TIP OVACA VELIKE PLODNOSTI

Romanovska ovca
Nastala je u oblasti Volge. Ima malu, uglastu glavu sa zaobljenom lobanjom, uzdignutim i pokretnim ušima. Visina grebena ovaca je 60-62, a ovnova oko 63 cm. Prosečna telesna masa ovaca iznosi oko 50 kg, a ovnova oko 70 kg.
Vuna je veoma gruba, ima plavičasto siv izgled, zbog mešavine finih, belih vlakana puha i crnih osjastih vlakana. Jagnjad se rađaju crna s belim tufnama, manjim ili većim, na glavi i na donjim delovima nogu. U starosti od 1-3 meseca crna boja jagnjadi se menja u belu.
Ovnovi imaju grivu od dugih crnih osjastih vlakana oko vrata i na podvratku. Noge, lice i uši kod životinja ove rase su obrasli kratkom crnom dlakom, a delimično i belom. Dužina crnih osjastih vlakana romanovske ovce je oko 3-4 cm, a debljina 60-90 mikrona, dok je dužina puha 6-8 cm, a finoća 20-45 mikrona. Godišnji nastrig neprane vune po ovci iznosi 1,4-1,6, a u ovnova 2-3 kg.
Ovce ove rase veoma rano polno sazrevaju. Mlada grla su polno zrela sa 5-6 meseci, a u priplod ženska grla ulaze sa 10-12 meseci. Muška grla u priplod ulaze prvi put kada navrše 18 meseci starosti.
Ovce romanovske rase se odlikuju veoma velikom plodnošću. Od 100 ovaca dobija se u proseku 200-250 jagnjadi. Međutim, ako se jagnje dva puta godišnje od 100 ovaca dobija se i do 350 jagnjadi.
Novorođena jagnjad su veoma vitalna i brzo uvećavaju svoju telesnu masu. U intenzivnom tovu, mlada grla od 90 dana prosečno imaju 23-25 kg, s randmanom mesa od 45-50%.

Literatura:
Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje; Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković; Čačak, 2006.
Kod ovaca ove rase dosta dobro je izražena sposobnost za proizvodnju mleka. U laktacionom periodu od 100 dana, ovce u proseku proizvedu 100-150 kg mleka, a rekorderke proizvedu i po 200 kg mleka, pa i više.
Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvožene u različite krajeve naše zemlje, radi ukrštanja sa domaćim rasama ovaca, gde su ostvareni veoma različiti rezultati.

Finska ovca
Finska ovca spada u grupu "Nordijskih ovaca sa kratkim repom". Postala je od autohtonih domaćih ovaca, koje su gajene u istočnom i severoistočnom delu Finske. U toku 60 godina sistematskog rada na povećanju plodnosti, stvorena je rasa visoke plodnosti, s većom telesnom masom, većim prinosom i boljim kvalitetom vune u odnosu na staru, autohtonu finsku ovcu.
Životinje ove rase su srednje veličine. Odrasle ovce su u proseku teške60-65 kg, a ovnovi 80-85 kg. Telo je dugačko, glava zaobljena, s malim uzdinutim ušima, a rep veoma kratak.
Vuna je gruba, bele boje. Delovi glave i nogu koji nisu obrasli vunom pokriveni su belom dlakom. Godišnji nastrig neprane vune iznosi 2-2,5 kg po ovci i 3,5-4 kg kod ovnova. Debljina vuskih vlakana je 48-50 mikrona.
Ovce ove rase su veoma plodne. Od 100 ovaca dobije se u proseku 250 jagnjadi. Ovce vrlo rano polno sazrevaju. Mlada ženska grla prvi put se pare sa 12 meseci. Oba pola su bez rogova.
Ova rasa se u Finskoj gaji u malim stadima. Veoma je popularna rasa ovaca u Finskoj i na nju otpada oko 95% ukupne popuacije ovaca u ovoj zemlji.
U zadnjih nekoliko decenija, zbog svoje izvanredne plodnosti, finska ovca se izvozi u mnoge zemlje sveta, gde se koristi u eksperimentalne svrhe, u cilju izgradnje materinske osnove sa povećanom plodnošću.