RASE OVACA ZA PROIZVODNjU MLEKA

Istočno - frizijska rasa
Istočno -frizijska rasa nastala je u Istočnoj Friziji (po kojoj je i dobila ime), na holandsko-nemačkoj granici u nizijskim terenima (maršama), u uslovima velike vlažnosti, bujne i bogate paše.
Životinje ove rase imaju dosta veliku i grubu glavu, jako ispupčenog profila. Suzne jame su im jako izražene, a oči krupne. Uši su dugačke i unapred položene. Oba pola su bez rogova. Vrat je snažan.
Trup je srednje dužine ili dugačak, dosta dubok i širok, sa lepo zaobljenim rebrima. Slabine su čvrste, dugačke i široke, s nešto nagnutim sapima, rep je dugačak i tanak. Noge su visoke, suve i jake. Vime je jako razvijeno po širini, dužini i dubini, s dobro oblikovanim sisama (mašinsko vime i sise). Koža je tanka, elastična i ružičaste boje. Prosečna visina grebena u ovaca je 75-80, a kod ovnova 80-85 cm. Telesna masa ovaca se kreće od 65-95 kg, a kod ovnova od 100-120 kg.
Plodnost u ove rase ovaca je veoma dobro izražena. Od 100 ovaca dobija se 180-22o jagnjadi. Veliki broj ovaca, skoro redovno jagnje dvojke i trojke, a ponekad četvorke, pa i petorke. Životinje su izuzetno ranostasne. Mlada grla ulaze u priplod već sa 6-8 meseci, pri dobrim uslovima odgajivanja.
Mlečnost je najizraženija osobina istočn-frizijske ovce. Prosečna mlečnost se kreće od 500-600 kg u laktacionom periodu od 200 dana, tj. prosečno 2,5-3 kg mleka dnevno. Nije redak slučaj da pojedina grla daju i preko 1000 litara mleka u laktaciji, a rekorederke i znatno više. Međutim, da bi sposobnost ovaca istočno-frizijske rase za ovako visoku proizvodnju mleka došla do punog izražaja, grla treba stalno držati pod odgovarajućim uslovima izbalansirane ishrane, nege i smeštaja.
Ovce ove rase su obrasle vunom bele boje, ali su glava, uši, noge i rep, kao i koren repa, pa i predeo oko sednjačinih kvrga obrasli belom, tankom dlakom, što predstavlja rasnu karakteristiku ove ovce.
Runo je poluzatvoreno ili zatvoreno. Pramenovi su dugi 15-20 cm. Debljina vunskih vlakana se kreće od 33-40 mikrona (C-D sortiment). Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi oko 4, a u ovnova oko 5 kg, s randmanom od 65-70%.
Istočno-frizijska rasa ovaca i pored izvanredne proizvodnosti, ranostasnosti i visoke plodnosti nije se rasprostranila po svetu, jer se vrlo teško ili skoro nikako ne uspeva aklimatizovati u uslovima sredine izvan Frizije. Ova rasa nekoliko puta bila je uvožena i u našu zemlju, ali su bili bezuspešni napori da se ona aklimatizuje u Jugoslaviji i da se upotrebi za popravku mlečnosti domaćih rasa i sojeva ovaca.

Avasi rasa
Avasi rasa spada u grupu masnorepih ovaca. Uzgaja se u Izraelu, Siriji, Iraku, Iranu i Saudijskoj Arabiji. Areal njenog rasprostiranja kararterišu specifični klimatski i zemljišni uslovi pustinje i polupustinje. Nastala je od starog, primitivnog, masnorepog tipa avasi ovaca u poboljšanim uslovima spoljne sredine, uz primenu sistematske selekcije na mlečnost roditeljskih parova.
Novonastala rasa spada u grupu srednje krupnih ovaca. Obrasla je grubom vunom. Naime, runo joj je otvoreno, sastavljeno od šiljastih pramenova. Zbog slabe obraslosti i nastrig vune je dosta nizak i kreće se od oko 1,7 kg u ovaca do 2,7 kg u ovnova. Glava, uši, donji deo vrata, trbuh i noge ispod skočnih zglobova i lažnih kolena pokriveni su dlakom u nijansama od braon do crne boje.
Proizvodnja mleka je veoma dobro izražena u ovaca ove rase. U laktacionom periodu koji traje 200-300 dana, ovce proizvedu u proseku 300-350 kg mleka, a rekorderke i preko 1000 kg.
Avasi ovce se, takođe, veoma slabo aklimatizuju, a pogotovu tamo gde je povećana vlažnost vazduha.

