Skoro sve rase koza vode poreklo iz centralne Azije, odakle su se širile po svetu, a u Evropi su najviše selekcionisane na mleko u švajcarskoj. Za nas su značajne mlečne rase koza, a postoje mlečne rase sa belom dlakom i sa tamnom bojom dlake. Postoje koze koje se koriste za proizvodnju kozjeg puha za „Angora štofove“. Ograničeno gajenje koza u Republici Srbiji je nastalo posle administrativnih zabrana držanja koza kao i zbog nedovoljnog poznavanja njihovih proizvodnih mogućnosti. Dugo su kozama pružani nepovoljni uslovi gajenja kojim nisu odgovarali a to se odrazilo na kvalitet koza i selekciju.
Za razvoj kozarstva postoje preduslovi i potreba zbog toga što koza ima izraženu sposobnost za visoku proizvodnju mleka (i do 6 litara na dan), zatim koza daje mleka (10 puta više od njene telesne mase - i do 1.000 litara. Inače, koza odlično prerađuje kabastu hranu u mleko. Može da se gaji bez ikakve štete po šume. Jedna od osobina je i da može da proizvede dva puta više kože u odnosu na druge preživare. Uz sve to, koza je najplodniji preživar (3 -4 jareta godišnje).
Sve veća tražnja mleka i mesa, kao i velike proizvodne mogućnsoti koza, uslovile su u svetu, a i kod nas, izvesno širenje kozarstva prvenstveno zbog ogromnih pašnih povšina i obilja kabaste hrane koja može da se preradi preko koza u mleko i meso koje je sve traženije na tržištu. Kozarstvo može da bude važno i zbog dopunske proizvodnje domaćinstava i prihoda od mleka i mesa a posebno zbog tražnje kozjeg sira. Odgajanje mlečnih koza traži da se obezbede uslovi ishrane, nege i držanja i selekcije, a to omogućava da se postigne visoka proizvodnja mleka u stadima koza.
Koze se mogu držati individualno u čistim boksovima, grupno ili u torovima i stadima. Za jednu kozu treba planirati 1,5 do 2 metra kvadratna. Stajska temperatura ne treba da bude niža od osam stepeni Celzijusovih a ni mnogo viša od 18 do 20 stepeni Celzijusovih. Vlaga u stajama ne treba da prelazi 80 % . Staje treba da su čiste sa odgovarajućim rešetkama i kosim podovima za skupljanje balege ili čistom slamom na podu i visokom steljom u zimskiom periodu, do aprila meseca. Staje treba da se kreče tri puta godišnje: mart - juli - novembar. Staje koje služe za jarenje treba da su svetle i provetrene. Koze za proizvodnju mleka mogu imati veoma važnu ulogu u obezbeđivanju životinjskih proteina pošto većina domaćinstava na selu može držati jednu ili dve koze za obezbeđenje porodice svežim mlekom i korišćenje sena ili zelene mase za ishranu, jer se koze mogu prilagoditi raznim klimatskim i pašnim uslovima. Dobra koza može da proizvode i 1.000 litara mleka u toku jedne laktacije koja traje od osam do deset meseci. Mleko koza je svarljivije, a gruš je mekši zbog malih globula masti i manje izaziva alergiju nego kravlje mleko. Kozje mleko se može koristiti u raznim vidovima. Kao i konzumno mleko, mleko u prahu, sir, jogurt i sladoled.
Koze prave razliku izmedju gorkog, slatkog, slanog i kiselog ukusa hrane. Više vole gorak ukus hrane i zbog toga jedu veći broj biljnih vrsta nego ovce i goveda. Koza koristi veliki broj raznih hraniva u ishrani tako da ne postoji najpodesnije hranivo. Koza konzumira od 3,5 do 5 % suve materije u odnosu na svoju telesnu masu i efikasnije vari hranu od ostalih preživara prvenstveno kad se u obroku nalaze kabasta hraniva i čine njegov veći deo.
Dnevne potrebe koze za vodom su znatne. Za svaki kilogram proizvedenog mleka potrebno joj je 1,4 llitara vode a ukupne potrebe za vodom mlečnih koza su 7 do 8 litara na dan. Ispašom u toku godine može se uštedeti jedna četvrtina kabastih hraniva i jedna petina zrnastih hraniva. Dobitak od ispaše stada od oko 1.000 evra godišnje u stadu od 50 koza planirati za čišćenje životinja od endoparazita, vitaminizaciju koza i jaradi, kao i za neplanirane troškove.
