AFRICKO SIVI PAPAGAJ-ZAKO

Afrički sivi papagaj (Psittacus erithacus) spada u grupu srednje velikih do velikih papagaja, žive u kišnim šumama zapadne i centralne Afrike. Eksperti kažu da je žako jedna od najinteligentnijih ptica. Primarna hrana u prirodnom staništu im je palmin orah, semenke i voće. Njina blaga narav i sposobnost da imitiraju govor učinila ih je veoma popularnim kao kućni ljubimci. To je dovelo do toga da se puno ovih ptica hvata u divljini i prodaje na tržištu kućnih ljubimaca. Žakoi su zaštićeni CITES listom (appendixII), kojim se ograničava trgovina divljih ptica.
Postoje dve podvrste žakoa koje su generalno prihvaćene, po nekima postoje čak tri....
- Congo Žako (Psittacus erithacus erithacus), koji je veći od Timneh žakoa(Psittacus erithacus timneh), veličine oko 33 cm, sa svetlo sivim perijemi crvenim repom.
Žakoi su veoma druželjubivi, i time su izuzetno pogodni za kućnog ljubimca. Dosta lako se uče govoru i mogu da nauče mnogo reči. Po naučnicima, žakoi poseduju inteligenciju petogodišnjeg deteta, to bi trebalo dovoljno da vam kaže o kakvoj ptici se radi, ko ne veruje, neka slobodno potrazi informacije na pretraživačima o Alex-u.
Inače žakoi nisu stidljivi i relativno lako se mogu razmnožavati u zarobljeništvu. Razlike među polovima nisu istaknute, te jedino DNK analiza će vam tačno reći da li imate batu ili seku. Neki ljudi se hvale da mogu iskljucivo vizuelno da odrede da li je neki primerak mužjak ili ženka, što može biti tačno ako ima više primeraka ispred sebe, ali ako je samo jedan......

Hrana koja je otrovna za žakoe
čokolada, avokado, kofein, alkohol (baš i nije neka hrana), seme jabuke (sadrži cijanid), koštica breskve i višnje (takođe sadrži cijanid), mlečni proizvodi koji sadrže laktozu ( zapravo laktoza nije opasna za žakoa, ali on nije u mogućnosti da je svari), beli i crni luk (bilo sirovi ili obaren sadrži hemikaliju koja ubija crvena krvna zrnca) i so (povećava žeđ, konzumaciju vode i uriniranje)
tekst napisala Linda Greeson
prevod i obrada ZlatniPapagaj.com tim

Pad potražnje odredenih vrsta egzoticnih ptica se dešava tokom godina, ali za žakoe potražnja je stabilna vec dugo vremena. Razlog za to je njina reputacija da su najbolji govornici. Nije to samo oponašanje raznih tonova i zvukova, vec njina mogucnost da nauce puno reci, da ih kombinuju u recenice, i da izgovaraju te recenice sa smislom u skladu sa situacijom.

Poznata su tri glavna tipa žakoa. Psittacus erithacus Linnaeus, ili u narodu poznatog kao Kongo žako je najveca, najlepša i najinteligentnija vrsta. Gana ili zapadno Africki žako je veoma slican Kongou u svim pogledima osim u velicini, oni su nešto sitniji. Timneh žakoi su manji, manje atraktivno obojeni, teži za odgajanje i razmnožavanje, nisu toliko popularni i teže ih je prodati kao kucne ljubimce.

