Kraljevski papagaj prirodno stanište : severoistočni Kvinslend.
Kraljevski papagaj naseljava guste kišne šume, drveće eukaliptusa, šumska područja do 1.650 m. Van perioda parenja nalaze se u kultivisanim oblastima, parkovima, baštama i voćnjacima, povremeno i u predgrađima.
Populacija Kraljevskih papagaja je uobičajena i ne spadaju u ugrožene vrste.
Kraljevski papagaji žive obično u parovima ili malim grupama, u jesen se okupljaju u jata do 30 ptica. Prilično su oprezni, u toku dan vreme provode na drveću, a povremene migracije su su uslovljene vremenskim prilikama . Tokom hranjenja su tihi a oglašavaju se piskutavim metalnim zvukom.
Ishrana Kraljevskih papagaja se sastoji od voća, ribizli, orasa, semena trava, biljnih materija, cveća, pupoljaka, insektata i njihovih larvi. Često uzrokuju velike štete na usevima.
Sezona parenja od septembra do januara. Gnezda se u rupama šupljih stabala ili granama mrtvog drveća. Nose od 3 do 6 jaja, obično 4, ženka stalno leži na jajima dok je mužjak stalno u blizini. Jaje je veličine 26,8 mm.
Kraljevski papagaji spadaju u srednje bučne papagaje, žilavi su i izdržljivi. Ukoliko se drže u manjim kavezima skloni su tome da postanu tromi. Brzo prihvataju uzgajivača kada se pripitomljavaju kao mlade ptice dok je kod starijh ptica potrbno dosta vremena i rada da bi se potpuno pripitomili.
Potrebno ih je hraniti mešavinom semena suncokreta, pšenice, konoplje, hranom za kanarince, prosom i raznim vrstama voća i povrća, posebno polu zrelim kukuruzom, šargarepom i jabukama, kikirikijem i po mogućnosti ponekad i insektima ukoliko ih private u ishrani.
Period parenja počinje od marta, nose od 4 do 5 jaja, ponekad i do 7 jaja, inkubacija traje 20 dana, period dopotpunog operjavanja je 35 dana a mladi postaju potpuno nezavisni od roditelja za oko 50 dana. Postaju polno zreli sa dve godine.