Lakon rasa
Lakon je francuska mlečna rasa ovaca nastala na bazi ukrštanja domaćih ovaca sa merino rasom, a u kasnijoj fazi stvaranja korišćena je i engleska ranostasna sautdaun rasa. Lakon je veoma cennjena rasa ovaca u Francuskoj i ona čini oko 9% od ukupne populacije ovaca u ovoj zemlji.
To je srednje krupna rasa, čvrste građe tela i snažne konstitucije. Životinje imaju finu i malo dužu glavu, čiji je profil prav ili malo ispupčen. Uši su dugačke, vrat dugačak, tanak, bez kožnih nabora. Grudi su dosta dobro razvijene. Leđa su veoma široka, a leđna linija ravna. Karlica, takođe, dosta široka. Noge su srednje dužine, zadnje su razmaknute i tu je smešteno voluminozno vime.
Visina grebena odraslih ovaca iznosi 70, a ovnova do 80 cm. Telesna masa ovaca se kreće od 55 do 65, a ovnova od 80 do 100 kg. Mlada jagnjad u intenzivnom tovu ostvaruju prosečan dnevni prirast od oko 200 grama. Randman mesa odraslih grla je 45-50%, a jagnjadi 50-55%. Od 100 ovaca dobija se oko 130 jagnjadi.
Ovce su slabo obrasle vunom. Glava, uši, noge, a najčešće i trbuh obrasli su dlakom. Runo je poluzatvoreno, kratkih pramenova. Debljina vunskih vlakana iznosi u proseku 27-30 mikrona. Godišnji nastrig vune po ovci je 1-1,5, a kod ovnova oko 2 kg.
Ova rasa se odlikuje izraženom sposobnošću za proizvodnju mleka. U toku laktacije, zavisno od uslova držanja, ovce daju 100-250 kg mleka. Masnoća mleka je oko 7,5%. Od mleka se pravi poznati francuski sir rokfor.
Ova rasa dosada nije izvožena iz Francuske mada u zadnje vreme vlada veliko intersovanje u svetu za ovu ovcu.

Sardinijska rasa
Sardinijska rasa ovaca je najpopularnija rasa ovaca u Italiji. Od ukupne populacije ovaca u ovoj zemlji na sardinijsku rasu otpada oko 27% grla. Nastala je na ostrvu Sardiniji selekcijom u čistoj rasi.
U ove rase dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. U laktacionom periodu od oko 7 meseci, ovce proizvedu u proseku 200-250 kg mleka zavisno od uslova držanja.
Ranije se ova rasa ovaca uvozila u našu zemlju radi popravke mlečnosti nekih naših ostrvskih sojeva pramenke, a danas se sa istim ciljem uvozi u Sloveniju i Hrvatsku ili radi uzgoja u čistoj rasi za proizvodnju mleka za potrbe mlečne industrije.

Hios rasa
Hios je grčka mlečna rasa ovaca, nastala na ostrvu Hios i zauzima oko 8% od ukupne populacije ovaca u Grčkoj.
Ova rasa se smatra za jednu od najmlečnijih rasa ovaca na Mediteranu. Prosečna mlečnost u laktacionom periodu od 170-200 dana iznosi 170-240 kg mleka, a rekorderke proizvedu i do 350-500 kg mleka.
Devedesetih godina uvožena je u Makedoniju sa ciljem da se ukršta sa postojećim sojevima pramenke radi povećanja proizvodnje mleka.