiraju hranu, lete i veru se po drveću. Nakon toga se osamostaljuju i traže sebi areal gde će po polnoj zrelosti odabrati partnera i produžiti vrstu.
Što se ishrane tiče u zatočeništvu treba im davati semenje suncokreta, neljuštenog ovsa, prosa, kanarinsko seme, glanc seme, konoplju, sirak šećerac i američki sirak uz dodatak svežeg voća i povrća. Od voća najpraktičnija je jabuka i to nakisela ''ajdara'' jer je ima preko cele godine, a jabuka je i jedino voće koje ne oksidiše, čak i do 24 sata, ako stoji u kavezima. To ne isključuje i davanje drugog voća, međutim kod svih ostalih vrsta onog momenta kada ptica ostavi servirano voće, treba ga izneti iz kaveza upravo zbog brzog razvoja bakterija.Od povrća treba davati spanać, šargarepu, krastavac, papriku, peršun, a izbegavati salatu jer može da izazove proliv. Kupus nikada ne smete davati, iako će ga ptica jesti iz istog razloga. To važi i za hleb, jer prilikom dospeća u želudac kvas fermentira i dovodi do nadimanja ptice što može biti pogubno. Svo voće i povrće treba oprati i izbrisati krpom pre davanja ptici, a vodu ustajalu 24h menjati svakodnevno, pa čak i nekoliko puta kada su vrućine velike.