Izbor maticnog jata

Sve ptice iz maticnog jata treba da su DNK testirane. Postoji još jedan metod koji se na zapadu zove "surgical sexing", i on daje više informacija nego DNK testiranje. Sa ovim metodom se može utvrditi da li je ptica polno zrela, i da li je u mogucnosti da se razmnožava uopšte. Opet DNK testiranje je jeftinije, zgodnije i manji stres nanosi ptici. Mužjaci obicno imaju vecu glavu i kljun, te se neki odgajivaci ponose svojom mogucnošcu da odrede pol ptice iskljucivo po fizickim karakteristikama. Naravno, to je u principu samo pogadanje na slepo, doduše zasnovano na iskustvu. U svakom slucaju mogucnost greške je 50 procenata.
Najbolje je nekoliko ptica pustiti u velikom kavezu, pa ce one sam prirodnom selekcijom sebi da odaberu para, ukoliko ovo nije moguce, onda ce odgajivac sam morati da odabere par za svoju pticu. Najbolje u tom slucaju je da se stave dve ptice razlicitog pola u isti kavez cim se donesu kuci, takav par ce se relativno lako povezati. Obe ptice ce biti uplašene novom sredinom, novim kavezom i potražice sigurnost jedna u drugoj. Dok se smire i smeste u novi kavez ptice ce postati drugovi.
Iz iskustva nekih odgajivaca, najbolje ptice za formiranje maticnog jata su žakoi koji su bili kucni njubimci neko vreme, ali iz nekog razloga nikada nisu postali skroz pitomi. Ovakve ptice su stabilne u blizini ljudi, nisu preplašene. Starost žakoa je veoma teško odrediti, ali kod ovakvih ptica bar covek može da izvuce neku pretpostavku po dužini vremena provedenom kao kucni ljubimac kod prethodnog vlasnika.
Idealna situacija za odgajanje i razmnožavanje bez puno problema je da se dozvoli mladom paru žakoa koji nije u srodstvu da odraste u istom kavezu bez puno dodira sa ljudima. Neki od ovakvih parova mogu poceti sa reprodukcijom vec sa tri godine, ali obicno sa cetiri ili više. Jednom kada mlade ptice dozru i pocnu da se razmnožavaju imacete mlade mnogo godina. Prosecan i ocekivani životni vek žakoa je šezdeset do devedeset godina, i svo to vreme oni mogu da dižu mlade. Pripitomljena ptica, uhvacena u divljini je opet druga prica. Ako im se obezbede svi uslovi i privatnost, takve ptice ce biti odlicni roditelji. Ukoliko se bebe rucno hrane, a sa namerom da se drže za razmnožavanje jednog dana, treba ih držati u grupi, dozvoliti im da shvate da su ptice i da razviju odnose jedna sa drugom. Rucno hranjena ptica koja je hranjena i držana sama, znaci jedina interakcija je sa covekom, ce vrlo teško shvatiti da je ptica, i teško ce od nje biti zadovoljavajuc maticni primerak. Potrebne su godine za takvu pticu da joj se vrate prirodni instinkti.

Malo upozorenje, ptice koje su bile kucni ljubimci a sada su priplodni materijal, mogu biti opasne za odgajivaca kada brane svoje mlade ili teritoriju. Divlja ptica, ili ona koja nije skroz pripitomljena uvek ima neku dozu straha prema coveku, te joj je u karakteru da se skloni, dok bivši ljubimci nemaju taj strah da bi im se moglo kontrolisati ponašanje na taj nacin.

Gnezda i kavezi

Pre samog upuštanja u odgajanje žakoa ili bilo koje vrste ptica, dobro je i mudro, istražiti navike tih ptica u divljini. U svom prirodnom staništu, žakoi se gnezde u šupljim stablima, koriste svoje mocne kljunove da izdube drvo i naprave rupe u deblima koje je sama priroda nacela. Veoma cesto mnogo parova se gnezdi na malom prostoru, ali uvek je jedan par na jednom drvetu. Jaja se polažu oko 60 santimetara niže od ulazne rupe, na podu medju piljevinom. Gnezda žakoa se teško nalaze pošto oni biraju nepristupacna stabla u hladu, nikada necete naci gnezdo cakoa na otvorenom, svetlom i suncanom mestu.
Pri izboru gnezda treba voditi racuna da to gnezdo lici što je više moguce gnezdu divljih ptica. Najbolje se pokazala gnezda u "L" obliku, 60 santimetara visokom i 60 santimetara dubokom u bazi. Ulaz u gnezdo je okrugla rupa precnika 12 ili 13 santimetara postavljena pri vrhu gnezda, odmah ispod su postavljene male metalne merdevine da ptica ne bih skakala sa vrha na dno i da ne bi oštetila jaja ili mlade ptice. Na dnu se postavi oko 20 cantimetara piljevine, koja nije nicime tretirana, nikakvim sredstvima. Ptice se uvek gnezde u najmracnijem delu skroz na dnu gnezda. Položaj gnezda u kavezu treba biti na najvišljoj mogucoj tacki, dalje od suncanih mesta, po mogucstvu da bude skriveno u kakvom rastinju. Treba izabrati delove koji su najmirniji. Sigurnost i privatnost su od esencijalne važnosti za uspešno razmnožavanje žakoa.
Što se tice samog kaveza, preporucljivo je imati što veci kavez, no evo preporuke nekih od uspešnijih odgajivaca. 60 santimetara širine, metar visine i 2 metra dubine. Vizuelne barijere medu kavezima nisu potrebne ukoliko je rastojanje minimum 60 santimetara izmedu kaveza. Ukoliko su kavezi bliži to ce dovesti do konstantnog nadmetanja mužjaka za teritoriju, tada su potrebne barijere medu kavezima da se parovi ne vide medusobno. Sigurne i stabilne precke u kavezu su neophodne za parenje. One mogu biti debljine od 2.5 do 7-8 santimetara u precniku. Precke razlicite debljine su dobra vežba za noge ptica. Dobro je staviti i jednu betonsku precku kako bi se nokti trošili. Žakoi koriste precke kao i gnezdo kao mesto za parenje.Normalno se pare nekoliko puta svaki dan, tri do cetiri nedelje pre nego što ženka snese prvo jaje. Kao deo rituala udvaranja, mužjak ce hraniti ženku i igrati oko nje, držeci krila pod cudnim uglom, dosta slicno indijanskom ratnom plesu.


