MERINO RASE OVACA ZA PROIZVODNjU MESA I VUNE

MERINO PREKOS
Ova rasa nastala je u Severnoj Francuskoj na bazi ukrštanja merino ovaca tipa rambujea sa ovnovima engleske mesnate lajčaster rase. Dobijeno potomstvo selekcionisano je na što bolju ranostasnost i što bolju gojaznost, uz zadržavanje prinosa i finoće vune.
Prekos je krupna rasa ovaca, čvrstog kostura, snažne i haronične građe tela. Dobro je obrastao vunom bele boje, ali ona je nešto slabije gustine. Runo je zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune ovnova je 7-9, a ovaca 5-6 kg, sa randmanom 35-40%. Plodnost ovaca se kreće oko 120%.
Zbog ranog stasavanja i dobre proizvodnje ova rasa se raširila izvan Francuske u mnogim zemljama sveta. Merino prekos pre par decenija (1954.) uvožen je i u našu zemlju i to radi ukrštanja sa domaćim ovcama u ravničarskim regionima.

Nemački mesnati merino
Ovaj merino nastao je ukrštanjem ovaca tipa nemačkog rambujea i ovnova francuskog merino prekosa. Povremeno se oprezno ubacivala i krv Francuske ranostasne merino rase Ile de France. Primenjena je stroga selekcija da bi se što pre stvorio željeni tip.
U Nemačkoj se danas razlikuju dva tipa: mesnati merino za proizvodnju vune A sortimenta i mesnati merino za proizvodnju vune A/B sortimenta. Mesnati merino za vunu A sortimenta je najrasprostranjeniji.
Nemački mesnati merino je dosta krupna rasa. Po fenotipu veoma je sličan merino prekosu. Telesna masa ovnova je 85-115 kg, a ovaca 60-70 kg. Godišnji nastrig neprane vune kod ovnova je 6-8, a kod ovaca 5 kg. Finoća vlakna je 22-26 mikrona (A-A/B sortimenta).
Nemački mesnati merino je veoma plodna rasa. Od 100 ovaca dobija se 140-170 jagnjadi. Ranostasna je, u priplod šilježad prvi put ulaze sa 12 meseci.
Nemački mesnati merino je idealna kombinacija proizvodnje velikih količina kvalitetnog mesa i velikog prinosa fine merino vune.

Ova rasa nastala je u Francuskoj na bazi ukrštanja ovaca merino rambujea sa ovnovima lester rase (engleske, ranostasne, tovne rase).
Životinje ove rase imaju veliki format, teške su i rano sazrevaju. Runo je zatvoreno. Prosečan godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 4 kg, a oko 7-8 kg po ovnu. Finoća vunskog vlakna je 23-27 mikrona (A/AB sortiment).
Prosečna telesna masa ovaca je oko 60 kg, a ovnova preko 100 kg. Oblici tela su puni, obli, široki i veoma muskolozni. Grla se odlično goje, te su pogodna za odgajivanje u uslovima intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
Ovce su vrlo plodne. Od 100 ovaca dobija se 130-150 jagnjadi, a u povoljnim uslovima spoljne sredine plodnost se kreće od 160-180%.
Il d'Frans rasa je izvožena, a i danas se izvozi, širom sveta. Ova rasa uvožena je i u našu zemlju radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, a u cilju poboljšanja njihovih tovnih osobina.

Virtemberška ovca
Ova rasa spada među najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Nastala je u Zapadnoj Nemačkoj u pokrajini Virtemberg, po kojoj je i dobila ime. Virteberška ovca postala je ukrštanjem domaćih gruborunih ovaca sa merino ovnovima. Oplemenjivanje domaćih ovaca započeto je sa španskim merinom. U kasnijim fazama rada na stvaranju ove rase korišćene su
francuske rase merino rambuje i merino prekos. Tako je, posle dugogodišnjeg rada (1786-1915. godine), stvorena virtemberška ovca kao tipična rasa za proizvodnju mesa i vune.
Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. Vrat im je srednje dug, bez kožnih nabora. Grudi su dosta široke i duboke. Trup je srednje dužine, ali takođe dovoljno širok i dubok, a leđna linija je ravna. Muskulatura trupa je dobro razvijena.
Masa tela odraslih ovaca kreće se od 70-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4,5 kg. Jagnjad, u uslovima intenzivnog tova, sa 90 dana postižu masu tela od oko 30 kg. Randman mesa kod ugojenih jagnjadi se kreće od 52-56%, a može biti i do 60%. Kod odraslih ovaca randman mesa se kreće od 47-48%.
Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i uši pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno, sastavljeno iz cilindričnih pramenova. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a u ovnova 6,5-8 kg. Prosečan randman vune je oko 50%. Debljina vunskih vlakana se kreće od 24-30 mikrona (A i B sortiment).
Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. U laktaciji od 6 meseci ovce proizvedu sa mlekom koje posisa jagnje oko 150 litara mleka.
Plodnost ovih ovaca je, takođe, vrlo dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.
Zbog izvanredne građe tela, dobre proizvodnje, dobrog zdravlja i veoma dobre aklimatizacione sposobnosti, ova rasa je izvožena, a i danas se izvozi u mnoge zemlje sveta. Ova rasa imala je posebno veliki značaj za unapređenje ovčarske proizvodnje u našoj zemlji jer je, pre svega, učestvovala u stvaranju pirotske oplemenjena ovce. Osim toga, poslednjih godina bila je glavni meliorator i mnogih drugih sojeva pramenke u našoj zemlji pri čemu su postignuti vrlo dobri rezultati.