TIPOVI OVACA ZA PROIZVODNjU VUNE

ELEKTORAL
Potiče iz španskog manastira Eskuriala. Životinje su sitne, uzane, lake i prefinjene konstitucije. To je soj sa najfinijom vunom. Prosečna finoća vunskih vlakana iznosila je 13-14 mikrometara (5A sortiment). Vunska vlakna bila su veoma vijugava i kratka. Pošto je životinja bila veoma sitna (telesne mase 24-27 kg) i prinos vune je bio mali svega 750 grama do 1,1 kg, sa randmanom oko 30-40%. Na ovako mali prinos vune uticala je i slaba obraslost vunom pojedinih delova tela. Zbog jednostrane selekcije, ovaj soj merina nije imao širu primenu, pa se pristupilo njegovom popravljanju, prvenstveno konstitucije.

Negreti merino
Imao je veću telesnu masu, veću naboranost kože i vune nego elektoral. Od uveženog merina negretija iz Španije u Australiji stvoren je merino negreti koji je u pogledu svih eksterijernih mera bio znatno bolji od elektorala. Prosečna masa ovaca se kretala od 32-40 kg, a godišnji nastrig vune je iznosio 4-8 kg. Zbog velike naboranosti kože, ovaj merino se nije održao u Evropi, već su, takođe, preduzete mere popravke.

Gvadalupa merino
Ove ovce su imale najbolju građu tela od svih starošpanskih merino ovaca. Životinje su bile obrasle finom belom vunom, a po glavi, donjem delu nogu i ušima belom dlakom. Godišnji nastrig neprane vune iznosio je 1-2,5 kg. Randman vune bio je 35-40%. Ove ovce su kasno stasavale i imale su finu konstituciju.
Za sve starošpanske merino ovce se može reći da su jednostranom selekcijom u pravcu proizvodnje fine vune dovedene do degeneracije. Pored toga, postale su i neotporne na uslove spoljne sredine, pa se zbog toga prestalo sa njihovim gajenjem.

Merino-rambuje
Merino-rambuje je francuska rasa ovaca. Nastala je od španskih merinosa. Uvežene španske merino ovce gajene su u boljim uslovima. Primenjena je stroga selekcija u pogledu krupnoće tela, telesne mase i dužine vlakna. Tako je nastala nova rasa, merino-rambuje, u mestu Rambujeu nedaleko od Pariza, kao znatno krupnija rasa od španskih merinosa. Tako, masa tela ovaca ove rase u proseku iznosi 50-60 kg, a ovnova 65-90 kg.
Grla su, po čitavom telu izuzev donjih delova nogu i vrha gubice, obrasla belom vunom. Na vratu imaju kožne nabore. Ovce su šute, a ovnovi imaju veoma razvijene rogove.
Runo je zatvoreno. Pramenovi su cilindrični. Dužina vlakna je 5-7 cm, a finoća iznosi 18 mikrona. Godišnji nastrig neprane vune u ovaca iznosi 3 kg, a u ovnova 5 kg. Randman vune je oko 35%.
Mlečnost ovih ovaca je slaba. Ovce daju onoliko mleka koliko je potrebno da se jagnje ishrani. Plodnost ovih ovaca je zadovoljavajuća. od 100 ovaca dobije se nešto preko 100 jagnjadi.
Zbog dobrih osobina merino-rambuje izvožen je druge zemlje, gde se najčešće koristio kao meliorator ili su na bazi njega selekcionisani novi tipovi rambujea. Izvožen je najviše u Nemačku, Austriju, Ameriku i Australiju. Merino-rambuje uvožen je i u našu zemlju.

Merino arl

Merino arl je francuska rasa ovaca, nastala u mestu Arlu ukrštanjem domaćih ovaca fine vune sa ovnovima španskog merina. Ova rasa u ovčarstvu Francuske zastupljena je sa oko 6,2% od ukupnog broja ovaca ove zemlje. Životinje su snažne konstitucije, srednje krupne. Masa tela ovaca je oko 40 kg, a ovnova 60 kg.
Merino arl je dobro obrastao vunom. Samo su deo glave ispod očiju i noge ispod lažnih kolena i skočnih zglobova obrasle belom dlakom. Runo je zatvoreno, sstavljeno iz culindričnih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune u ovaca iznosi 2,5-3 kg, a kod ovnova oko 5 kg. Finoća vunskih vlakana iznosi 18-20 mikrona. Prosečan randman vune iznosi oko 35%.
Ovce ove rase su veoma otporne, sposobne za duga pešačenja u potrazi za hranom. Iako spadaju u grupu ovaca za proizvodnju najfinije vune, ove životinje su veoma dobro adaptirane za uzgoj u planinskim regionima. Ova rasa imala je zapažen značaj za razvoj ovčarstva u Jugoslaviji, jer je učestvovala u stvaranju Pirotske oplemenjene ovce.

Američki rambuje
Američki rambuje vodi poreklo od Francuskog rambujea. Uvežen iz Francuske krajem 19 veka merino rambuje se brzo širio u SAD. Selekcijskim radom i poboljšanom ishranom i negom, u SAD su stvorena tri tipa A, B i C.
Tip A ima izražene kožne nabore po celom telu. Danas je skoro nestao jer se zbog velikog broja nabora teško striže. Ovce tipa B imaju kožne nabore samo po vratu. Međutim, zbog teške mašinske striže i on se sve više brojno smanjuje.
Najviše je rasprostranjen tip C. Ovaj tip ima najmanje kožnih nabora (samo dva na vratu). To su krupne životinje, s velikom količinom vune, pa su veoma raširene u SAD, tako da tamo čine oko 50% ukupne populacije ovaca. Ovce ovog tipa teške su 65-90, a ovnovi 100-130 kg. Proizvodnja vune se kreće od 6-8 kg u ovaca i 10-20 kg u ovnova. Runo je bele boje. Noge i deo lica su obrasle dlakom bele boje.

Australijski merino
Australijski merino je najpoznatija rasa ovaca za proizvodnju vune najfinijeg kvaliteta u Australiji, jer učestvuje sa preko 75% od ukupnog broja ovaca koje se danas gaje u Australiji. Ova rasa ovaca vodi poreklo od španskog merina. Planskim selekcijskim radom tokom dužeg niza godina, u uslovima povoljne klime i ishrane, stvorena je rasa koja se po svojim osobinama razlikuje od evropskih i američkih tipova merino rasa.
Australijski merino, pored nekoliko nabora na vratu (2-3) ima manje kožne nabore po telu i u predelu korena repa. Grubo se može podeliti na tri tipa i to:

1. Merino sa finom vunom debljine vlakna oko 20 mikrona,
2. Merino sa srednje finom vunom debljine vlakna oko 23 mikrona,
3. Merino sa grubom vunom debljine vlakna oko 26 mikrona

Telesna masa odraslih ovaca iznosi 45-55 kg, a ovnova 70-90 kg. Godišnji nastrig neprane vune ovaca je 6-8 kg, a ovnova 8-10 kg. Randman vune je 40-45%. Elitni ovnovi godišnje mogu da proizvedu i preko 20 kg vune. Obraslost vunom ovaca je veoma dobra, jer su svi delovi tela pokriveni vunom bele boje.