Period inkubacije

Kada primeti,o da ženka provodi puno vremena u gnezdu, vreme ja za proveru gnezda. Treba vrebati momenat kada je ženka izašla iz gnezda i na brzinu gvirnuti unutra. Naravno mnogi odgajivaci danas imaju infra crvene kamere koje sve prikazuju na monitoru, te nema potrebe uznemiravati ptice. No ko nema kameru, zapamtite ove reci, samo jednom proverite gnezdo vizuelno. Ukoliko se ptice cesto uznemiravaju, može se desiti da porazbijaju ili napuste jaja. Gnezdo se vizuelno ne proverava dok se ptici ne izlegu, 28 do 30 dana kasnije. Žakoi obicno imaju 2 do 5 jajeta po leglu. Nacin da se utvrdi da su se ptici izlegli je i po tome što ce se drasticno povecati konzumacija hrane roditelja. Mladi se proveravaju jednom nedeljno, a vade se iz gnezda za rucno hranjenje kada su u uzrastu od 15 do 21 dana, u zavisnosti koliko je najmanje pile. Svi mladi moraju biti izvadeni u isto vreme. Mora se biti veoma oprezan kada se vade pilici iz gnezda. Žakoi mogu da zadaju ozbiljne povrede kada štite svoje mlade i svoju teritoriju. Može se koristiti mala mrežica za ptice da se "upecaju" pilici, nije zgodno koristiti rukavice, pošto su teške i nema se osecaj o stisku, te se mogu povrediti mališani.


Sivo pile

Sveže izlegli pilići su stvorenja čudnog izgleda prekrivena sa finim, svilenkastim paperijem. Mogu se videti kako spavaju sa glavom među nogama. Prve nedelje njin vrat nije dovoljno snažan da drži glavu uspravno. Ženka može da prevrne pile na leđa da bi ga lakše hranila.
Sa tri nedelje, vidi se sivo perije na pilićima, glavu drže uspravno prilikom hranjenja i oči počinju da se otvaraju. Mužjak počinje da pomaže ženki u hranjenju uvek gladnog podmladka. Mo-e se pročitati negde da roditelji drze njine ptiće uvek sitim da ne bi svojim kricima koji izražavaju glad privukli predatore.
Posle vađenja pilića iz gnezda pa do osam nedelja starosti, kada im se već formirala većina perija, drže se na toplome i hrane se pipetom ili špricom tri puta na dan. Mogu se držati u plastičnim kadicama, na dnu se postavi papirni oblog, i trinje. Količina date hrane se postepeno povećava, dok se u isto vreme pilići ređe hrane. Većina pilića je skroz operjala sa deset nedelja. Pilići žakoa su svesni svoga okruženja, daleko više nego bilo koja vrsta i zahtevaju daleko više pažnje da bi se dobro uklopili sa čovekom. Za ručno hranjenje treba koristiti kvalitetnu kupovnu hranu baš za tu namenu, sa time ne treba eksperimentisati, kupovna hrana sadrži sve što je potrebno piletu u razvoju. Naravno treba voditi računa o temperaturi hrane koja se daje pilićima. Prstenje se stavlja pri starosti od 18 da 21 dan. Žakoi imaju velike noge, pa je bolje reskirati i da prsten spadne, nego da noga preraste pa da se pokušava silom navući na nogu. Veličina prstena za žakoe je 14 i može se nabaviti preko bilo kojeg udruženja odgajivača.

Ishrana

Matično jate se uglavnom hrani istom hranom cele godine, jedino se dodaje meka hrana kada ptice hrane mlade. Glavni sastojak je briketirana hrana, koja sadrži sve što je potrebno matičnom jatu, uz ovakvu hranu nema potrebe dodavati dodatni kalcijum. Po nekada se dodaje mala količina semenki kao poslastica za ptice, koja ne prelazi svojim udelom 10 procenata.
Ukoliko su semenke glavna hrana, tada se moraju pticama davati razni dodaci, i to redovno. Odličan dodatak je mešavina voća i povrća koja bi se inače davala pticama kao mekana hrana, pticama koje hrane mlade. Takva mešavina se sastoji od pasulja (nekoliko vrsta) i kukuruza (primetićete da je kukuriz prisutan u skoro svim mešavinama hrane za papagaje). Ovakva mešavina se prokuva dok pasulj ne omekša. Tada se doda smrznuta šargarepa i grašak, 2 do 3 jabuke isečene na kockice, kompletna jabuka sa ljuskom, 1 ili 2 narondže, isečene sa sve korom i semenkama. Može se dodati i drugo voće i povrće koje je dostupno u zavisnosti od sezone. Ovakva mešavina se daje u posebnoj posudi, a ostaci, ako ih uopšte i ima se sklanjaju pre nego što se pokvare, vodite računa o ovome. Ovakva dodatna meka hrana je i odličan stimulans za ptice da počnu sa reprodukcijom. Sveža i čista voda se daje svakodnevno u opranoj posudi. Nikakav dodatak vitamina nije potreban da se dodaje u vodu ako se ptice hrane briketiranom hranom, pošto ona već ima sve potrebno u sebi. Ukoliko se ptice hrane semenkama, tada se dodatni vitamini dodaju u mešavini voća i povrća, nikako u vodi, pošto će se bakterije brže razvijati u vodi.

AFRIČKI SIVI PAPAGAJ - ŽAKO

Latinski naziv : Psittacus erithacus Linné

Engleski naziv : Grey Parrot

Nemački naziv : Graupapagei

Prosečna visina : 31 cm







Prirodno stanište: jugoistočna Obala Slonovače istočno do zapadne Kenije i južno do severne Angole, Konga jugu i severozapadu Tanzanija, Fernando Poo i Principe ostrva, eventualno izolovane populacije u području Kilimandžara, Tanzanija.
Obitavaju u niskim šumama, u savanama sa drvećem , i mangrovama u blizini obala. Izbegava ljudska naselja.

Navike: Afrički sivi papagaji žakoi tokom dana su u parovima ili malim grupama. Okupljaju se u sumrak na visokim palmama ili drveću, na obodu šuma, duž reka. Povremeno se okuplja po nekoliko stotina ptica. Žakoi često napuštaju gnezda pre zore, i odlaze u potragu za hranom.

Prirodna ishrana afričkog sivog papagaja : semenke, orasi, voće, bobice i nektar, preferira voće uljne palma (Elaeis guinensis); povremeno traže hranu u oblastima koja naseljavaju ljudi izazivajući znatna oštećenja na usevima.

Sezone parenja žakoa nije tačno definisana, u Ugandi i Kongu od jula do septembra, u Nigeriji i Liberiji od decembra do aprila; gnezde na visokim, mrtvim stabalima, 30 m iznad zemlje, gnijezdo je šuplje i veličine oko 60 cm. Nose 3 do 4 jaja, jaja mera 31,0 mm.

Afrički sivi papagaj žako se oglašava srednje bučnim tonom. Samo 50% divljih ptica postane pitomo i može stvoriti poverenje u čoveka. Divljim pticama treba dosta vremena i rada da bi se pripitomili a svoje nepoverenje iskazuju tako što se izdvajaju u udaljeni deo kaveza.
Ukoliko se čuvaju u većim grupama lako se međusobno uklapaju i drželjubivi su.
Potrebno im je mirno i prostrano sklonište tj. Za kućno držanje prostrani kavezi.

Miks afričke semenske hrane, suncokreta, pirinač, pšenica, zob, razne vrste voća i povrća, naročito grožđe, smokve, breskve i jabuka, pola zreo kukuruz. Usled neuravnotežene ishrane postaju gojazni.
Afrički sivi papagaji nose obično 3 do 4 jaja, inkubacija 26 dana. Mlade hrane roditelji 11 nedelja.Postaju nezavisni od roditeljske ishrane 2 do 3 nedelje nakon napuštanja gnezda.